Rektorat UB, foto: Peščanik
Rektorat UB, foto: Peščanik

Pre nekoliko godina na Univerzitetu u Beogradu (UB) formiran je Odbor za profesionalnu etiku, poznatiji kao Etički odbor, a koji je zapravo neka vrsta suda časti u okviru akademske zajednice. Pre nekoliko godina, gospodin Siniša Mali započeo je proces sticanja titule doktora nauka. Pre nekoliko dana, Etički odbor je doneo odluku da produži ovaj proces, po svemu sudeći na još nekoliko meseci, a možda i nekoliko godina u nekoj (za neke optimističnijoj) varijanti.

Sve se o ovoj agoniji već zna. Nema ničeg novog osim same odluke (Rešenja) Etičkog odbora. Za razliku od spornog teksta pojedinca Siniše Malog, ovaj (itekako sporni) tekst jednog značajnog tela Univerziteta predstavlja izuzetno jak udar na sam Univerzitet. Kada sud časti povuče potez koji teško da može da se okarakteriše kao častan, onda on podriva samu instituciju ili sistem kome pripada, a to na taj način što manifestuje da ta institucija ima značajan deo koji nije u stanju da vrši funkciju koja mu je definišuća.

Kakva je odluka Etičkog odbora? Ona je mnogo, mnogo gora nego što sam lično mogao i da pretpostavim kada sam podnosio ostavku. Naime, Odbor se bavio analizom rada Fakulteta organizacionih nauka (FON) i Stručne komisije, zamerajući im što nisu ustanovljavali da li postoji neakademsko postupanje Siniše Malog, a zaboravio je da je upravo Etički odbor taj kome je zadatak i jedini posao da se bavi neakademskim postupanjima. Ovo je, po mom mišljenju, nemoralni postupak Etičkog odbora jer drugog okrivljuje za ono što nije sam uradio. Etički odbor traži da drugi preuzme teret tog posla, a za sebe izgleda želi da zadrži samo privilegije, što ovaj potez Odbora čini još nemoralnijim. Nigde se u odluci Odbora ne vidi da je Odbor uopšte konstatovao da pred sobom ima materijalne dokaze da je doktorat Siniše Malog plagijat. Znači da se oni na sastanku nisu ni bavili žalbama, nego su jedino vodili računa kako da drugome „uvale vruć krompir”.

Da kukavičko postupanje Etičkog odbora bude još veće, u rešenju se FON-u daje instrukcija da opet angažuje Stručnu komisiju, dakle da se što više prolongira čitava ujdurma. Pored toga, FON se poziva da obrati pažnju na to šta piše u žalbama, a sam Odbor nije smeo da na to obrati pažnju. Čini mi se da FON može vrlo lako da izbegava (ili možda čak i odbije) zahtev Etičkog odbora. Mislim da bi teško moglo da se zameri FON-u kada bi odgovorio Odboru da više neće da radi ono što je posao Odbora i što je postala obaveza Odbora onog trenutka kada je predmet stigao do njega. Šta će onda, ako se to desi, Etički odbor da radi? Šta bi Etički odbor uradio ako bi mu sa FON-a, recimo, stigao odgovor da oni smatraju da nema nikakvog plagiranja od strane Siniše Malog, a Odbor pred sobom ima žalbe koje su krcate dokazima da ima plagiranja? Ne znam na osnovu čega su kolege u Etičkom odboru došle do zaključka da ne postoji neka druga mogućnost nego ta da im, u zadatom roku, sa FON-a stigne odgovor: doktorat Siniše Malog je plagijat. S obzirom na to da na FON-u, kao i u Stručnoj komisiji, sede inteligentni ljudi, oni bi tako nešto i napisali da su hteli. Čak, ja mislim da su oni i napisali sve jasno, samo nisu postupili shodno onome što je najvažniji deo onoga što su napisali. Oni su, zapravo, napisali da je doktorat Siniše Malog plagijat, ali mnogo dobar plagijat, toliko dobar da to što je dobar gura u stranu to što je plagijat, pa onda preostaje samo to da je dobar, što znači da je to dobar doktorat.

Šta sada, posle ove sramne i nemoralne odluke Odbora, može ili mora da se radi? Lično mislim da sva dalja odgovornost prelazi na Senat Univerziteta. Da tako kažem, Stručna komisija nije više odgovorna, ona je jedino kriva za ono što je ranije uradila, ali nema nadalje nikakvu odgovornost. FON takođe. Oni su krivi za ono što su uradili, ali nisu odgovorni za ubuduće. Ni Etički odbor više nije odgovoran posle ovog samodegradirajućeg postupka; jedino je, naravno, kriv za ovo skandalozno izvlačenje i izbegavanje odgovornosti. Odgovoran je ubuduće samo Senat Univerziteta. Ukoliko se Senat bude pravio da ne primećuje da Etički odbor nije uradio ono što mu je smisao postojanja, a to je da sudi o tome da li postoji ili ne postoji neetičko postupanje, onda Senat preuzima svu odgovornost za dalje srozavanje Univerziteta.

Dakle, po meni, izgleda da ne postoji drugačiji način da se koliko-toliko sačuva ugled UB-a osim tog da Senat Univerziteta formira novi Odbor koji bi se bavio svojim poslom, a ne bi ga izbegavao i gledao kako da odgovornost kukavički prebaci na drugog. Izneverena očekivanja su univerzalna konstanta naših života. Ali, ako kao pojedinci možemo po tom pitanju da se postavimo kako želimo, Senat Univerziteta, kao institucija ne sme da ima indolentan stav spram izneverenih očekivanja koja smo svi mi imali kada je formiran Etički odbor. Zato mislim da Senat mora da deluje i to mora da učini što pre, a svakako pre nego što se desi još nešto blamantno na Univerzitetu.

Druga varijanta dešavanja koja bi išla u pravcu spasavanja ugleda Univerziteta je ona koja je u rukama Siniše Malog, a nadam se da takva varijanta, ipak, postoji. On bi mogao da odustane od toga da dobije titulu doktora, da se odrekne doktorata, da prizna da je načinio propuste ili šta god i kako god, samo da to što uradi vodi ka zaustavljanju procesa. On bi tim žrtvovanjem pokazao da su mu važniji renome i reputacija Univerziteta nego sopstvena titula. Ja apelujem i molim Sinišu Malog da to i učini i da tako prekine ovu agoniju. Ako bi to uradio, mislim da bi pokazao svoju veličinu i ja bih mu se i zahvalio i čestitao.

Slobodan Prvanović sa Instituta za fiziku 15.7.2019. je podneo je ostavku u Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.

Peščanik.net, 31.07.2019.

Srodni link: Ognjen Radonjić – Ostavka

TEMA – PLAGIJATI