Neću reći ništa epohalno kada kažem da je Dejan Ilić u pravu – vreme nam je isteklo. Samo bih dodala – vreme je da odrastemo. Vlast sponzorisana od strane građana i građanki Srbije organizuje trodnevni skup u Beogradu „Ne damo Srbiju“. Kada kažem sponzorisana od strane građana i građanki naravno mislim na to da koriste pare iz budžeta preusmerene iz ko zna kojih oblasti. Možda su iskoristili i neki deo predviđen za obrazovanje? Preplavljeni smo ukazivanjima na licemerstvo vlasti. Te oni stalno kukaju na ograničavanje slobode kretanja, a evo blokiraju Beograd na tri dana, kako ih nije sramota. Te kako sada nema bolesnih bakica i roditelja sa sitnom decom koji žure u vrtiće. Gde su sada silna kola hitne pomoći?
U cilju odrastanja ne bi bilo loše da shvatimo da se time ne postiže ništa. Gubi se vreme i gubi se fokus. Niko se neće postideti zbog toga. Oni lažu i oni kradu. U njihovim policijskim maricama i stanicama umiru ljudi pod sumnjivim okolnostima. Pod njihovim nadstrešnicama ginu ljudi. Sigurno ih neće posramiti optužba da su licemeri. Osim toga, poruka koju šalju je namenjena drugim ljudima, onom najtvrdokornijem jezgru na koje (oni i njima slični) uvek mogu da računaju. „Budite uz nas i za vas pravila neće postojati; za vas zakoni neće važiti; budite uz nas i pomoći ćemo vam da se postarate da komšiji crkne krava.“ Ja bih radije da saznamo malo više o sredstvima koja je vlast utrošila kako bi upriličila svoju verziju „veličanstvenog skupa“. Ali to bi bio posao medija. Na nama je da ne gubimo fokus.
Jedina stvar koja sada sve one koji su za mirni izlaz iz ove situacije treba da interesuje jeste pokretanje dijaloga. I to što pre. Deo studenata podržava ideju prelazne vlade, ili kako god želite da je zovete. Neka se krene sa tim dijalogom. Ali sa pravim dijalogom. Neka studenti sednu za sto sa ostalim društvenim činiocima koji podržavaju tu ideju. Neka se za tim stolom nađu i predstavnici univerziteta, prosvetnih radnika, Proglasa, ali i opozicionih partija. Neka studenti konačno odrastu, i neka glasno i jasno kažu da ova vlast predvođena predsednikom skoro svih građana i građanki Srbije neće ispuniti njihove zahteve. Mora se promeniti ova vlast da bi institucije počele da rade svoj posao. Jer država je oteta. I moramo je povratiti.
Nećemo je povratiti zborovima. Zborovi imaju svoju funkciju u ovom periodu, ali ta funkcija je ograničena. Oni mogu služiti da građani i građanke spoznaju da njihov glas vredi i da se njihov glas čuje. Još važnije, da spoznaju da imaju nešto da kažu o uređenju sopstvene opštine, grada i države. Nećemo je povratiti ni veličanstvenim skupovima. Koliko god ljudi da se skupi i koliko god da taj skup bude miran i dostojanstven to neće povratiti otetu državu. Tim skupovima se ne remeti vlast. Skupe se desetine hiljada ljudi i iza sebe ostave čistiji grad nego što su ga zatekli. Kome bi to moglo da smeta? Ne treba praviti državu u senci, što se u stvari dešava poslednjih pet meseci. Ne treba mi da skupljamo donacije kako bi se prosvetnim radnicima i radnicama isplatile plate. Iako je to lep način izražavanja solidarnosti u isto vreme malo liči i na plaćanje prosvetarima da se bore za nas.
Jedina stvar koja je uzdrmala vlast je pominjanje prelazne vlade i postojanje mogućnosti da trenutno najuticajnija društvena grupa – studenti u pobuni – stanu iza te ideje. Niko nije imun na propagandu, i vlast još uvek računa na decenije propagande koju su širili. „Svi su isti, svi žele da se dočepaju vlasti da bi krali.“ Možda, ali za to postoji jednostavan korektiv – smenjivost vlasti. Mi to trenutno nemamo. Smenimo ove, pa ako naredni ne ispune naša očekivanja, smenimo i njih.
Odrastimo, sednimo za sto, budimo spremni na kompromise. Povratimo otetu državu. Oni su spremni na sve kako bi zadržali vlast. Ali bukvalno su spremni na sve. Budimo onda i mi spremni da im stavimo do znanja da to neće proći. Da smo spremni da stavimo pojedinačne interese sa strane, bilo da je u pitanju studentska želja da ostanu neukaljani politikom, ili opozicionih stranaka da nametnu svoj program. Stanimo ujedinjeni iza jedne ideje koja nudi miran izlazak iz ove krize. Nametnimo pripadnicima vlasti da objašnjavaju zašto odbijaju mirno rešenje. I nastavimo da skupljamo đubre oko sebe i da ga odlažemo gde mu je mesto. Jer to je apsolutni minimum.
Peščanik.net, 12.04.2025.
NADSTREŠNICA
