Fotografije čitateljki, Alisa Koljenšić Radić
Fotografije čitateljki, Alisa Koljenšić Radić

Ministarstvo pravde je krajem jula objavilo da je posle izrade koja je uzela gotovo deset godina Nacrt građanskog zakonika Srbije konačno spreman za javnu raspravu. Ona će trajati do polovine sledeće godine. Treba odmah reći da će zakonik obuhvatiti opšte odredbe građanskog prava, a zatim i polja obligacionog, stvarnog, porodičnog i naslednog prava. To, naravno, ne znači da će se pravni sistem menjati iz korena; naprotiv, postojeća rešenja biće objedinjena u jedan kodeks, uz neke predložene izmene.

Ministarstvo pravde je oglasilo i kalendar javnih rasprava. Predviđaju se okupljanja i razgovori o Nacrtu u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Sve to će pratiti i specijalizovana savetovanja i okrugli stolovi. Neobično je što je u tom programu ministarstvo eksplicitno odredilo i učesnike u javnoj raspravi: predstavnike organa i organizacija, pravosudne organe, međunarodne organizacije, udruženja građana, stručnu javnost, profesore, akademike, naučne radnike i druge zainteresovane strane. Da ne ulazimo u manjkavosti pravnog okvira za javne rasprave koji ne reguliše mnogo toga bitnog za njihovo organizovanje. Ovde ćemo tek naglasiti da te manjkavosti dobro ilustruje i to kako ministarstvo pravde vidi učesnike u javnoj raspravi – to su uglavnom samo osobe koje se manje-više profesionalno bave pravom. Tako su izostali svi oni koji će mimo svojih profesija morati da žive prema pravilima građanskog zakonika. Dakle, svi oni koji se pominju u njegovom imenu – sâmi građani. Za njih je u klasifikaciji ministarstva pravde ostala jedino odrednica – “druge zainteresovane strane”. Iako nisu ni direktno pozvani ni prepoznati kao važni učesnici u javnoj raspravi o Nacrtu građanskog zakonika, građani bi ipak morali da se u narednih godinu dana detaljno informišu kako o terminima javnih rasprava (u kojima treba da učestvuju, bez obzira na to što nisu eksplicitno pozvani), tako i o rešenjima iz Nacrta na koja treba obratiti posebnu pažnju.

Jedna takva odredba privukla je pažnju medija čim je objavljeno da se rad na Nacrtu privodi kraju. Reč je o odredbi o ozakonjenju istopolne zajednice ili, terminologijom srpskih medija, gej braka. Šta Nacrt građanskog zakonika kaže o istopolnoj zajednici a što je odmah dospelo na naslovne strane i prosečnom građaninu ulilo strah od predstojeće kataklizme koja preti tradicionalnoj instituciji braka? Nacrt zakonika, kao i Ustav Srbije, brak i dalje opisuje kao zajednicu muškarca i žene. Međutim, u fusnoti (strana 558) Nacrta ističe se da je “u javnoj raspravi neophodno svestrano sagledati mogućnost zakonskog regulisanja istopolnih zajednica, posebno uvažavajući različita mišljenja, stavove i argumente koji bi bili pravno relevantni u eventualnoj pripremi posebnog zakona”. Beleška dakle kaže tek to da bi rasprava mogla biti poželjna; da u njoj treba uvažiti pravno relevantna mišljenja; te da će se tim pitanjem, ako ga uopšte treba rešavati, baviti poseban zakon. Što znači da taj posebni zakon nije čak ni u fazi pripreme.

Nije sasvim jasno šta su to pravno relevantna mišljenja (spram pravno nerelevantnih), niti je jasno zašto bi se posezalo za donošenjem novog, posebnog zakona ako je već u toku rasprava o građanskom zakoniku uopšte, i o njegovom delu o porodičnom pravu posebno. Kako god, ta pažljiva ograda iz fusnote ne znači mnogo i ne treba da uzbunjuje srpske tradicionaliste – sa priličnom sigurnošću možemo reći da će oni koji su izdvojeni kao poželjni učesnici u javnim raspravama doneti “pravno relevantan” zaključak da je status quo najbolje rešenje.

Stidljivu napomenu iz fusnote Nacrta građanskog zakonika mogli bismo sada uporediti sa nedavnom odlukom Vrhovnog suda Sjedinjenih Država. Taj sud je odlučio da pravo na istopolnu zajednicu izvire iz američkog ustava, te da to pitanje treba regulisati na saveznom nivou (a ne na nivou pojedinačnih država članica, kao što je do sada bio slučaj). U svojoj odluci, sud se pozvao na 14. amandman ustava koji svim građanima garantuje jednaku zaštitu pred zakonom i zabranjuje uskraćivanje prava. Dakle, sud se pozvao na odredbu o zabrani diskriminacije u najširem smislu u kojoj se eksplicitno ne pominje ni brak, ni istopolna seksualna orijentacija. Ovo je potpuno različito od odomaćenog srpskog pristupa tumačenju prava, gde važi pravilo: ako eksplicitno ne piše, ne može se tako ni tumačiti. Ili još gore: ako eksplicitno ne piše, zabranjeno je.

Po mišljenju američkog suda, jedno od prava koje se svim građanima (bez razlike) mora priznati jeste pravo da stupe u bračnu zajednicu. Zaključenje braka, pa i onog koji zaključuju osobe istog pola, za sud predstavlja odraz individualnosti i autonomije ličnosti. Izbor ličnog identiteta, kao i izbor kako će izgledati naš privatni život, temelji su pravnog sistema Sjedinjenih Država. Sud se tu upustio i u zanimljivu analizu evolucije braka. Navodi se da je istorija braka istovremeno istorija kontinuiteta, ali i promene. Na primer, ukidanje instituta ugovorenog braka svojevremeno se videlo kao napad na suštinu braka i bračnih odnosa. Sud pominje i odluke kojima su ukidani propisi o homoseksualnosti kao bolesti, zatim odluke kojima je ukinuta zabrana sklapanja međurasnih brakova te brakova građana koji izdržavaju kaznu zatvora. Gledano iz današnje, a suprotno nekadašnjoj perspektivi, sve te odluke su bračnu zajednicu učinile pravednijom i jačom. Uprkos najvećim strepnjama tradicionalista, brak zbog svega toga nije propao.

Kako će na ista pitanja odgovoriti za ministarstvo poželjni učesnici u javnim raspravama o Nacrtu građanskog zakonika, ostaje da se vidi. Za očekivati je da će za njih veliko biti i pitanje pravnog tretmana vanbračne zajednice, koja je još uvek zajednica drugog reda (čak i kada je o heteroseksualnim parovima reč). Sigurno je, pak, da će mediji svaku pozitivnu naznaku ka širenju prava tretirati na sličan način kao što su tretirali po ambicijama krajnje skromnu fusnotu: za njih je ona opasni rušitelj temeljnih srpskih vrednosti. Da ne bude tako, potrebno je da se građani, makar i nepozvani, uključe u raspravu o Nacrtu građanskog zakonika. Naši životi biće oblikovani njegovom primenom. Mi ćemo pre ili kasnije morati da odgovorimo i na pitanje da li su nova rešenja naše društvo učinila boljim i pravednijim. Ne bi valjalo da se posle višedecenijskih pokušaja pohvalimo tek time da smo dobili građanski kodeks – bez obzira na to šta u njemu piše.

Peščanik.net, 07.08.2015.

PARADA PONOSA +

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.
Sofija Mandić

Latest posts by Sofija Mandić (see all)