Petrinja 2011, foto: Ex13/Wikimedia Commons
Petrinja 2011, foto: Ex13/Wikimedia Commons

Snažan zemljotres sa epicentrom u Petrinji osetio se u celom regionu, podsećajući na početak pandemije i vanrednog stanja, kada su građani Zagreba zbog jakog podrhtavanja tla u rano jutro istrčali na hladnoću i satima ostali van svojih domova. Najnovije slike ruševina, unesrećenih ljudi, porušenih zabata i krovova, razbacanog šuta i greda iz Petrinje ubrzo su obišle svet. Tlo se još uvek treslo za vreme javljanja pojedinih televizijskih reportera. Sedmoro ljudi je stradalo, među njima dvoje dece. Za nestalima se još uvek traga, psi tragači obilaze oko ruševina. Predsednik Milanović je uporedio Petrinju sa Groznim u Čečeniji, gradonačelnik tog grada sa Hirošimom. Slike su ratne i poratne. Premijer Plenković je, međutim, pokazao sposobnost delovanja u najtežim uslovima, usmerivši svoje izjave ka budućnosti – pomoći, spasavanju, solidarnosti sa žiteljima najugroženijeg područja. Petrinja je žestoko stradala i za vreme rata devedesetih, a ovo je neočekivani udar na ono što je iza ratova preostalo. Nije bolje prošao ni obližnji Sisak, gde se posledice zemljotresa vide na svakom koraku. U okolini je srušena i crkva pod čijim su ruševinama ostali ljudi. Pogođena je i bolnica, pacijenti su evakuisani. Stradala su i okolna sela. Na stotine ljudi ostalo je bez krova nad glavom, noć su proveli u dvorištu pored vatre ili u kolima. Epidemiološke mere u Hrvatskoj su suspendovane kako bi se omogućilo kretanje i spasavanje ljudskih života.

U ovom danu, pored redovnih crnih izveštaja o bilansu pandemije, zemljotres je izneo na videlo svu ranjivost ne samo Petrinje, Siska, okoline ili regiona, već ljudskog života kao osnovne vrednosti oko koje se organizuje svaka zajednica i njen pravni poredak. Usled pandemije korone i medijskog spektakla koji je prati već skoro godinu dana, ljudski život je zapravo gurnut u drugi plan a na površinu je izvučen bilans smrti. Tako je obezbeđena maksimalna pažnja građanstva, korisnika usluga medijskih servisa koji su tokom 2020. nastavili da pojačavaju tanatološki diskurs, organizujući vesti kao spektakularnu reprezentaciju učinka bolesti. Nažalost, i prirodne nepogode su im išle na ruku, baš kao i zemljotresi u Hrvatskoj tokom ovih prazničnih dana u karantinu. Građani su na ulicama, očajni i uplašeni. Ono što ohrabruje je brzo organizovanje pomoći iz drugih delova zemlje, nadamo se i iz regiona, solidarnost koja pokreće kada sve ostalo zakaže, kao što je to pokazala akcija zagrebačke humanitarne organizacija „Ljudi za ljude“, koja je počela sa prikupljanjem pomoći odmah nakon zemljotresa.

U Italiji je proteklog proleća 18h predveče bilo vreme koje je kod nas zakazano za 15h. Reč je o terminu objavljivanja dnevnog bilansa korone: koliko ima novozaraženih, koliko mrtvih, koliko onih na respiratoru. Ova trijada postala je magistralna vest oko koje se raspoređuju sve ostale, naročito one koje se direktno ili bočno vezuju sa pandemiju: pre svega za njenu smrtonosnost, (ne)mogućnost izlečenja, slabosti vakcina, pokret antivaksera, drukčije istine o covidu-19, talasima pandemije ili raznim drugim manifestnim oblicima bolesti, kao i komorbiditetima. Poruka je da niko nije bezbedan i da se iz časa u čas menjaju saznanja o bolesti i virusu koji je izaziva.

„Groblja će nam biti mala“, pretio je predsednik Vučić u martu, kada je trebalo biti pribran i usmeren ka rešavanju konkretnih problema građana u pandemiji. Odbacivši zahtev opozicije da se omogući šetnja penzionerima između 18h i 19h, on je zavapio: „Ukoliko poslušate takve predloge neće nam biti dovoljno kompletno novo groblje na Bežanijskoj kosi, Lešće, Novo groblje, ni Centralno groblje. Sva groblja će biti mala da prime sve nas ako slušate tuđe predloge, ja vas molim da slušate svoju državu“. Ovakav tanatološki diskurs zabeležen je valjda još samo kod Kim Džong Una od svih savremenih supreme leadera. U potpunom skladu sa ovakvim mrtvozorničkim napevom, mediji u Srbiji su većinski nastavili da izveštavaju o pandemiji, utrkujući se ko će objaviti više potencijalnih informacija o koroni i njenim posledicama. Naposletku je došlo do ozbiljnih poremećaja u drugim sferama zdravlja, o čemu se tek povremeno govori u javnosti. Radi se o psihičkim problemima.

Psihijatrijska klinika „Laza Lazarević“ tek je poslednjih dana otvorila jedan svoj deo za kovid pacijente, kojima je potrebna posebna nega usled mentalnih smetnji. „Sada znamo“, rekla je tom prilikom v. d. direktorka ove klinike dr Ivana Stašević Karličić, „da je kovid-19 sistemsko oboljenje koje utiče na sve organe, pa i na mozak kao središte psihičkog života. Očekivane smetnje su anksioznost, bezvoljnost, ravnodušnost, poremećaj spavanja, depresija, a nešto ređe psihotične slike praćene halucinacijama, otuđenjem od stvarnosti, agresivnim ponašanjem i suicidalnim idejama i pokušajima“. Šta se događalo sa ovakvim pacijentima svih prethodnih meseci, dok su pomno pratili medijske izveštaje ili bili zaraženi koronom, ili se našli u teškom stanju pojačane anksioznosti usled apokaliptičnih pretnji predsednika i ostalih predstavnika vlasti? Prvi izveštaji kažu da je znatno porastao broj građana sa suicidalnim idejama u periodu od marta do sredine leta ove godine. Na SOS telefon Nacionalne linije za prevenciju samoubistva javilo se preko 8.000 građana, svakako mnogo više u ovoj nego u prethodnoj godini.

Opšte stanje nesigurnosti u 2020. godini, praćeno koronom, zemljotresima, siromaštvom i medijskom agresijom postalo je dominantno. Posledice ekonomskog zemljotresa osetiće se u seriji udara koji će uslediti nakon Nove godine.

Tlo u Petrinji i okolini nije se smirilo tokom prethodne noći. Naprotiv, novi potresi su srušili ono što je preostalo od juče. Dodatno onespokojava neizvesnost. Nijedna maska niti vakcina ne mogu da spreče njeno razorno dejstvo na nas. Jedini lek je zapravo ono što je u nenormalnim uslovima pandemije strogo zabranjeno – pružena ruka, kontakt i osmeh. Jedino tako je moguće savladati razorno delovanje 2020. godine.

Peščanik.net, 30.12.2020.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Saša Ilić
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio 3 knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i 3 romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.
Saša Ilić

Latest posts by Saša Ilić (see all)