Foto: Predrag Trokicić
Slavija, 28.6.2025, foto: Predrag Trokicić

Da Čarli Čaplin pravi film o predsedniku Srbije, kao što je napravio o ondašnjem predsedniku Trećeg Rajha, teško da bi film nazvao Veliki diktator, mada su vladarske pretenzije iste a ista je i želja da ta vladavina potraje hiljadu godina. I podsmevanje glavnoj ličnosti bi verovatno ostalo isto, ali ona ne bi zavredela titulu diktatora jer je u najboljem slučaju – samo loša imitacija diktatora.

Dobri imitatori, kao i dobri glumci, moraju da u sebi pronađu razumevanje za lik u koji ulaze. Predsednik Srbije je nesposoban da se uživi u bilo koga i u bilo šta što nije on i njegovo stanje. Zato je neuverljiv i odbojan. I obrnuto, autentična osoba može da bude bilo šta, čak i autentično đubre, pa da nam se dopadne kao što nam se dopadaju negativci u filmovima, naročito kad ih glumi Džek Nikolson na primer. Da i ne pominjem koliko tek uživamo da gledamo superheroje. Zato smo bivali onoliko ganuti scenama u kojima starci i starice kao nekakvi krajputaši stoje i sačekuju požrtvovanu omladinu koja pohodi Srbiju. A kad se zagrle, suze same naviru. Jer autentičnost izaziva autentičnu reakciju. Kod ljudi koji su sposobni za autentičnu reakciju.

Jedna od naših autentičnih potreba je i da budemo prihvaćeni, što je osnova za samopoštovanje. Zato se družimo, zato se spremamo pred izlazak, pričamo viceve, pozdravljamo komšije, pomažemo na drumu… Zato nas modna industrija izrabljuje namećući nam trendove koji nas navode da stalno kupujemo nove modele u najpopularnijoj boji te sezone iako bismo komotno mogli da nosimo i one stare. Zato na kraju kupujemo i imitacije popularnih, a samim tih i skupih robnih marki koje su postale skupe i popularne jer na neautentičan način zadovoljavaju našu autentičnu potrebu da nas ljudi prihvate.

Da, i glumac i huligan polaze iz istog motiva samo ga ostvaruju na bitno različite načine. Jedni će da postanu članovi drame, drugi članovi bande. Isto je i sa pristalicama vlasti i njenim protivnicima. Samo što ovi prvi kupuju od preprodavaca imitaciju lažne robe. Vidovdansku imitaciju podrške imitaciji kosovskog boja koja se pretvorila u farsu sa Banjskom i imitaciju borbe za Kosovo koja se ogledala u potpisivanju svega osim formalnog priznanja.

Da li je studentski pokret otišao udesno pozvavši i ona dva, tri govornika ili je samo uvažio one koji jesu desno kao što uvažava i one koji nisu? Ili nam zapravo pokazuje kako treba da se živi u zajedničkom soliteru. Važno je da muzika ne trešti, a ne koju muziku puštaju komšije, da vas niko ne zagradi na parkingu bez obzira na to koji auto vozi, da se poštuje kućni red koji je doneo kućni savet a ne jedan stanar, da niko ne zapišava ulaz, da se svi učipe za popravku lifta čak iako ga ne koriste… Jeste sadašnja situacija ili-ili. Ili on ili mi. Ali se ona možda jedino može rešiti ako je naša pozicija i-i. I mi i oni.

Ne biramo porodicu, ne biramo komšije, sugrađane, sunarodnike. Ali biramo ko će u naše ime da vodi državne poslove. Za početak da odaberemo ko neće da ih vodi. I prestanemo da živimo u imitaciji države.

Peščanik.net, 30.06.2025.

NADSTREŠNICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.