Kako doprineti javnoj raspravi

Belgrade Waterfront natpisna šahtu

Foto: Peščanik

Kako pišu dnevni list Danas i portal Insajder, Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio presudu Višeg suda po kojoj su Vesna Pešić i urednice portala Peščanik proglašene krivima za povredu časti i ugleda ministra policije. U čemu se sastoji ova povreda? Navodno, u tvrdnjama koje je u tekstu „Dosoljavanje“ iznela Vesna Pešić, da je „glupost ministra policije nenadmašiva i nepredvidiva“, te da je ovom ministru „dodeljena uloga da ispadne najgluplji“.

Ostavimo sada po strani domaće i evropske zakone i sudsku praksu koji nalažu da nosioci javnih funkcija moraju biti tolerantniji na kritička mišljenja, čak i kada se ona služe jakim i bombastičnim izrazima – time su se bavili i svakako će se tek baviti pravnici stručni za ova pitanja. Osvrnimo se umesto toga na rečenicu iz obrazloženja presude, u kojoj se kaže da tvrdnje koje u svom tekstu iznosi Pešić „ne doprinose javnoj raspravi i nisu usmerene na rešenje problema.“

Problem o kojem je reč je protivzakonito rušenje u Hercegovačkoj, čija pozadina ni do dan danas nije rasvetljena, i čiji počinioci ni do dan danas nisu privedeni pravdi. Ovaj problem se, međutim, ne može rešavati tekstovima na Peščaniku, niti bilo kojem drugom mediju – njegovo rešavanje je isključiva dužnost nadležnih organa, odnosno policije i tužilaštva. Ako ovaj problem nije rešen, onda je to svakako pitanje za pomenute organe, a ne za autore kritičkih tekstova, poput Vesne Pešić. Tekst o kojem je reč, naime, nije (niti treba da bude) „usmeren na rešenje problema“ noćnog rušenja u Hercegovačkoj, već na kritiku onih čija je dužnost da taj problem reše, a to očigledno izbegavaju da učine.

Kako stvari stoje sa nedostatkom „doprinosa javnoj raspravi“? Pre svega, treba konstatovati da ministar policije ne samo da nije glup, već je po svemu sudeći izuzetno pametan. Aktivno se i uspešno baviti politikom i istovremeno napisati i odbraniti doktorat na prestižnom Megatrend univerzitetu, podvig je koji može poći za rukom samo izuzetno nadarenim pojedincima. Pošto su ova ministrova dostignuća poznata celoj srpskoj javnosti, pa svakako i Vesni Pešić, jasno je da ocena o ministrovoj „gluposti“ može biti samo ironična. Ovo potvrđuje i sama Pešić kada tvrdi da je glupo ponašanje ministra policije posledica dodeljene mu uloge, a ne ličnog nedostatka inteligencije. Njene tvrdnje se stoga mogu čitati kao pitanje: šta jednog nesumnjivo natprosečno inteligentnog i darovitog mladog čoveka poput Stefanovića može navesti da se ponaša glupo ili da javno iznosi glupe tvrdnje? Kada ga pitaju zašto policija u Hercegovačkoj nije radila svoj posao, dokazano pametni ministar priča gluposti – zašto?

Ovo se čini kao sasvim relevantno pitanje i moglo bi se smatrati značajnim doprinosom javnoj raspravi o rušenju u Hercegovačkoj, pod jednim uslovom – da je takva javna rasprava uistinu i postojala. Međutim, ako izostavimo šačicu nezavisnih medija poput Peščanika, javne rasprave o ovom pitanju zapravo nije ni bilo – ni u predstavničkim telima, ni u mejnstrim medijima. Činjenica da je provereno pametni ministar u stanju da izjavljuje gluposti, a da nijedan novinar najgledanijih i najčitanijih medija ne konstatuje da su to gluposti, najbolje govori o prirodi javne rasprave o rušenju u Hercegovačkoj, kao i o stanju javne sfere u Srbiji uopšte.

Od pomenutih glupih izjava pametnog ministra policije i teksta u kojem se Vesna Pešić na te izjave kritički osvrnula, prošlo je više od dve i po godine. Za to vreme se stanje u javnoj sferi dodatno pogoršalo. Parlament – institucija koja bi trebalo da igra centralnu ulogu u artikulaciji javnih argumenata, u potpunosti je blokiran opstrukcijom skupštinske većine. Aktivnost mejnstrim medija u potpunosti se svela na nekritičko prenošenje sve besmislenijih izjava javnih zvaničnika (kao ilustracija ove prakse može poslužiti bilo koja izjava aktuelne premijerke Srbije). Na svaku javnu kritiku rada institucija ili ljudi koji se nalaze na pozicijama moći, vlast reaguje tabloidnom hajkom, zastrašivanjem i pritiscima. Markuzeove reči napisane pre više od 50 godina savršeno opisuju situaciju u Srbiji 2018: „Politički lokus tolerancije se u potpunosti promenio: dok se tolerancija prema opoziciji manje ili više otvoreno ukida, tolerancija prema vladajućoj strukturi i njenim politikama postaje obavezna.“

Jedini način da se u takvoj situaciji „doprinese javnoj raspravi“, jeste da se stvari jasno i glasno nazovu svojim pravim imenom. Upravo onako kako to u svojim tekstovima čini Vesna Pešić.

Peščanik.net, 16.11.2018.

TEMA – BEOGRAD NA VODI

Srodni link: Peščanik – Apel za pomoć