Ne pratim režimsku propagandnu mašineriju već duže vreme, ali mi povremeno poznanici, dobronamerni ljudi, skrenu pažnju na određene sadržaje. Nedavno su se neke od tih trovačnica osvrnule na deo moje izjave u kojoj sam komentarisao ideju o objavljivanju famozne „nacionalne čitanke“. Silno ih je potreslo što sam utuvljavanje deci u najranijem školskom uzrastu u glavu da su pripadnici tog i tog naroda (u ovom kontekstu srpskog, ali, razume se, i bilo kog drugog) označio kao „dresuru“.
Prvo, nema nikakve sumnje da je usvajanje određenih informacija o svetu koji okružuje dete na uzrastu na kojem nije doraslo stvarnom razumevanju tih informacija ekvivalent dresuri, uslovljavanju, odnosno vrlo elementarnom obliku sticanja znanja o svetu. To su, zaista, elementarni psihološki uvidi, štaviše intuitivno razumljivi svakome ko išta zna o učenju. Naravno da je pojam „dresura“ provokativno odabran, ali nije netačan. On sadrži implikaciju kako, po mom uverenju, nacional-vaspitači tretiraju i doživljavaju decu. Nije slučajno da upravo iz takvih, po pravilu konzervativnih, autoritarnih, patrijarhalnih i nacionalističkih krugova najčešće i dolaze kritike vaspitanja i obrazovanja koje se fokusira na celokupnu ličnost deteta, njegov holistički individualni razvoj i prilagođavanje vaspitno-obrazovnih sadržaja uzrastu i potrebama dece. No, ko će se zamlaćivati tim novotarijama?
Ipak, mislim da je i najborniranijem šovinisti jasno, ma koliko mu teško padalo, da je identitet pojedinca mnogo bogatiji i nesvodiv na nacionalnu komponentu. Programsko i organizovano fokusiranje na samo jedan aspekt identiteta, što već iz naziva „nacionalna čitanka“ vidimo da je cilj, neminovno pokreće pitanje: zašto baš taj aspekt identiteta? Neće li takva intervencija ne samo implicitno, već i direktno voditi tome da se etno-nacionalni identitet doživljava ne samo kao nužan (što je takođe netačno) već i kao glavni aspekt identiteta? Zašto nemamo etičku čitanku, čitanku tolerancije, čitanku slobode, čitanku poštenja i čestitosti, već upravo – „nacionalnu čitanku“? Da li je u savremenom društvu, u Srbiji, nacionalni identitet ugroženiji od izgradnje identiteta na načelima koja bi promovisale i u prvi plan isticale pomenute nepostojeće čitanke?
Pošto se odgovor čini više nego očiglednim postaje, takođe, podjednako očigledno zašto baš nacionalna čitanka i zašto baš namenjena samo deci „koja nastavu pohađaju na srpskom jeziku“. Ta očiglednost svodi se na naglašavanje upravo nacionalnog identiteta kao najvažnijeg i isključivog (jer to se nedvosmisleno poručuje ovakvim konceptom vaspitanja) i to je, kako se razumno može pretpostaviti, u funkciji eliminisanja razloga njegovih aktuelnih frustracija. Nije to larpurlartističko „negovanje“ identiteta, već njegovo programsko usmeravanje. Naime, moja tvrdnja se odnosi na to da se već dugo u temeljima srpskog etno-nacionalnog identiteta nalaze sadržaji koji se svode na (ili impliciraju) sledeće: političko pravoslavlje, troprstašenje, ekskluzivni narativ o žrtvi, ideje o tome da su svi drugi narodi u susedstvu „veštačke nacije“ i da Srbi jedini na Balkanu nisu ostvarili pravo na nacionalno ujedinjenje, što je zadatak koji je pred srpskim narodom u budućnosti („srpski svet“). Sve drugo, što ne spada u ovaj ugrubo ocrtan sadržaj identiteta i što nije u funkciji navedenih ciljeva, zanemaruje se, briše, zapostavlja pa i osporava. Sveden na samu srž svoje socijalne funkcije, srpski etno-nacionalni identitet treba da bude izgrađivan tako da se u pogodnom trenutku eliminišu nepravde nanete srpskom narodu u prošlosti, bližoj i daljoj. U tom smislu nema nikakve sumnje da će nacionalne čitanke biti samo još jedan servis izgradnje i delovanja nacionalnog identiteta u pomenutom pravcu.
Naravno, sve pomenuto ne mora da bude eksplicitno napisano u „nacionalnoj čitanci“, ali ona neće postojati u ideološkom vakuumu i sigurno neće sadržati niti jednu jedinu kritiku nacionalizma sopstvene grupe. Njen zadatak je da decu nauči da je najvažniji segment njihovog identiteta to da su Srbi, a šta su implikacije tog identitetskog utemeljenja definisaće, naravno, nacionalna elita – politička, akademska, crkvena – kao neprikosnoveni gospodari njihovih života. I smrti. Bitno je, za početak, da deca na vreme nauče da su Srbi, da im je to najvažnija sastavnica identiteta i da budu spremni da to jasno manifestuju kada bude potrebno, odnosno kada ih u tu misiju njihova nacional-elita pozove.
Prenaglašavanje etno-nacionalnog identiteta za logičnu i neminovnu posledicu ima i naglašavanje svih negativnih posledica fenomena poznatog kao unutargrupna pristrasnost, favorizovanje unutar grupe (in-group bias, in-group favoritism). Taj fenomen podrazumeva, između ostalog, postojanje tendencija da se pripadnici „sopstvene“ grupe tretiraju povoljnije od onih koji grupi ne pripadaju, što je, bez mnogo nepotrebnog okolišanja, psihološka pretpostavka sine qua non diskriminacije „drugih“. U takvim okolnostima, kada je etno-nacionalni identitet podignut na najviši pijedestal vrednosti, pripadnici grupe mogu čak i da budu suočeni sa neupitnim i nepobitnim dokazima o (moralno) neprihvatljivom ponašanju pripadnika njihove grupe u određenim situacijama. Međutim, snažno ušančeni u etno-nacionalni identitet oni tada manifestuju nerazumnu (patološku) pristrasnost prema svojoj grupi i odlučno odbijaju prihvatanje logički i moralno neminovnih posledica takvih ponašanja za samu grupu. To je situacija uporediva, primera radi, sa odbijanjem potomaka pojedinih nacističkih zločinaca da se suoče sa istinom o svojim očevima ili dedama, koji i dalje za njih ostaju ništa drugo do voljene tate i deke. Kada je nacionalni (i to uži, etno-nacionalni) identitet toliko snažno (i nepotrebno) naglašen u nekom društvu neophodan je mehanizam suzbijanja negativnog dejstva etno-plemenskih grupisanja i posledica unutargrupne pristrasnosti, a ne dodatni podsticaj grupisanju.
Peščanik.net, 12.09.2024.
Srodni linkovi:
Srđan Milošević – Koliko nacionalnog identiteta? (II)
Slobodan Beljanski – Nacionalni bukvar ili bukvar nacionalizma
Ana Jovanović – Nacionalne frustracije
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Srđan Milošević (see all)
- Spomenik za Dražu - 21/09/2024
- Koliko nacionalnog identiteta? (II) - 17/09/2024
- Koliko nacionalnog identiteta? (I) - 12/09/2024
