Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Najgore je buđenje u Srbiji. To je misao urednice NIN-a Vesne Mališić u jutarnjem gostovanju na N1. Objašnjenje lošeg sna i još goreg ustajanja moglo bi da bude potpuno jednostavno: kad izađemo iz bunila ne znamo šta nas čeka, ali znamo da nas ne čeka ništa dobro. Možda je još gore, nemamo čemu da se nadamo. Svoju zebnju Vesna je objasnila svojevrsnom izolacijom nekadašnjih građana od stvarnosti koja bi morala da ih se tiče, a oni takvoj stvarnosti ne mogu ništa. Ne mogu ništa ni unutar nje, reklo bi se da je opšta nemoć ljudi zatečenih ovde projektovana u vladajućoj distopiji.

U stalnom iščekivanju da viša sila reši konflikte koji nas održavaju u stanju hroničnog nervnog sloma, dobro znamo da je izazivanje opšte frustracije i širenje straha, model za uspostavljanje građanske krotkosti i pokornosti.

Vrhovni se sprema za rat koji želi da izbegne i to tako što sve oko sebe drži u neprekidnom predratnom stanju. Tvrdi da bi u jednom času ipak mogao da krene. Gde da krene, sa kim, sa čim, protiv koga i kako, dokle bi stigao – to ne zna. Plan za takvu akciju verovatno ne postoji, da postoji morao bi da bude ludački besmislen i svakako neostvariv.

Na barikadama se ne može opstati beskrajno, tenzije svakako vode nasilnom razrešenju. Naravno, ako ovnovi ne sednu da razgovaraju. Ni Kurti ni ovaj ovde nisu u stanju da vide kako su ugroženi ljudi važniji od njih, niti se od te dvojice divljih amatera može očekivati da to vide. Pre no što je kriza dostigla trenutni zaplet, takozvani Beograd je učinio nekoliko izrazito glupih stvari koje pokušava da ublaži još glupljim idejama. Pre svega u opštem diplomatskom sunovratu i neurotičnoj svađi „malog Putina“ i njegovih seiza sa Zapadom, od koga se očekuje kapitalna pomoć.

Inventar događaja koji izazivaju zebnju skoro da nema kraja. Ovde su nagoveštene postavke otvorene diktature, pre svega predlogom drakonskog zakona o policiji. Cilj je neskriven – uklanjanje svake pomisli o bilo kakvom, čak i simboličnom otporu režimu. I oktroisana javna rasprava o tom neustavnom zakonu, ima smisla u raspirivanju straha. Ulazimo vam u stanove kad želimo, pretresamo bez suda, nema više privatnosti i ličnih tajni. Poruka je jasna: nema protesta niti pobune, i najmanji skup razbićemo bez milosti, po zakonu. Veliki policijski kordon okružiće Srbiju.

To je Vulin već nagovestio svojom vizijom Srpskog sveta: jedna partija, jedna volja, jedan vođa. Ta dobra se pomno čuvaju od „obojene revolucije“, po modelu Nikolaja Patruševa, Putinovog Berije u Ruskom svetu. To je i lozinka kimovskog zakona o policiji.

Opčinjenost Putinovom agresijom na Ukrajinu ovde se čuva kao deo nastranih emocija prema zlom rođaku. Ali iracionalna vezanost tzv. vrha države za tuđi rat, uz ravnodušno ignorisanje razaranja jedne suverene zemlje, vodi građane Srbije u iskušenja nove izolacije od sveta. Nije poznato koliko je još održiv mit „da ovoga drže ovde dok ne posvršava poslove“.

Možda je tajna njegovog opstanka ipak mnogo jednostavnija i tiče se samo nas. Jutarnja bunila o kojima govori Vesna Mališić sve su teža. Neuračunljivost vladara je postala njegova bitna odlika. Diktatura takve osobe kojoj treba svaka pažnja i kontrola nadležnih službi, jeste zastrašujuća projekcija.

Javni govor lica opisanog u prethodnom pasusu nije ništa drugo nego niz opskurnih, protivrečnih i nepodnošljivih ekscesa. Njemu je uz koleno i uz jezik predsednica vlade, koja se u oponašanju svog šefa nimalo ne čuva od obilja bizarnosti. To je slika koju svet vidi o nama, uz saznanje da je ovaj vladajući par izgubio svaku meru i takt u opštenju sa bilo kim, pa i liderima tog sveta. To nije hrabrost, nego tumaranje po nepoznatom prostoru.

Sa priličnim zakašnjenjem vladar je saznao da se Šolc prilično razlikuje od Merkel, pa je odlučio da se posvađa sa Nemcima, verujući u svoju nedostižnu prednost i podršku nepostojećih prijatelja. Nosač loših zvukova je Ana Brnabić, otkrivši da nemački ambasador u Prištini verovatno radi svoj posao u stanju akutnog moždanog udara.

Možda se još čeka hoće li ovaj ovde u seriji zastrašujućih grešaka povući i neki dobar potez. Bar da bi sačuvao autonomiju u razaranju svih sloboda u Srbiji, to mu je već dopušteno. Ali, ako budu zaustavljeni pregovori sa EU, zatvoreni fondovi za zajmove, a on se konačno okrene Aziji, buđenja će, ako ih bude, postati još mučnija.

Izolacija se lako pretvara u sanitarni kordon. U tom slučaju pakao postaje samo naša stvar, pa će i rešenje biti samo naše.

Peščanik.net, 23.12.2022.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)