Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Kada se pojavio „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“ vlast se upišala od smeha. A sada se usrala od straha. Što je ponukalo sluđeno stanovništvo da – mahnito kupuje toalet papir.

Pošto se ispostavilo da se pandemija, jebiga, ne može sprečiti pošalicama (kako to mislite neumesno je da ja napišem „jebiga“ a nije neumesno da vlast u javnosti govori po život ugrožavajuće neistine i budalaštine?) očekivano bi bilo da se vlast okrenula medicini. Jer je, kao što znamo, ako nikako drukčije a ono iz filma, nemačka medecina najbolja.

Međutim, pošto ova vlast nikada ne radi ono što se od nje očekuje, predsednik države se nije okrenuo zapadnoj medicini nego – istočnjačkoj filozofiji. I jedno od svojih prvih, sada već ustaljenih svakovečernjih obraćanja naciji (a u kojima je pominjao isključivo narod, srpski dakako tako da vi Slovaci, Mađari i ini, jebigica) završio pozivom na ozbiljnost, solidarnost i – ljubav. Ljubav?! Čovek koji je u svako doba širio netrpeljivost i mržnju, sada, u nedoba, prvi put kaže da nam treba ljubav? Dobro, prvi put su to rekli Bitlsi, ali oni su bili inspirisani obilaskom i konzumiranjem Indije. Šta je konzumirao predsednik države ne znamo ali se iz njegovih nastupa moglo videti da je popio neku ozbiljnu frku.

Strah od gubitka total(itar)ne kontrole vlast je još ranije pokušala da prevaziđe donošenjem nekih odluka. Čim se kod nas pojavio prvi oboleli doneta je odluka da se obustavi nastava. Ali – na Kosovu. Koja bi tamo ionako bila obustavljena jer je kosovska vlada takvu odluku već donela.

Donošenje nekih drugih odluka ali koje bi se primenile na našoj teritoriji, vlast je izbegavala. Pa, jebiga, kad već ne može da donese odluku da je za koronu kriva prethodna vlast, što bi ova vlast najviše volela, zašto onda da donosi neke druge odluke od kojih neće imati koristi? Doduše, ministar policije je optužio sadašnjeg opozicionara a negdašnjeg gradonačelnika Beograda da su se u njegovo vreme lečili samo bogati i da on (Đilas) žali što u doba korone ne može da švercuje maske i alkohol kao što valjda ministrov otac može oružje, a predsednik države može respiratore za koje se prvo javno hvalio da šta nas briga odakle mu dok sinoć nije priznao da ih je „na polucrno nabavio od Kine“. (Šteta što o istom trošku nije nabavio i anesteziologe koji su nam takođe deficitarni a bez kojih su respiratori neupotrebljivi.)

I tako nas je ova vlast, ne radeći sve što bi svaka odgovorna država uradila a radeći sve ono što nijedna odgovorna država ne bi radila, svojim svakodnevnim a neprimerenim obraćanjem za samo nedelju dana prošetala od „ma, jebeš virus“ do „jebiga, sad mora vanredno stanje“ (a ne mora niti bi smelo).

Samo uvođenje vanrednog stanja možda i ne bi bilo strašno kad bi ga uvodio neko drugi. Ali, proglasio ga je čovek koji je pre sedamnaest godina kada smo, takođe u martu, dobili vanredno stanje jer je ubijen tadašnji premijer Srbije – rekao da je to ubistvo „proslavio“ napivši se u slast. Od takvog čoveka jedino može da nas začudi što vanredno stanje nije proglasio rečima „e, a sad ste najebali“.

Peščanik.net, 16.03.2020.

KORONA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.