Foto: Predrag Trokicić
Žene se plaše da će ih muškarci ubiti, muškarci se plaše da će im se žene smejati.
Margaret Atvud
U trenutku dok se pisalo o još jednom tipičnom slučaju partnerskog nasilja u Srbiji, na Novom Beogradu je muškarac pucao u ženu, a na televiziji Pink se raspravljalo o nasilju žena nad muškarcima. Inspiracija za emisiju je došla iz Crne Gore. Gledateljka je pozvala jutarnji program da se požali kako se ne govori o nasilju žena nad muškarcima. Po njoj se nasilje koje žene vrše nad muškarcima sastoji u tome da žene izlaze, ne brinu o deci, ne spremaju obroke i za to bi trebalo da budu kažnjene fizičkim nasiljem. Čak je navela primer svoje ćerke koju bi ona tukla zbog neizvršavanja ženske uloge.
Poziv gledateljke na fizičko nasilje nad ženama urednici i urednice jutarnjeg programa televizije Pink prihvatili su kao odskočnu dasku za diskusiju o ženskom nasilju nad muškarcima. Prvi sagovornik, psihijatar Jovan Marić, krenuo je od „prirodnih“ razlika između muškaraca i žena (u nekom trenutku je izjavio i da je ženama emancipacija donela samo nevolje), kako bi došao do zaključka da je „žena ta koja bla bla bla samo priča, komanduje po kući, a na kraju muškarcu prekipi pa iskoristi snagu mišića“. To jest, da svako koristi ono što mu je na raspolaganju. Žene verbalna umeća, a muškarci snagu mišića. Marić je siguran u to da žensko nasilje prethodi muškom nasilju, kao i da je „neretko psihičko nasilje gore nego fizičko nasilje“.
Protiv ovih izjava je istupila Zorana Mihajlović, ministarka u Vladi i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Ona je izjavila da su ova emisija i izjave psihijatra Marića doprinele relativizovanju nasilja nad ženama. Ona je donekle u pravu. Izjave Jovana Marića svakako su doprinele relativizovanju nasilja nad ženama, ali su i više od toga. Te izjave su otvoreno pravdanje nasilja nad ženama.
Sama emisija televizije Pink je mogla biti i gora (ako se to može zamisliti). Vera Despotović, psihoterapeutkinja iz Kriznog centra za muškarce je skrenula pažnju na to da žensko verbalno nasilje često dolazi nakon godina trpljenja nasilja i da u stvari predstavlja reakciju. Adrijana Pejaković, psihološkinja iz Crne Gore, govorila je o patrijarhalnosti društva i ukazala na činjenicu da žensko osvajanje ravnopravnosti određene muškarce navodi na nasilje, ali da bi to trebalo da bude pozitivno iskorišćeno, jer „čak i ako su se uloge promenile, to je prostor da se muškarci prilagode; kada mi napredujemo kao žene, onda napreduju i muškarci i napreduje cela porodica“. Vesna Golubović, advokatica, govorila je o zloupotrebama prijava za nasilje kojima se muškarci koriste u brakorazvodnim parnicama.
Sa druge strane, Dejan Pavlović, predsednik Udruženja očeva iz Novog Sada insistirao je na tome da su muškarci prave žrtve nasilja, od strane žena i institucija. On je rekao da policija ne reaguje kada muškarac prijavi nasilje, jer „kakav to muškarac trpi nasilje od žene“. Marić je takođe pričao o „napadanju muškosti“ kao poslednjem stadijumu nasilja koje žene vrše nad muškarcima. Niko od prisutnih Pavloviću i Mariću nije skrenuo pažnju da je upravo o tome pričala Adrijana Pejaković. U patrijarhalnom društvu muškarac može biti samo dominantan. Ako nije dominantan on nije muškarac, a u patrijarhalnom društvu nema gore kazne i uvrede nego ne biti muškarac.
Vratimo se sada Zorani Mihajlović koja je osudila ovu emisiju i konkretne izjave psihijatra Marića. Kao predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost svakako je trebalo da reaguje. Međutim, njena izjava deluje kao jeftino skupljanje političkih poena. Osudila je izjave, prozvala medije zbog njihove uloge u relativizovanju nasilja nad ženama, ali i naglasila da ne želi da se meša u uređivačku politiku – poen za podržavanje žena žrtava nasilja, poen za prozivanje tabloida, poen za podržavanje slobode medija. U isto vreme, Mihajlović izjavljuje: „Nasilje nad ženama neće prestati sve dok žene ne shvate da moraju i treba da prijave svaki vid nasilja“. Dakle, nasilje bi prestalo samo kada bi žene prijavljivale nasilje koje trpe. I opet su žene krive. Kako se ova izjava razlikuje od izjave Jovana Marića da žene izazivaju nasilje?
Kao predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović je mogla da reaguje i kada je grad Beograd odlučio da angažuje Acu Lukasa da peva na gradskom dočeku Nove godine. Podsetimo se, Aca Lukas je u septembru priznao da je bio fizički nasilan prema svojoj bivšoj supruzi. Ili je mogla da reaguje kada je Marija Mali iznela optužbe o fizičkom nasilju svog bivšeg supruga, aktuelnog gradonačelnika Beograda. Ovako, njena osuda Marića i jutarnjeg programa televizije Pink ostaje samo prazna izjava. Možda je ta dva slučaja prećutala zbog „mira u kući“, kao što i muškarci, po Mariću, prećutkuju nasilje koje trpe. Oboma bi moglo da se kaže da u ovoj kući svega ima, samo ne mira.
Peščanik.net, 20.12.2017.
FEMINIZAM
