Green, foto: Ivan Šepić
Green, foto: Ivan Šepić

U teškim vremenima koja brojni ljudi odavno proživljavaju, a kojih smo postali svesni tek s ovom današnjom krizom, potrebno je da se prisetimo i ponovo naučimo četiri osećanja koja smo zaboravili: zahvalnost – spram onih koji su u prvim redovima, empatiju – spram onih koji pate, divljenje – spram onih koji pronalaze rešenja i altruizam – kako bismo delovali sa ciljem da jedni drugima pružimo podršku.

A da bismo delovali, ne smemo dozvoliti da nas preplavi strah koji parališe, već moramo produžiti napred, hrabro i lucidno – pozitivno – uzdajući se u ono malo izvesnosti što nas je sve ovo što nas je snašlo primoralo da otkrijemo, ili nanovo otkrijemo.

Ovaj je virus samo jedan od mnogih koji nas vrebaju i koji nam prete. Da bismo ga pobedili i izvojevali ovu bitku, ali se i pripremili da pobedimo u svim budućim, evo deset privremenih i pozitivnih načela kojih bi trebalo da se držimo:

1. Čovečanstvu ponovo preti zlo iskrslo u prirodi, koje su ljudi samo pogoršali. Zlo, koje je i ovaj put moglo biti predviđeno, a u pogledu koga prethodne generacije nisu učinile dovoljno kako bi zaštitile ove današnje.

2. Pred ovom i brojnim drugim pretnjama, sve naše negdašnje želje i pohlepe danas deluju sasvim izlišno.

3. Suočeni s ovom i brojnim drugim pretnjama, mnogi su postali svesni da ništa ne vredi toliko koliko vreme provedeno s bližnjima i smisao koji pridajemo sopstvenim životima.

4. I drugi virusi i drugi neprijatelji prete i pretiće čovečanstvu: klimatske promene, siromaštvo, neredi – neprijatelji koji se samo prepliću s ovim današnjim i dodatno ga pogoršavaju.

5. Pred ovim i svim drugim nebrojenim virusima, definitivno je potrebno preći u režim ratne ekonomije i posvetiti se samo onom suštinskom.

6. Borci u ovoj današnjoj bici, bilo da su vidljivi (zdravstveni radnici, policajci, prosvetari, političari, novinari i brojni drugi) ili nevidljivi (đubretari, kasirke, prodavci voća i povrća, hleba ili mesa, šoferi i brojni drugi) daleko su važniji za opstanak društva nego mnogi drugi čija se delatnost, odjednom, pokazala tako nebitnom njihovim dojučerašnjim mušterijama.

7. Ako se zahvaljujući ovim borcima oporavimo, u euforiji nekog novog proleća ipak ne smemo zaboraviti slutnje ovog koje smo izgubili i smetnuti s uma da se ovaj virus može vratiti, kao i da nam i dalje prete brojne druge opasnosti.

8. Ne smemo se zadovoljiti ponovnim stvaranjem uslova za povratak ovom istom kriminalnom društvenom modelu koji nas je i doveo do ovog rata, koji još uvek možemo izgubiti i koji ćemo zasigurno izgubiti ne budemo li iz njega izvukli prave pouke.

9. Ukoliko želimo da izbegnemo povratak ovih zala i od sebe udaljimo ovaj i sve buduće viruse, moramo konačno priznati da društvo može savršeno dobro da funkcioniše i bude srećno ako i više od polovine svojih aktivnosti usmerenih na stvaranje bogatstva posveti industriji i uslugama u zdravstvu, prehrani, higijeni, prosveti, kulturi i očuvanju životne sredine, kao i svim tehnologijama koje to bude iziskivalo.

10. Konačno, svakom zemljom i čitavim svetom ćemo morati da upravljamo s daleko više empatije, susretljivosti, bliskosti, pravde i ljudske topline – baš onako kako to pomalo i danas činimo, u panici i pritisnuti nesrećom.

Samo ako budemo jednom za svagda naučili ovu lekciju, moći ćemo da pobedimo ovog i izborimo se sa budućim neprijateljima i uopšte nekim budućim generacijama omogućimo život, po mogućstvu bolji od našeg.

Blog Jacquesa Attalia, 24.03.2020.

Preveo Ivan Šepić

Peščanik.net, 07.04.2020.

KORONA VIRUS