Fotografije čitateljki, Lazara Marinković, Koka kola

Fotografije čitateljki, Lazara Marinković, Koka kola

They say in Harlan County
There are no neutrals there
You’ll either be a union man
Or a thug for J. H. Claire
Which side are you on, boys?
Which side are you on?

Kada je počinjao štrajk prosvetnih radnika, pomoćnik ministra prosvete, Milovan Šuvakov, postavio je tvit sledeće sadržine: „Ovako je to resavao Regan! http://en.wikipedia.org/wiki/Professional_Air_Traffic_Controllers_Organization_%281968%29#August_1981_strike

Link nas vodi ka vikipedijskom članku o Reganovom slavnom (ili zloglasnom, zavisi sa koje strane gledate) obračunu sa kontrolorima leta koji su tražili veće plate, bolje uslove rada i kraću radnu nedelju. Regan je na ove zahteve odgovorio nemilosrdnim potezom koji je praktično zatro sindikalno organizovanje u ovoj grani – otpustio je preko 13.000 kontrolora leta, i povrh toga im zabranio da ikada više rade u državnoj službi.

Ovo je bio početak obračuna sa sindikatima i radničkim organizovanjem širom Amerike. Kako piše Harold Majerson, ovaj Reganov potez predstavljao je “nedvosmislen signal poslodavcima da ne treba da osećaju nikakvu obavezu prema svojim radnicima, i poslodavci su odlično razumeli poruku – protivzakonito otpuštajući radnike koji su pokušavali da se organizuju, zamenjujući stalne radnike koji su mogli da uživaju povlastice onim privremenim koji nisu, te izvozeći fabrike i poslove u inostranstvo“.

Ne pišem o ovome kako bih na bilo koji način relativizovao napad na Milovana Šuvakova, a još manje da bih nad tim napadom zlurado seirio. Apsolutno verujem Miljani Radivojević kada piše da je Šuvakov, ne samo vrstan stručnjak u svojoj oblasti, već i jedan od retkih Vladinih službenika koji pokušavaju ozbiljno da se bave svojim poslom, a sve i da nije tako, napad na njega se mora najoštrije i bez ikakvih rezervi osuditi. Želim da ukažem na nešto drugo. Milovan Šuvakov je pokušavao da na različite načine reguliše poslovanje različitih privatnih firmi koje se tiču obrazovanja, naročito procesom akreditacije, i iako njegovi napadači još nisu identifikovani, ministar Verbić je već izneo sumnje da iza napada stoje „obrazovni tajkuni“ čija je moć ovim procesom ugrožena. Slične spekulacije, mada vrlo oprezno, u svom tekstu iznosi i Radivojević.

Regan se istina nije bavio procesom akreditacije univerziteta, ali se jeste bavio jednim drugačijim vidom državne regulacije privatnog biznisa – onim koji se tiče bezbednosnih i zdravstvenih standarda koje su poslodavci dužni da obezbede svojim radnicima. Naravno, za njegovog predsednikovanja ovi standardi su maksimalno olabavljeni – u korist poslodavaca, a na štetu radnika. Kako piše jedan komentator. „Reganova ‘regulatorna reforma’, zasnovana na njegovoj interpretaciji ‘slobode’, kao slobode poslodavaca da rade sve što požele, kada god to požele i kome god požele, osudila je bezbroj radnih ljudi na sprečive povrede, bolesti i smrt. Ovo je pravo nasleđe Ronalda Regana“.

Kao što su na ovom mestu već pisali Mario Reljanović i Stefan Aleksić, i srpski poslodavci imaju razloga da veruju u Deda Mraza – jer je ova Vlada pokazala jasnu nameru da im pokloni sve što požele. Kao i nekada Reganova administracija, i ova Vlada je nesumnjivo zauzela stranu poslodavaca, a protiv radnika. U međuvremenu, i štrajk prosvetara je, po sasvim reganovskom receptu, slomljen pretnjama, zastrašivanjem i kaznama za najupornije štrajkače, o čemu smo takođe imali prilike da čitamo na Peščaniku.

Iz nekog razloga, Milovan Šuvakov očigledno sasvim iskreno smatra da se – po samo jednom pitanju! – može suprotstaviti ovom trendu i da onima koji uz snažnu političku podršku i ogromnu ekonomsku moć osvajaju svoju potpunu „slobodu“, nametne državnu regulaciju. Ali to prosto nije moguće – jer njima je sve dopušteno („Jel’ tako Verbiću?“). Ili jesi, ili nisi – Regan.

Miljana Radivojević piše kako postoje dve sličnosti između Šuvakova i Njutna – obojica su se bavila problemom tri tela, i obojica su dobili po glavi. Ali postoji, čini mi se, bar još jedna sličnost: kada je Njutn dobio po glavi, on je iz toga naučio nešto o zakonima fizike, a sada kada je Šuvakov dobio po glavi, svi bismo mogli iz toga da naučimo nešto o, ništa manje strogim, zakonima politike. Ona se, naime, nikada ne odvija u bestežinskom stanju, i za nju nisu dovoljni samo pamet, stručnost i lično poštenje. Jedini način da se odupremo gravitacionom polju krupnog kapitala i njegovih veza sa vlašću, jeste nekom bar jednako jakom suprotstavljenom silom, na primer onom koja nastaje radničkim i građanskim organizovanjem. U suprotnom – dobijamo po glavi.

Peščanik.net, 12.05.2015.

TEMA – PLAGIJATI