Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Za poštare imam samo poštovanje. Dobro, i duboko razumevanje. Pored toga još i strepim. Od pre dva dana, poštari su izloženi nasilju vlasti i poslodavaca. Nezakonitim pritiscima lomi se njihov štrajk. Ne dajte se, poštari! To želim da im viknem. Ko još šalje novogodišnje čestitke, krajnje mu je vreme da počne da koristi društvene mreže, umesto da krivi poštare u štrajku što pisma neće stići na vreme. Što se paketa tiče, one moje poštari slobodno mogu da zadrže: neka ih odnesu svojoj deci pošto im plate ionako nisu dovoljne za novogodišnje poklone (o knjigama je reč, naravno).

„Srbi trojkama donose pobedu Sakramentu“ – to je jutros udarna vest na internet strani RTS-a. Sinoć, posle bruke u Atini, isti taj javni servis objavio je čak tri priloga u vezi sa jadnom igrom i porazom Crvene zvezde u utakmici protiv Olimpijakosa. Ništa Zvezdi nije pomoglo da igra bolje ni to što je vođa navijača lično bio prisutan u istom gradu, gde je, lažno se predstavljajući kao predsednik države, dobio i neka besmislena priznanja od tamošnjih zvaničnika, kojima je za uzvrat obećao da će im – čuvati leđa. Kako to prikladno navijački zvuči.

Dakle, dobili smo sinoć na javnom servisu, nepun sat posle utakmice, i opis meča, i izjave aktera, te podužu podrobnu analizu igre. Analitičar je na kraju ispravno zaključio da sve o čemu je pisao nije uopšte bitno. Mislim, zaista nije bitno ako se posmatra samo igra. Ali u svakom drugom smislu čitava stvar, zajedno sa medijskom pratnjom zaslužuje ozbiljnu pažnju. Neki dobro plaćeni mamlaz ušao je u 90 minutu i onako kako to ne bi uradilo ni dete na poljani, napravio penal. Naglasak u prethodnoj rečenici je na sintagmi dobro plaćeni. Krenućemo od nje.

O dobro plaćenom mamlazu koji ne zna da se fudbal ne igra rukom sinoć je RTS imao čak tri poduža priloga. Nešto ranije, pre više nedelja, vođa navijača i lažni predsednik rekli su nam da je mamlaz pored ostalog plaćen i državnim novcem. Taj detalj izostao je iz sinoćnjih osvrta na RTS-u. Puna vest bi onda morala da glasi: državnim novcem dobro plaćeni mamlaz ne zna da se fudbal ne igra rukom a o tome da to nije velika stvar pišu državnim novcem plaćeni novinari.

Oni „Srbi“ pak što ubacuju trojke očito znaju da igraju košarku, pa su zato i odvedeni da za velike, privatne, pare u američkim klubovima uveseljavaju tamošnju publiku: dakle, ne ovdašnju, nego tamošnju. A javni servis za ovdašnje državne pare pravi privid da se i mi ovde radujemo njihovim trojkama. A zapravo nas nije briga. Bar ne toliko da bi se za naš novac pisalo o tome a ne o poštarima.

Dakle, mamlazima i trojkašima sav prostor i udarna mesta – a o poštarima ni reč u ova dva dana. Poštari se progone, otpuštaju sa posla, preti im se oduzimanjem plata, sve to u ova dva dana sa tenzijom koja raste iz sata u sat. Idealno za dramatične vesti, sve i ako ih tretiramo kao zabavu. Pošta je javni servis baš kao što je i medijski servis javni. Ona je deo javnog prostora i održava ga baš kao i RTS. Poštari su državni službenici baš kao i radnici RTS-a. Ali, radnici RTS-a mare za mamlaze i trojkaše, a ne za kolege poštare, iako sa njima piju (zagađenu) vodu iz istog proverbijalnog bunara.

Ne znam kako ih nije sramota, na novinare mislim. A ako već srama nemaju, kako ne vide da poštari brane i njihov, novinarski interes?

Ne znam ni šta čekaju prosvetari. Zaboravili su kako je njihov štrajk nezakonito skršen? Na isti način kako se sada lomi štrajk poštara. Hajdemo, prosvetni radnici: naučite decu šta je solidarnost. Stanite uz poštare jer oni danas prolaze golgotu kroz koju ste vi već prošli i niste izdržali. Možda im pođe za rukom ono što vama nije uspelo ako budu imali podršku koju vi, nažalost, niste dobili. Idemo prosvetni sindikati, simbolično skraćenje časova na pola sata, jedan dan, kao pozdrav poštarima. Ako niko drugi, tog dana će se deca poštara osećati dobro jer će pomisliti kako im roditelji rade nešto veliko i časno, kao što zaista i rade.

Prošlog meseca u Britaniji sud je odlučio da poštarima zabrani štrajk. Tamošnja Kraljevska pošta, tako se zove njihova nacionalna pošta, privatizovana je. Više od 90 odsto radnika, poštara dakle, ne pristaje na uslove rada pod novim poslodavcima. Više od 90 odsto njih hoće u štrajk. Ali, sud staje na stranu korporativnog kapitala i donosi odluku da je štrajk nezakonit. Tako sud bira stranu u klasnom ratu, praktično istom onom koji se vodi i kod nas. To što na površini izgleda da sukoba ovde nema, dok se ispod površine i bukvalno lije krv, zasluga je RTS-a koji sakriva istinu od žitelja Srbije. Kako sud u Britaniji, tako RTS ovde bira stranu siledžija i staje protiv poštara.

Tekući (zaista je kao tekućina) lider konzervativaca, pod kojima je Kraljevska pošta privatizovana (izem ti kraljevstvo), predstavlja nam se kao dobar prijatelj ovdašnjeg navijača. Bratstvo u laži, reklo bi se. Ali, od toga što su obojica lažovi važnije je da su privrženi istim politikama satiranja radnika i siromašnih. Danas će Britanci imati priliku da se reše svog lažova i štetočine. Čuveni Ken Loach u potresnom spotu izbor je predstavio kao odluku između sebičnog interesa i opšteg dobra. Egoistično „Ja“ (odmah ste pomislili na navijača, je l da?) spram zajedničkog „Mi“ – tako to vidi Loach u Britaniji.

Poštari su nas stavili pred isti izbor: s jedne strane mamlazi i (ni krivi ni dužni) trojkaši, a sa druge svi mi – poštari, prosvetari… Neka svako sebe dopiše u niz. Koliko god se RTS i ostali medijski kolaboranti trudili da to sakriju, danas bi već svima moralo biti jasno između čega se bira i u Srbiji. Poštari su nas naučili.

Peščanik.net, 12.12.2019.

Srodni link: Dejan Ilić – Svetla budućnost


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)