Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Sve što su poštari dogovorili s ministrom policije u aprilu 2019, vladina Radna grupa sada je obećala da će uraditi u 2020. godini. Podsetimo se: prvo su čelnici Pošte u februaru i martu tvrdili da stanje u toj ustanovi nikada u istoriji nije bilo bolje. A onda su radnici stupili u štrajk. Nije to bio baš opšti štrajk; tek jedan ogranak, onaj u Zemunu, zaustavio je pošiljke. I čitava mreža je kolabirala. Poštari su opravdano tražili osnovne stvari – da se povećaju plate, da se profit deli sa zaposlenima, da se u stalni radni odnos primi još radnika.

Zna to čak i tekući režim: nema ove – kao uostalom nijedne druge – države bez pošte. Bez Kosova je bilo i biće je, ali bez pošte je naprosto nema. Pa je Stefanović, sin, lično otišao da pregovara s radnicima u štrajku. Sve su se lepo dogovorili, ali na 1. april. Te od dogovora nije ispalo ništa. Pričalo se kasnije da su neki od štrajkača čak bili i oterani s posla, a da su neki radnici sami otišli pošto se ništa nije promenilo nabolje. Umesto više radnika s većim platama, posle dogovora sa Stefanovićem u Pošti su ostale iste plate za manje radnika. Tako novoradikali rešavaju probleme.

Čekali su poštari s garancijama Stefanovića da njihova uprava ispuni obećanja. Nisu dočekali. Sada imamo novi štrajk. Ovaj put nije stao samo ogranak za sortiranje pošiljaka u Zemunu: bezmalo svi radnici Pošte su u štrajku. Srbija na kraju 2019, kada je reč o poštanskom saobraćaju – ali i u svakom drugom smislu – stoji. Umesto ministra policije, s radnicima pregovara već pomenuta Radna grupa. Koliko god da ih je u toj grupi, ipak ne dobacuju dalje od Stefanovića: slede ga u stopu.

Pošto je kraj godine, kažu: biće sve, ali naredne godine. Da smo na početku 2020, rekli bi – do kraja 2020. Da je kraj 2020, rekli bi – naredne godine. (Šarčević, ministar prosvete, sklon je, pak, trogodišnjim ciklusima, kod njega će sve biti bolje za tri godine, a ako ne bude za tri, onda za šest i tako redom.) Sa Stefanovićem, Radnom grupom, Šarčevićem, Brnabić, Vučićem… – Srbija živi svoju budućnost. Bukvalno. Sadašnjost u Srbiji ne postoji. U poređenju s onim što će biti, u Srbiji je, uverava nas tekući režim, sve drugo nebitno.

Za javni servis, pak, nema prošlosti. Na RTS-u je sve danas. Oni će objaviti ponudu Radne grupe štrajkačima kao da se ništa pre nije dogodilo. Imamo predlog Radne grupe, dakle, ali nemamo pojma, ako se informišemo samo sa javnog servisa, zašto su radnici Pošte uopšte u štrajku. I ne samo zašto su u štrajku, nego – zašto su ponovo u štrajku? Ako je suditi po predlogu Radne grupe, poštari traže preko poslovičnog hleba pogaču. Ako se vratimo u mart, vidimo da oni traže samo ono što su jednom već tražili i dobili obećanje da će im se to dati. Ko je prekršio obećanje, RTS se pravi da ne zna.

U kom vremenu žive radnici Pošte? Ili žitelji Srbije uopšte? Od 2012. naovamo cure i prolaze rokovi, da bi ih zamenila tek nova obećanja. Koje ljude je mogao, ovaj režim je kupio. Koje je mogao da uplaši, uplašio je. S ostalima, kako sada stvari stoje, mora, sve češće, da pregovara. A ne ume. Za ovaj režim pregovarati znači obećati pa prevariti. Jer, zašto ispunjavati obećanja data kupljenima i uplašenima. Međutim, Univerzitet je proglasio doktorat Malog za plagijat. Poštari ovaj put hoće sve i odmah, naučili izgleda da ne veruju lažima.

Čeka se pravosuđe.

Peščanik.net, 10.12.2019.

Srodni link: Dejan Ilić – Poštovanje, poštari!


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).