Prvu fazu predstojećih izbora za poslanike u Narodnoj skupštini i odbornike u skupštinama šezdeset pet gradova i opština Srbije su, nažalost, ružno obeleželi falsifikati.
Na tu po integritet izbornog procesa veoma opasnu pojavu prvi su pažnju javnosti skrenuli članovi Gradske izborne komisije Beograda iz redova koalicije Srbija protiv nasilja, ukazavši na to da su na nekim listama podrške kandidata za beogradske izbore falsifikovani potpisi znatnog broja građana, uključujući i nekoliko poznatih javnih ličnosti.
Ukazali su na osnovanu sumnju da su izvršena krivična dela neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka građana (čl. 146 KZ) i falsifikovanja službene isprave. Reč je o delima koja se gone po službenoj dužnosti pa je dobar deo javnosti očekivao da nadležna javna tužilaštva bez odlaganja pokrenu postupke kako bi se zaštitio integritet izbornog procesa, utvrdila istina i odgovorni priveli pravdi.
Značaj i potrebu hitnog reagovanja tužilaštva naglašava činjenica da postojeća zakonska rešenja ne daju mogućnost izbornim komisijama da zaustave tok izbornog procesa dok tužilaštvo ne utvrdi relevantne činjenice. I zato proglašava listu koja podnese zakonom predviđen dovoljan broj overenih potpisa podrške.
Ali, koliko god brzo postupanje bilo nužno, javnost je iz Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu za sada dobila jedno jedino šturo saopštenje – „formiran je predmet radi provere da li se u radnjama nekog lica eventualno stiču sva bitna obeležja bilo kog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti“. A i onda kad tužilaštvo završi proveru stvar će u najboljem slučaju i formalno biti na nivou osnovane sumnje i optuženja a konačnu odluku o falsifikatu na kraju će doneti sud, ne tužilac. Znajući „brzinu“ postupanja našeg sudstva na tu odluku ćemo čekati dugo, vrlo dugo. A kada i ako je i dočekamo izbori u koje ulazimo biće odavno završeni.
Zvuči paradoksalno, u izbore za skupštinu glavnog grada ulazimo sa sumnjama koje se odnose na većinu zvanično proglašenih lista. Od 13 proglašenih izbornih lista na lokalnim izborima u Beogradu za preko pola (sedam) postoje ozbiljni navodi o falsifikovanju potpisa podrške građana!
Ali svi pomenuti pojedinačni ili grupni slučajevi falsifikata, nesporno i nedopustivi i opasni, neminovno blede pred falsifikovanjem skandaloznih dimenzija koje je usledilo u vezi sa izborima za narodne poslanike.
Lista „Dosta! Evropski put“ podnela je Republičkoj izbornoj komisiji dokumentaciju prema kojoj joj je 2.777 izjava podrške dato u Vranju. To je, pošto je reč o listi koja se predstavila kao lista bunjevačke nacionalne manjine, neminovno izazvalo sumnje koje je trebalo proveriti. RIK je zatražio izjašnjenje Gradske uprave u Vranju koja je navodno overila te izjave. Stigao je odgovor da nije bilo zahteva za overu tih potpisa, nije naplaćena taksa za overu, u upravi ne postoje kopije overenih izjava. Dakle, nijedan od tih potpisa nije overen u toj upravi!
Samo dan ili dva kasnije još jedna navodno manjinska lista „Ruski manjinski savez – Pavle Bihali Gavrin, Dr Hristos Aleksopulos (Srpsko ruska partija Vukovi, Srpsko grčki pokret)“ podnela je dokumentaciju po kojoj je znatno više od polovine izjava podrške, čak 2.965 birača, takođe overeno u Vranju.
Iz istih razloga kao u slučaju liste „Dosta! Evropski put“, zatraženo je izjašnjenje gradske uprave u Vranju i dobijen je isti odgovor – nijedan od ovih potpisa nije overen u toj upravi!
RIK je odbila da proglasi ove izborne liste. Međutim, do danas nismo čuli ništa o tome kako je i da li je tužilaštvo u Vranju uopšte reagovalo na vest o gotovo neverovatnoj količini falsifikata. Javnost nije dobila čak ni onakvo šturo, formalističko saopštenje kakvo je dalo beogradsko tužilaštvo.
A na neka pitanja javnost je odgovore morala dobiti odmah, bez ikakvog odlaganja. Utoliko pre što je tužilaštvu, uz eventualni angažman veštaka, moralo biti dovoljno i samo nekoliko sati da na njih odgovori.
Jer, vrlo su jednostavna – da li su izjave o davanju podrške overene krivotvorenim ili pravim pečatom Gradske uprave? Da li je u pitanju ranije ukradeni pečat? I ako jeste, postoje li službena beleška o krađi i krivična prijava? Ili je za overu potpisa ipak korišten neki od pečata u posedu Gradske uprave?
Suvišno je komentarisati različite konsekvence svakog od mogućih odgovora. U svakom slučaju, sa stanovišta funkcionisanja normalne države, već i nečija pomisao da sa hiljadama falsifikovanih potpisa građana može ugurati svoju listu u izbornu utakmicu za državni parlament i spremnost nekog da mu u tome pomogne i po svemu sudeći obostrano uverenje da čak i ako akcija ne uspe, neće snositi nikakvu odgovornost – zaista je paradoksalna.
Jedina gora opcija je mogućnost da se pokaže da su bili u pravu.
Peščanik.net, 04.12.2023.
Srodni linkovi:
VIDEO – Udruženi lopovski poduhvat
Robert Sepi – Kada falsifikat nije nedostatak
