Ljubav! - napisano kredom na tabli
Foto: Peščanik

Eto nama radosti! Nećemo gledati i slušati ovde Marka Đurića bar četiri godine. I to je nešto. Biće ekselencija u najsilnijoj zemlji na svetu. Vučić se potrudio da po svojim merama selektira kadrove naše diplomatije, kako bi tamo gde idu bili slika Srbije. U Moskvu je, recimo, otišao Miroslav Lazanski, čovek neukrotive rusofilije, nesrećno zaljubljen u Putina. On jeste nešto dinamičniji Đurić, otpravljen ka Kremlju iz tabloidne, podaničke novinarske estrade. Mitomanski žurnalista željan da svima pokaže svoj komični mačizam. Voli Vladimira više nego Aleksandra, koga isto neizmerno ljubi, ali mu to nije pomoglo kod Marije Zaharove. Ona je ovdašnjeg dahiju videla u tome što on stvarno jeste, dok je pred Trampom pokazivao svoju suštinu. I Vučiću ovde ostadoše divni nadimci: Vulvije, na primer. Tako govore naprednjaci u Sopotu.

Laza je dokaz neozbiljnosti i šarlatanstva, smrt karijerne diplomatije, logika proizašla iz prakse: ako je Dačić ministar, može bilo ko ambasador.

Biografija Đurić Marka jeste impresivna: završio je pravni fakultet, kao drugi u njegovoj istoriji. Prvi, koji je diplomirao za tri godine manje je Aca. Aca Srbin. Marko je studirao uporno, punih 10 godina, vežbao retoriku sa Selakovićem. Još su u mrtvoj trci: ne zna se koji od njih dvojice može duže da govori ni o čemu. Tako su naši demosteni svoje lične praznine pretvorili u karijere koje nemaju logičan kraj. Šta sve može da postane od Marka Đurića još se ne zna. Zasad je najbolji tapšač u tom zverinjaku, pazeći da zalupa dlanovima tačno na vreme, ni ranije ni kasnije. Ranije ne valja, mogao bi da prekine izuzetnu nesuvislost, kasnije ne valja, ima ih mnogo koji čekaju svoj trenutak. Šta ako bilo čije pljeskanje bude jače, bolje, a lice ozarenije, sa više iskazane orgazmične sreće?

To Marko ne sme da dozvoli. Svoje aplauderske nastupe vežba pred ogledalom dok sluša baljezganja velikog diktatora. Traži pravila u njegovom disanju, dražesne sinkope u započetim velikim mislima. Ljutnju na neprijatelje Srbije, pauzu u traganju za početkom sledeće rečenice.

Desnu ruku Đurić Marko drži iznad leve, pravi pokrete pred aplauz, ali ne tapše, čeka svoj trenutak, a samo jedan je pravi. Drži se svog blesastog osmeha kojim zavodi voljenog, uvežbava sopstvenu neodoljivost dok izgovara: Toooo, bravo majstore, bravooo! Tako je, živeo, samo tako! Kakav car, kakav Perikle, Aca Zlatousti, kakav srpski Zevs! To, ave Caesar, morituri te salutant!

Kratke sentence podižu elan, nije dopušteno smišljati dugačke parole tipa: Neka nam je živ naš Aca Vulvije, predsednik Stranke i Srbije, Vrhovni komandant armije, koordinator saveta bezbednosti, borac protiv epidemije, nabavljač respiratora od stranog faktora, vođa i učitelj naprednog čovečanstva, pilot, vozač traktora, proktolog, učitelj, vodoinstalater, mučitelj… dodajte svi čega se setite. Živeo nam! Živeooooo. Ma živeo!

Ne, to bi bilo predugačko, bio bi prekinut u svakoj budalaštini koju je zamislio, ne bi stigao da mrzi sve koje valja mrzeti, niti da pokaže svu hrabrost Viteza tužnoga lika, koji jaše na baldisalom Rosinanteu zvanom Srbija.

Marko je išao tragom gospodareve misli kad je Olivera Ivanovića proglasio najvećim neprijateljem Srba na Kosovu. Prijatelj je sa njegovim ubicama, bratski pazi na veselu udovicu Milenu, koja je u bescenje prodala đavolu najvrednije što je imala u životu.

Marko je izaslanik tog Lucifera, posmrtni prijatelj sa Ivanovićem, koga je proglasio za metu dok je Milanu Radojičiću i bandi bio na smetnji.

Đurić je među prvima shvatio značaj podele zajedničke mržnje sa firerom, značaj poligrafa, veštinu udvaranja i pravila u tom gadnom poslu.

Aplauzi, osmesi, panegirici, ode, poeme, saginjanje, podatnost, vazelinska namazanost, pristajanje na sve, postali su osobenost Đurić pravnika Marka, koji je svoje izuzetno biće u svakom času nudio gospodaru da čini sa njim šta mu je po volji.

Pa je šefu možda malo i dosadio Markov besramni flert, te je odlučio da ga makne dalje od sebe. Jebi ga ljudi već svašta pričaju o toj bliskosti. Ima još kandidata za nepristojno nabacivanje i oblizivanje jezikom, Marko je već potrošio sve što ima. Mladi talenti uveliko vežbaju za osvajanje vrha i uživanje u ljubavi kojoj nema ravne. Trebao je Vučiću neko za Grenela, a boljeg od Marka nema. Tvrd pregovarač sa svakim o bilo čemu, nosilac Kosova, interesa Srbije i svog Ace u Srcu.

Možda će daljina ugasiti nešto od strasti a možda ih rasplamsati. Đurić je logičan izbor, jedini koji će umeti da Amerikancima objasni ko smo to mi: niko i ništa.

Vladalac je lepo obrazložio svoj izbor: nemamo boljeg kandidata od Đurića za ambasadora u Vašingtonu.

Samo polako. Uskoro će Miša Vacić i Simo Spasić negde da ponesu akreditive.

Peščanik.net, 21.09.2020.

Srodni link: Vesna Rakić Vodinelić – Poklisar


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.
Ljubodrag Stojadinović

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)