Foto: Ribar Gyula

Foto: Ribar Gyula

Na severu Kosova, u to više nema nikakve sumnje, vladaju nasilje i bezakonje. Naravno, to je tako samo zato što, kako je više puta istakao nelegitimno izabrani predsednik, Srbija (a to znači – on) nema „efektivnu“ vlast na ovom području. Samo zato gangsteri mogu nekažnjeno da pale automobile, maltretiraju žene i ubijaju opozicione političare. Ali i uprkos tome, obećava predsednik, srpske institucije će pronaći odgovorne za ubistvo Olivera Ivanovića, i ako ne budu mogle da ih uhapse, dostaviti svoje nalaze onima koji to mogu da učine – kosovskoj policiji i EULEKS-u.

Pa ipak, kada ga pitaju zašto srpske bezbednosne službe nisu na vreme ispitale Ivanovićeve navode da mu je život u opasnosti, nelegitimno izabrani predsednik ne samo da nema odgovor, već vidno ispada iz takta. Na pitanje da li će se ispitati veza između Ivanovićevog ubistva i brojnih paljevina automobila na severu Kosova, između ostalih i onog Ivanovićevog, nelegitimno izabrani predsednik počinje da zamuckuje, pokušava (iznenađujuće bezuspešno) da promeni temu, da napadne novinarku koja mu je pitanje postavila, da pokaže kako prava žrtva nije ubijeni Ivanović, već on sam. Ovo su retorički trikovi koje je i ranije izvodio kada god bi se suočio sa nekim neprijatnim pitanjem, ali mnogo uspešnije. Ovaj put, nelegitimno izabrani predsednik je bio vidno smeten, pokušao je prvo jedno, pa drugo, pa treće, ali sve bez uspeha – i nakon ove njegove predstave, pitanje je ostalo da visi u vazduhu.

Mnogo je potencijalnih razloga zbog kojih je ovaj nesumnjivo vešt manipulator tako neslavno omanuo baš kod ovog pitanja, ali ovde ćemo se pozabaviti samo jednim od njih. Naime, automobili se ne pale samo na severu Kosova, već i na jugu Srbije, konkretnije – u Nišu. I to ne bilo čiji automobili, već oni najviših gradskih i policijskih zvaničnika. Niko za ove zločine nije uhapšen, iako je u pitanju trend koji traje već mesecima.

Ako država Srbija nema „efektivnu“ vlast na severu Kosova, u Nišu bi trebalo da je ima – zašto onda zločinci već nisu uhvaćeni? Jedno moguće objašnjenje može se naći u izjavama zamenika gradonačelnika Niša, koji otvoreno sumnja u svoje partijske kolege. Da li su mu sumnje osnovane, ne možemo znati, jer rezultata istrage još uvek nema. Da se podsetimo, nakon što mu je zapaljen automobil, zamenik gradonačelnika je izjavio da mu je i prethodni automobil zapaljen, tokom unutarstranačkih izbora 2011, i dodao: „Mi smo tada bili opozicija, pa nije tada nikog ni bilo briga. Pretpostavlja se da je to bilo nešto unutar same stranke. Znate, tada su bili izbori unutar stranke, nova stranka, puno ljudi sa različitim metodama i različitim pristupima i neko se setio da napravi većinu tako što će da poplaše druge, koji podržavaju neke druge, pa će da mu upale auto.“

Eto, tako su se, po rečima zamenika niškog gradonačelnika, rešavala unutarstranačka trvenja pre sedam godina. Kako se rešavaju danas? Srpska napredna stranka više nije u opoziciji, nego na vlasti, pa zašto i sada počinilac (ili počinioci) identičnih zločina prolaze nekažnjeno? I što je najvažnije, ko je u tom, da tako kažemo, metodološkom sukobu unutar SNS-a na kraju pobedio?

Nelegitimno izabrani predsednik potrošio je dobar deo poslednje konferencije za novinare ubeđujući građane Srbije da postoji pretnja od albanske invazije na Niš, ali da uprkos tome, građani ne treba da brinu, jer će ih on odbraniti od svakog takvog pokušaja. Naravno, albanska invazija na Niš je u domenu naučne-fantastike, ali je činjenica da Nišom vršljaju kriminalne grupe koje ne prezaju od napada na imovinu najviših gradskih funkcionera. Činjenica o kojoj nelegitimno izabrani predsednik nema ništa da kaže.

Ono što je u Mitrovici počelo paljenjem automobila završilo se ubistvom Olivera Ivanovića. Gde će završiti ono što se već mesecima događa u Nišu? Možda je jedan od razloga zašto se nelegitimno izabrani predsednik toliko uzrujao pri pomeni veze između paljenja automobila i Ivanovićevog ubistva i taj što ga je to pitanje podsetilo na neke još uvek nerešene metodološke sukobe unutar sopstvene stranke.

Peščanik.net, 18.01.2018.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Savet

Vesna Pešić – Dostojevski i rekonstrukcija ubistva Olivera Ivanovića

Ljubodrag Stojadinović – Ko nije ubio Olivera Ivanovića

Dejan Ilić – Višak

Vesna Pešić – Šta je pokazalo ubistvo Olivera Ivanovića

Ljubodrag Stojadinović – Na mestu zločina

Rastislav Dinić – Spekulacije i činjenice

Ljubomir Živkov – Treniranje strogoće

Mijat Lakićević – Vučićev strah od davljenja

Vesna Rakić-Vodinelić – Konferencija za novinare kao bezobzirni incident

Sofija Mandić – Ministarske suze

Ljubodrag Stojadinović – Bratski rafal?

Dejan Ilić – Teror