Reciklaža REM-a

Sedmoro kandidata koji su ušli u uži krug za izbor članova Saveta REM-a povuklo je svoje kandidature, jer je ceo izborni proces vodio ka jednom cilju: recikliranju starog REM-a. Govore bivši kandidati Dubravka Valić Nedeljković, Saša Mirković, Željko Hubač, Dušan Aleksić, Rodoljub Šabić, Aleksandra Krstić i Maja Stojanović, autorka izveštaja o procesu izbora REM-a.

Dubravka Valić Nedeljković: Tokom izbora za članove, veliki broj predlagača nije ispunjavao zakonom propisane uslove. Ovi predlagači uključuju udruženja novinara, medijskih radnika i filmskih stvaralaca koji su formalno registrovani, ali bez odgovarajućih kvalifikacija i dokaza o ispunjavanju kriterijuma definisanih Zakonom o elektronskim medijima. Evo nekoliko primera: Udruženje nastavnika muzičkog obrazovanja i Maestro international, koji nisu registrovani kao udruženja koja predstavljaju izvođače, umetnike i kompozitore, predložili su kandidate uprkos jasnim zakonskim ograničenjima.

Pod 2: Ujedinjeni televizijski eksperti, Profesionalno udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Niša, po njihovim poslednjim finansijskim izveštajima dostavljenim državi za 2023. godinu, nisu imali nijednu plaćenu članarinu, a uslov po tački 4 člana 12 Zakona o elektronskim medijima je da mora biti 300 plaćenih članarina da bi neko mogao da bude predlagač. Asocijacija radio-televizija Srbije organizovana je kao udruženje udruženja. Njena struktura ne ispunjava zakonski zahtev za direktno predstavljanje najmanje 30 medija sa dozvolom. Nelegalni predlozi dokazuju političku instrumentalizaciju procesa i narušavaju integritet izbora za članove Saveta REM-a. Stoga ja povlačim moju kandidaturu.

Saša Mirković: 27. decembra je ANEM predao formalni prigovor Odboru za kulturu i informisanje sa pobrojanim nezakonitostima u dotadašnjem procesu za izbor članova Saveta REM-a. U tim pobrojanim nezakonitostima istaknut je i primer kandidata u kategoriji nacionalnih saveta nacionalnih manjina. U pitanju je gospodin Ištvan Bodžoni, koji je još uvek u Registru medijskih usluga REM-a upisan kao ovlašćeno lice za zastupanje Panon radija iz Subotice, kao i glavni i odgovorni urednik i ovlašćeno lice za zastupanje Radio Regije iz Bačke Topole. To je važno reći, zato što je to u suprotnosti sa članom 15 Zakona o elektronskim medijima.

Mi smo svi na početku ovog procesa potpisali izjavu pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću da ispunjavamo sve uslove predviđene javnim pozivom, odnosno Zakonom o elektronskim medijima, i konkretno članom 15, koji upravo reguliše nespojivost određenih funkcija sa izborom za člana Saveta REM-a. Konkretno, taj član Zakona predviđa da su to lica koja su vlasnici ili vlasnici udela pružaoca medijskih usluga, akcionari, članovi organa upravljanja i drugih organa, zaposleni, lica pod ugovorom ili lica koja imaju interesa u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje, distribucije ili emitovanja radio ili televizijskog programa ili sa njima povezanim delatnostima.

Znači, potpuno je jasno da ovde postoji više nego izražen konflikt interesa. Nažalost, taj prigovor nije uzet u razmatranje, i mi smo o tome govorili na javnom slušanju, kao i o nekim drugim primerima duplih standarda koji su primenjivani u procesu verifikacije naše kandidature, odnosno dokumentacije. Uzeću primer mog protivkandidata, koji na primer nije dostavio overenu diplomu, za razliku recimo od mene, gde su tražili dopunu dokumentacije zbog toga što je lična karta očitana, iako je lična karta važeća u tom trenutku još 9 godina, očitana je pre 9 meseci a ne u roku od 6 meseci, kako su oni to tumačili.

Ono što želim ovde da podelim sa vama jeste i to da su nezakonito iz ovog procesa eliminisani, prilikom usaglašavanja, predlagači kao što su NUNS, ali i Univerzitet umetnosti, tako da su tokom procesa usaglašavanja iz ovog procesa eliminisana takva imena kao što su Snježana Milivojević, Mileva Malešić, profesori Ivan Medenica i Vanja Šibalić sa Fakulteta dramskih umetnosti.

Željko Hubač: Ja bih samo kratko da podsetim na situaciju koja se dogodila na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, dana 20. decembra 2024. godine. U svojstvu člana ovog odbora, tokom diskusije i odlučivanja o prihvatanju predloga kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, gospodin Bakarec je izjavio sledeće, citiram: „Željko Hubač je Đilasov i Šolakov novinar već decenijama. Bio je novinar Danasa decenijama, poznat isključivo po antisrpstvu, mržnji prema sopstvenom narodu.“

I nakon konstatacije da je REM državna institucija, on dodaje, citiram: „Takav Željko Hubač ne treba da radi u bilo kojoj državnoj organizaciji, da radi protiv države.“ Ja sam promptno reagovao na ovaj jezik mržnje i diskriminaciju i obratio sam se Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Na moje insistiranje, dobio sam odgovor na pritužbu u kome se sugeriše da je ovim postupkom prekršen Ustav Republike Srbije u Članu 21 i Zakon o zabrani diskriminacije, ali da u ovom procesu, što se tiče poverenice, gospodina Bakareca štiti – pazite, to jako lepo zvuči: imunitet neodgovornosti, termin koji ću ja sigurno koristiti u dramskoj literaturi – i da se postupak po pritužbi tim povodom obustavlja.

Međutim, postoji jedan ozbiljan problem: po članu 6 Zakona o diskriminaciji, ja sam u toku procesa izbora za REM stavljen u nepovoljniji položaj. Samim tim, to je pravni osnov za obaranje celog procesa izbora za članove REM-a. Kako je to meni pravnik objasnio, kaže, neko eto otvori konkurs za novinarsko radno mesto, vi se prijavite, vašu prijavu prihvate jer ispunjavate kriterijume, a onda vam taj koji vas sluša ili intervjuiše kaže da mu se ne sviđate zato što ste ružni, ćelavi, razroki i, u mom slučaju, antisrbin. I vi imate, po ovom zakonu, pravo da osporite ceo taj proces, dočim ja osporavam, vrlo jasno, ceo ovaj proces. A u kojoj meri je prećutno odobravanje diskriminacije vezano za ovaj konkurs, govori nam još jedan slučaj.

To je slučaj Sanje Anđelković, voditeljke emisije Jutro sa Sanjom na televiziji Studio B. On je bio predmet prijave REM-u, koju je podnela Inicijativa A11. Prijava se odnosila na rasističke izjave iznete u emisiji, gde je voditeljka direktno dovela romsko naselje u vezu sa nečistoćom u određenom delu Beograda. U nalazu Stručne službe za nadzor i analizu REM-a se navodi da Stručna služba nije u prilici da utvrđuje tačnost navoda o tome da li je navedeno naselje uzrok nečistoće ili ne, niti je prijava potkrepljena navodom na osnovu kojih bi moglo da se smatra da je iskaz voditeljke netačan.

Bespredmetna je tvrdnja o tome da sadržaj ne doprinosi razvoju kulturnog i obrazovnog nivoa građana, s obzirom na to da je reč o informativnoj emisiji od koje se ni ne očekuje da utiče na kulturu i obrazovanje u užem smislu. Na osnovu tog nalaza Stručne službe ova prijava Inicijative A11 je odbijena, a u tom trenutku je načelnik Službe za nadzor i analizu bio Stevica Smederevac, sadašnji kandidat za Savet REM-a, predložen od strane Zaštitnika građana i Poverenika za informacije. Ako ovo nije apsurd, onda zaista ne znam šta je. To je jedna apsolutna šarada kojoj su, eto, prisustvovali neki ljudi iz inostranstva.

Ja zaista ne znam koji je njihov interes i uopšte me to ne interesuje. Mene interesuje moja zemlja, i želim da stvar uređujem u mojoj zemlji. Ovo nije način da kršenjem Zakona, diskriminacijom, dođete do Saveta REM-a. Ovo je trenutak vrlo jasne društvene krize, koji mora mirnim putem da se završi. To su verovatno izbori, ali izbori sa normalnim REM-om. Oni na ovaj način pokazuju da njima nije stalo do ekspertskog REM-a.

Dušan Aleksić: Ono što je takođe zabeleženo kao ozbiljna neregularnost jeste osnovana sumnja na sukob interesa, to što su pojedine organizacije, njih 11, praktično tokom procesa od jednog od ministarstava, dakle, kabineta ministarke bez portfelja Tatjane Macure, dobile skoro 17 miliona dinara za svoje aktivnosti, a neke organizacije su i prijavile direktan pritisak iz ovog kabineta, kako bi se predložili određeni kandidati. Kada je reč o samom kršenju Zakona, dakle, Odbor nije vratio te kandidature, iako je to morao da učini, jer su bile nelegalne, kandidature vlasnika produkcijskih kuća, što je izričito zabranjeno članom 15 Zakona o elektronskim medijima.

A imali smo i jedan tragikomičan slučaj u celoj ovoj situaciji, gde je prihvaćena kandidatura Vladana Škorića, koji je predložio samog sebe što opet nije dozvoljeno po Zakonu o elektronskim medijima. Odbori gde je tačka bila zapravo izbor članova REM-a, kao i javno slušanje, pokazali su da poslanici koji su u tim odborima zapravo nisu ni pročitali Zakon. Dakle, oni su izgovarali rečenice koje su u potpunosti u suprotnosti sa onim što tamo piše. U nekom trenutku, Dušan Marić je izjavio da je SNS većinska partija pa da oni svakako imaju pravo na to da utiču ko će biti u REM-u, iako je osnova Zakona o elektronskim medijima i zašto je on promenjen, upravo da se eliminiše taj politički uticaj, i zato što prethodni REM, naravno, nije radio dobro.

Nataša Jovanović, koja je u nekom trenutku izjavila da je ovo demokratska zemlja i da svako može da predlaže svakog, što opet nije u skladu sa Zakonom, jer postoje, naravno, kriterijumi koji moraju da se poštuju. I naravno, mi imamo situaciju gde je Zakon praktično suspendovan kako bi dominantna politička partija kreirala REM po svom nahođenju. Argument je, dakle, bio da je Odbor tako većinski odlučio, i da su oni na taj način potpuno ignorisali činjenicu da ne možete da glasate o tome da li ćete primeniti zakon ili ne, bez obzira da li imate ili nemate većinu. Javno slušanje je obeležilo jedan diskurs rijaliti programa, koji je inače zastupljen u medijima: vikanje, nipodaštavanje kandidata bez mogućnosti za odgovor, dobacivanje.

Tokom mog izlaganja, ja sam bio prinuđen da konstantno slušam dobacivanja poslanice Nataše Jovanović, koja je posle toga izjavila da ona i njene partijske kolege meni neće dati reč jer mene ne treba slušati. Ono što je top tema poslednjih meseci jesu studentski protesti, i upravo izveštavanje o tim protestima pokazuje zašto je neefikasan REM poguban po naše društvo. Mi imamo 4 televizije sa nacionalnom frekvencijom koje u ovom trenutku niko ne kontroliše, a i kada je postojao REM, prosto, niko ih nije kontrolisao i nisu snosili nikakve posledice.

U ovom trenutku, studenti koji su na ulicama i na fakultetima trpe najstrašnije targetiranje i najstrašnije pritiske, i na to jednostavno niko ne reaguje, i ti mediji su i navikli da na to niko ne reaguje.

Aleksandra Krstić: Dok se Srbija suočava sa talasom studentskih protesta koji zbog neodgovornosti institucija traže pravdu, proces izbora novih članova Saveta REM-a osvetljava i duboke pukotine u akademskoj zajednici. Većina univerziteta je u ovom procesu ostala pasivna i propustila priliku da se uključi u proces koji bi značajno mogao da oblikuje budućnost medija i demokratije u našoj zemlji. Veća uključenost akademske zajednice u proces izbora Saveta REM-a bi mogla da obezbedi jedan regularan i zakonit okvir za nezavisan RTS, nezavisan RTV, kao i za bolju kontrolu nad komercijalnim emiterima, brinući se o tome zapravo da oni ne budu propagandna glasila, kao što to jesu, nego da rade u javnom interesu.

Dok su javni univerziteti uglavnom ostali po strani, Univerzitet umetnosti u Beogradu je ponudio jedan primer kako akademska zajednica može odgovorno da se uključi u ovaj proces i kako može, zapravo, da doprinese nezavisnosti Saveta REM-a i REM-a uopšte. Njihovi kandidati, profesor Ivan Medenica i profesorka Vanja Šibalić, koju je i Saša malo pre pomenuo, oni dolaze sa nesumnjivim profesionalnim i ličnim kredibilitetom i integritetom. Ipak, oni su uprkos svojim biografijama nadglasani i preglasani i isključeni su iz daljeg procesa 20. januara, kada je taj proces bio u Skupštini Srbije. Ipak, prošli su kandidati drugih univerziteta, za koje je i izveštaj Građanskih inicijativa, koji je prilično ekstenzivan i javno dostupan, ali i izveštaji ANEM-a i prigovori Univerziteta umetnosti i njihova saopštenja za javnost su utvrdili brojne nepravilnosti i zakonske prepreke, i oni su bili upućeni Odboru za kulturu i informisanje.

Podrška rušenju integriteta Saveta REM-a došla je i od aktuelnog Ministarstva za informisanje i telekomunikacije koje je, ako se sećate, poslednjeg dana konkursa objavila jedno saopštenje u kojem je tvrdilo da bivši članovi REM-a ipak mogu da budu ponovo izabrani. Dakle, ta tvrdnja nije samo pravno sporna, kao što su naši pravnici i advokati i utvrdili, nego je i duboko politički motivisana. Hoću da podsetim da smo mi kao akademska zajednica, i to stručnjaci koji se baš bave medijskim studijama, novinarstvom i medijskim pravom, prošle godine pisali jednu peticiju za povlačenje mandata tadašnjeg člana Saveta REM-a, koga je predložio Univerzitet kao ovlašćeni predlagač, i nikad na tu peticiju zapravo nismo dobili odgovor, kao što nismo dobili odgovore na mnoga brojna pitanja koja ste i vi kao građani, i mi kao zainteresovana javnost i stručnjaci, postavljali u vezi sa dodelom frekvencija, u vezi sa punim, potpunim izveštajima o radu komercijalnih emitera tokom predizborne kampanje decembra 2023, i o brojnim prijavama građana zbog programa koji vređaju njihovo dostojanstvo i novinarsku etiku.

Zbog svega navedenog, ali i zbog svega što su moje kolege ovde danas govorile, kao legitimna kandidatkinja koju je predložilo 38 organizacija za zaštitu dece kao ovlašćenih predlagača, danas ću u Skupštini Srbije podneti i povlačenje izjave o prihvatanju kandidature za članicu Saveta REM-a, koju inače smatram zaista velikom čašću i jednom od najvažnijih funkcija koju smo neko kao mi, koji ipak imamo neke zavidne karijere, mogli da obavljamo, ali to nećemo uraditi. Ja zaista nemam šta da tražim u ovom procesu.

Rodoljub Šabić: Ja ću se osvrnuti samo na jedan aspekt, a to je uloga naših institucija u celom ovom procesu. One su ovaj put, da tako kažem, uspešno pokazale da su potpuno nesposobne ili da nemaju nikakvu želju da obezbede doslednu primenu zakona, i da mogu da funkcionišu jedino u skladu sa interesima vladajuće strukture. Dakle, podsetiću vas: potkraj 2023. godine, mi smo dobili novi Zakon o elektronskim medijima, iz koga je bilo sasvim jasno da je u fundamentu ideje o novom zakonu stajala nesporna činjenica da je stanje u medijskoj sferi katastrofalno, i da je onaj ko je za to najodgovorniji upravo regulatorno telo. Zakon je jasno, decidno utvrdio rokove u kojima Narodna skupština, dakle, jedna od najvažnijih institucija u zemlji, ima da sprovede kompletnu proceduru.

To se nije dogodilo. Štaviše, prva institucija koja nas je obavestila da neće poštovati zakon, bila je apsolutno relevantna institucija, dakle, Ministarstvo za kulturu i informisanje. Ministar nas je, onako en passant, obavestio da neće biti raspisan javni poziv. Zašto – ostalo je potpuno nejasno. Za početak, u tom procesu učestvovale su neke vrlo važne državne institucije, neke nezavisne institucije čiji je primarni posao da štite Ustavom i zakonima zajamčena prava, dakle, Zaštitnik građana i dva poverenika, odnosno jedan poverenik i jedna poverenica. Dakle, prosto mi je neverovatno da sve ono što stoji u izveštaju Građanskih inicijativa, sve ono što su vam moje kolege pričale, sve ono što stoji u izveštaju ANEM-a, niko od njih nije primetio.

Oni su predlagači, dakle bitan faktor u kompletnom postupku, i mrtvo hladno su gledali na to dešavanje, valjda smatrajući da je njihova uloga da predlože nekog. I zaista su, eto, i predložili, i ponovo moram reći, na jedan tragikomičan način. Dakle, u prvoj fazi, dva od ta tri subjekta, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, predložili su dva kandidata, pri čemu nije bilo jasno uopšte ko je drugi kandidat. Desila se jedna tragikomična situacija, kakva je na konkursu za kafe-kuvaricu teško zamisliva. Imali smo predlog za jednog čoveka, ali biografske i ostale dokumente za drugog čoveka. To su kasnije objasnili kao tehničku grešku, pa su definitivno utvrdili ko je, bože moj, kandidat, doduše van zakonom utvrđenog roka, pa je to apsolutno pravno irelevantno.

Ali dobro, to su apsolvirali, da bi kasnije u postupku usaglašavanja na kraju krajeva to i rešili sklanjanjem tog kandidata. Prošao je jedan kandidat, sticajem okolnosti, jedan od dva, kolega Mirković koji sedi pored mene, za koga sam duboko ubeđen da ne bi bio izabran. Dakle, prošao je radi ukrasa. I prošao je još jedan kandidat koji je član strukture bivšeg sastava REM-a, bitan, vitalan član te strukture, saradnik bivše predsednice Saveta REM-a, dakle jedan od onih ljudi koji su direktno odgovorni za situaciju koja je dovela do promene zakona.

Ne samo to: u celom tom postupku, kad govorimo o institucijama, Odbor, najvažnije radno telo Skupštine, bukvalno je dozvolilo nekim članovima da demonizuje ljude tamo. Gospodin Hubač je opisao situaciju u kojoj je on bio. Ja neću da trošim vreme na to. Za mene su rekli samo da sam još gori od njega. Drugo, predsednica Parlamenta je sebi dozvolila da neke od nas denuncira u komunikaciji sa stranim faktorima, da im nudi informacije o tome kako smo nekompetentni, kako smo u sukobu interesa, i tako dalje, i tako dalje. Ja sam, bože moj, nekompetentan za medije. To što sam godinama predavao na Fakultetu političkih nauka i slobodu pristupa informacijama i Medijsko pravo, to za predsednicu Parlamenta ne znači ništa. Ni to što sam od istog tog OEBS-a kome je pisala te koještarije dva puta proglašen za ličnost godine u borbi za slobodu medija, i to me i dalje čini nekompetentnim.

Dakle, ja se slažem, kroz vizuru gospođe Brnabić, ja ne umem da popravim televizor, ali nije to kvalitet za člana Saveta REM-a. Obratite pažnju: favoriti u toj utakmici su tri čoveka iz bivšeg sastava REM-a. Dakle, nije smeo biti nijedan. Tri. Neko se postarao da bivšoj strukturi REM-a obezbedi dominantan uticaj u novom sistemu.

Maja Stojanović: Sve ove informacije koje ste saznali danas, koje smo mi slali i u prigovorima, i koje je opozicija stavila na dnevni red, nisu došle od Odbora za kulturu i informisanje. Sve informacije iz ovog procesa je objavila opozicija javno, i zbog toga smo mi imali uvid u ovo. Mi bismo danas bili sposobni da jedino pričamo o tim kandidatima, jer su jedino biografije kandidata bile objavljene. Druga stvar se tiče same statistike. Mi smo nekoliko puta objavljivali: 34 je bilo ukupno kandidata, pola od toga je bilo nelegitimno. Sedamnaest kandidata nisu ispunjavali zakonske uslove. U ovom zadnjem koraku, mi smo od tih 17 dobili 10. Znači, vlast je izabrala većinu kandidata koji nisu ispunjavali zakonske uslove.

Mi smo imali gomile nelegitimnih organizacija, i nelegitimno osnovanih organizacija bez zakonskih uslova da uopšte budu predlagači. Da objasnim građanima koji možda ne razumeju kako to funkcioniše: nas 7 ovde, po Zakonu o udruživanju, možemo u različitim kombinacijama da napravimo sutra 35 organizacija, 35 organizacija zato što je potrebno samo 3 osobe, i mogu da se ponavljaju, da bi naše organizacije bile potpuno registrovane po zakonu. To ne znači da bi tih 35 organizacija sutra moglo da podnese kandidature za članstvo u REM-u, jer oni ne ispunjavaju uslove koje Zakon traži.

Ja bih veoma plastično rekla da se to desilo u ovom procesu. Na različite moguće načine, ali mi smo imali ogroman broj organizacija koje uopšte nisu ispunjavale uslove, samo zato što su bile registrovane, samo zato što je Narodna skupština i Odbor za kulturu i informisanje nekoliko puta rekao da oni ne ulaze u meritum. Njihova uloga je da prikupe podatke, i da onda prebroje te podatke, i to je njihov kraj. Ono što bih isto da objasnim: mi smo pričali nekoliko puta o sukobu interesa. Kada se gleda Zakon o elektronskim medijima, mi imamo 6 razloga zašto neko nije legitiman kandidat za člana Saveta REM-a. U prve dve stavke se pominje Zakon o sukobu interesa, i to se odnosi na to ako neko obavlja javnu funkciju, ili ako je funkcioner u političkoj stranci. Ostale 4 nisu vezane zakonski za sukob interesa.

Dakle, tu se kaže da vlasnik ne može da bude u Savetu REM-a, misleći na to da ta osoba po sili zakona i po sili razuma nije nezavisna. Zamislite da je Željko Mitrović podneo, da je neko njega predložio da bude kandidat REM-a, i da on kaže: Pa nema veze, ja ću da dam ostavku, i ja ću biti kandidat REM-a jer sam ja sad legitiman. Znači, ova 4 uslova u Zakonu se odnose na povezana lica, i na to da vi ukoliko ste obavljali neku funkciju koja je usko vezana sa regulacijom ovog tela, vi ne možete da budete nezavisni kandidat. I zašto to govorim? Zato što gospodin Ištvan Bodžoni, koji jeste jedan od kandidata, on je i dalje vlasnik medija, i dalje je u procesu, i ne znam koliko ljudi znaju, to mi je veoma važno da kažem, znači to je Željko Mitrović mađarskih medija.

On nema jedan medij, on ima brdo medija. On je od države Srbije dobio 50 projekata na raznim konkursima, državnim konkursima, gradskim, lokalnim konkursima, za te medije, i uz to svake godine dobija milion evra od mađarske vlade. Znači, to je čovek koji je pod direktnom političkom kontrolom i ovog režima, i mađarskog režima. Samo bih da istaknem da ni od jednog kandidata koji je na ovaj način bio predložen od nelegitimnih predlagača, nisu tražene dopune. Tako da ovde imamo neoverene diplome, nezakonite pristanke da budu kandidovani, kao što je već pomenuto, da neko sam kaže: Ja mogu sebe da kandidujem.

Evo, imamo Sanju Anđelković kao predstavnicu crkve, koja je rekla: Mogu da me kandiduju bilo koje verske zajednice. Nemamo ništa, nikakav papir od crkve, da crkva kaže mi kandidujemo Sanju Anđelković, nego joj veruju na reč. Ni od jednog politički povezanog sa njima nisu tražili dopune, osim za gospodina gde se nije znalo baš kako se zove, pa nije bilo jasno kako da napišu ko je kandidat. Još jednom da naglasim: RTS, RTV i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, direktno su pod pritiskom REM-a koji nije nezavisan. Znači, oni biraju upravne odbore, i oni daju frekvencije.

Peščanik.net, 30.01.2025.

SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA