Dizajn Peščanik

Dizajn Peščanik

Otkako je srušena, Savamala postaje sve veća. I perasta u pravu noćnu moru premijera/mandatara Aleksandra Vučića. Prema kojoj je čak i Beograd na vodi, sa sve onom blizu 200 metara visokom kulom prava sitnica. Vidi se to po Vučićevim reakcijama, u kojima je sve više nervoze, žuči, netrpeljivosti pa i neprikrivene mržnje prema svakome ko to pitanje postavi.

Bez bilo kakvog suvislog odgovora – jer bi ga svaki samo još dublje potkopao – gotovo da bi se reklo u očajanju, Vučić je rušenje kuća u Hercegovačkoj uporedio sa hapšenjem Miloševića u Tolstojevoj. Odgovarajući, naime, pre neki dan na pitanje da li će biti rešen slučaj Savamala, Vučić je rekao da ima „još težih nerešenih slučajeva“, pomenuvši pritom i hapšenje bivšeg predsednika Srbije 2001. godine. „Ko je naredio da se preskače ograda i hapsi Milošević? To je strašan zločin“, rekao je između ostalog sveže re-izabrani predsednik Srpske napredne stranke.

O pokušajima da se prevrednuje istorijska uloga Zorana Đinđića već smo pisali – to nije ništa novo, traje poodavno i samo je u poslednje vreme, pre svega kroz (para)državne medije, pojačano – pa se u to ovom prilikom nećemo upuštati. Ipak, da ne ostane nezabeleženo, poslednji takav primer predstavlja Legijin intervju u SNS-u bliskom nedeljniku Ekspres. S obzirom na taj „sticaj okolnosti“, može se, međutim, postaviti jedno drugo pitanje. Da li, naime, ovaj najnoviji Vučićev istup znači da on odustaje od pokušaja da se predstavi kao neka vrsta nastavljača Đinđićeve modernizatorske politike te da se, sa druge strane, približava Đinđićevim (političkim) neprijateljima tražeći među njima nove saveznike (za neku novu politiku)? To će se tek videti. Navedeno poređenje ima i jednu konkretniju dimenziju. Ako je reč o zbivanjima u vili Mir, ljudi sa fantomkama, ko god bili i kako god se zvali, radili su po naređenju Vlade Srbije i u tom smislu bili su službena lica. Oko te ključne stvari ne može biti nikakvih nedoumica, nepoznanica i tajni. Da li pomenutom komparacijom, dakle, Vučić hoće da kaže da su ljudi sa fantomkama koji su rušili Savamalu radili u skladu sa ovlašćenjima Vlade Srbije? Ili nekog drugog državnog organa, svejedno. I da je sad još samo ostalo da se saopšte njihova imena. Vučićevo stavljanje znaka jednakosti između dva navedena događaja, na takav zaključak nedvosmisleno upućuje.

Peščanik.net, 30.05.2016.

Srodni linkovi:

Vesna Pešić – Spomenikom na Savamalu

Branislav Dimitrijević – Protest*

Rodoljub Šabić – Sve veća obaveza

Nadežda Milenković – Fantom u opereti i premijerova tetka

Vesna Pešić – Dosoljavanje

Dejan Ilić – Čekaju nas zlatni idioti

Vesna Rakić-Vodinelić – Bauk kruži Sava-malom, bauk laži

TEMA – BEOGRAD NA VODI

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)