Prošle nedelje je u ruskom raketnom napadu teško oštećena saborna crkva Preobraženja Gospodnjeg u Odesi, jedno od glavnih istorijskih i kulturnih znamenitosti grada, koja datira s početka 19. veka i koja je u ingerenciji Ukrajinske pravoslavne crkve. Samo dan ranije, ruski i srpski patrijarh su poslali otvorena pisma međunarodnim političkim organizacijama i verskim liderima sa apelom da se zauzmu za puštanje na slobodu mitropolita Pavla, bivšeg starešine Kijevsko-pečerske lavre, i prestanak progona Ukrajinske pravoslavne crkve. Mnogo je verskih objekata već uništeno ili teško oštećeno od početka agresije, ali je i vremenska blizina slanja pisama i raketiranja crkve odličan simbolički pokazatelj koliko je navodna briga ruske strane za stanje pravoslavlja u Ukrajini i bukvalno, a ne samo simbolički, destruktivna.
Mitropolit je u kućnom pritvoru od aprila jer je pod sumnjom da je pravdao oružanu agresiju Rusije na Ukrajinu, kao i da je narušio ravnopravnost građana po osnovu rasne i nacionalne pripadnosti i verskih ubeđenja. Neposredni povod za slanje pisama je odluka suda od 15. jula kojom se mitropolitu određuje istražni pritvor uz mogućnost polaganja novčane kaucije. A pisma su upućena generalnom sekretaru UN-a, kao i komesaru UN-a za ljudska prava, generalnom sekretaru Saveta Evrope, Kancelariji OEBS-a, zatim organizacijama za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel i Fridom haus, te poglavarima Katoličke i Anglikanske crkve, ostalim pravoslavnim patrijarsima itd.
U pismu patrijarha Kirila se kaže da je mitropolitu Pavlu izrečena nepravedna sudska odluka diktirana od strane ukrajinskih vlasti, a koje imaju za cilj da zastraše vernike i da ih nateraju da odustanu od odbrane svojih verskih sloboda. Suđenje mitropolitu Pavlu je za RPC „deo velikog progona koji su ukrajinske vlasti pokrenule protiv Ukrajinske pravoslavne crkve“, ali svešteno lice ne može i ne treba da bude podvrgnuto represiji „zbog svojih verskih uverenja“. Kiril je verskim liderima i organizacijama za zaštitu ljudskih prava uputio poziv da obrate pažnju na progon kanonske UPC koji se dešava u Ukrajini i preduzmu sve moguće mere za zaštitu mitropolita Pavla.
Pre agresije na Ukrajinu 2022. Rusija je imala duplo više političkih zatvorenika nego što ih je imao SSSR pred raspad, ali su se od početka agresije toj kategoriji pridružili i oni sveštenici RPC-a koji su javno izneli svoj antiratni stav. Sveštenici Jovan Burdin, Jovan Kurmojarov i Nikanor Pinčuk su uhapšeni zato što su u crkvi i na društvenim mrežama iznosili svoje stavove protiv ubijanja i rata. Rusija je donela zakon kojim se kriminalizuju antiratni stavovi, a sveštenici RPC-a će snositi kazne zbog svojih verskih uverenja. Prošle godine je blizu 300 sveštenika RPC-a potpisalo otvoreno pismo protiv vojne invazije na Ukrajinu i represije nad slobodom savesti koja se tim povodom sprovodi u Rusiji.
Kiril je izrazio brigu za stanje ljudskih prava pripadnika UPC-a, ali s obzirom da je rusku agresiju proglasio borbom protiv „zapadnih vrednosti“ – demokratije, pravne države, građanskih i ljudskih prava – njegova je zabrinutost bezočna manipulacija i u iskrenost njegovih namera mogu poverovati samo u SPC-u.
Patrijarh Porfirije je jedini pravoslavni patrijarh koji se pridružio Kirilovom apelu i ruskoj kampanji protiv ukrajinskih vlasti. Jer Ukrajina nije suočena samo sa brutalnom vojnom agresijom, već i sa neverovatnom količinom zloupotrebe pravoslavlja i religioznih osećanja od strane agresora. U njegovom pismu se za odluku suda u slučaju mitropolita Pavla kaže da je „plod teške atmosfere u Ukrajini“, ali i „namere aktuelnih vlasti da osvoje Kijevsko-pečersku lavru“. Osvajačke aspiracije ruske strane su krajnje blagonaklono ocenjene, no zato su ukrajinske vlasti optužene da žele da osvoje Kijevsko-pečersku lavru koja je u vlasništvu države.
Za mitropilita Pavla se dalje kaže da je odan vaseljenskom pravoslavlju, ali je to, istini za volju, daleko od istine. Mitropolit je 2015. izjavio „Rusi su Ukrajinci, ili obrnuto, Ukrajinci su Rusi. Počev od 12. veka pa do danas mi smo bili jedna celina“, godinu dana nakon što je Rusija pripojila Krim i pokrenula oružani sukob na istoku Ukrajine. „Ranije su svi žurili u Lavru. Ali se sada sve okrenulo naopačke, te naš narod sve više zaboravlja gde je duhovno središte naše zemlje i našeg naroda“; mitropolit je smatrao da je glavni razlog za opadanje broja posetilaca Lavre nemarnost Ukrajinaca – nazvao ih je tada nezahvalnim Rusima – a ne manipulacija religioznim i nacionalnim osećanjima u čemu je i lično učestvovao. Mitropolit je zastupao ideje koje su ruskom ratnom stroju dale pogonsko ideološko gorivo, međutim, to ipak ne znači da bi mu trebalo uskratiti pravo na pravično suđenje.
Na Porfirijevo pismo je odgovorio aleksandrijski patrijarh Teodor II u kojem mu zamera selektivnost kada su u pitanju dešavanja u pravoslavnom svetu. SPC je ostala nema pred ruskim mešanjem u Afriku koja je u ingerenciji Aleksandrijske patrijaršije, kao i u imenovanju izvršioca agresivnog rata protiv pravoslavnog naroda, kaže patrijarh Teodor. Kanonska prava Aleksandrijske patrijaršije su potvrđena na Vaseljenskim saborima, dok kanonska prava SPC-a i RPC-a nisu. Zato reči iz Teodorovog pisma da Rusi svesno cepaju odoru Isusa Hrista imaju težinu i u tom smislu je mešanje Moskovske patrijaršije u Afriku nepoštovanje odluka – što bi rekao Porfirije – vaseljenskog pravoslavlja. Do sada smo mislili da SPC odstupa od nekih opštih hrišćanskih i humanističkih vrednosti, ali se sve više ispostavlja da se zbog saveza sa RPC-om SPC sve više udaljava i od opštih načela Pravoslavne crkve.
Peščanik.net, 29.07.2023.
UKRAJINA
