U martu prošle godine Marija Lukić je obznanila da ju je predsednik opštine Brus, u kojoj je bila zaposlena, seksualno uznemiravao pune dve godine. Nakon toga ga je za iste radnje prijavilo još nekoliko žena, dok je optužnica protiv njega podignuta samo u slučaju Marije Lukić, kojoj je za te dve godine predsednik opštine poslao 15.000 lascivnih sms poruka i pokušavao da joj se fizički približi. Kako tvrdi Marija Lukić, seksualni odnos je bio njegov preduslov i za zaposlenje njene sestre. Sličnu priču je ispričala i Snežana Bojić koju je predsednik opštine zaposlio u biblioteci. Kada su ga mediji pitali da se izjasni o ovim optužbama, on ih je odbacio „šokiran napisima u medijima“ navodeći da mu se smešta zato što je, čitajući između redova, prema ljudima suviše dobar. Kako kaže predsednik opštine, „Marija Lukić je poslednjih godinu dana tražila bolje radno mesto, veću platu, ali ja sam joj rekao da ne mogu da je postavim za rukovodioca dok ne završi fakultet. Otvoreno sumnjam da su poruke fingirane, često mi je telefon bio u stranci na punjaču, dešavalo se i da tamo prenoći“. Kako predsednik opštine dalje tvrdi, „njegova sekretarica Marija Lukić je sama sebi slala poruke“. S druge strane, „Snežana je psihički bolesnik. Ona je dobila otkaz jer je htela da upali biblioteku, a njen otac Andreja je silovao neku ženu. I ja ću da podnesem kontrakrivičnu prijavu protiv njih“. I sve su se one udružile protiv njega „zato što ne mogu sve da ih zaposlim.“
Dakle, predsednik opštine Brus je lokalni šerif koji može da zaposli koga god hoće i kako hoće. I to uopšte ne krije. Nije ni čudo što mu se sudi bez prisustva javnosti. Ipak, nakon što je suđenje započelo, on je podneo ostavku pod pritiskom stranke. Predsednik Srbije je rekao da je „to bilo komplikovano pitanje za stranku, jer su postojale dve struje, ali da je prevladao zahtev žena za smenom Jeličića“. Drugim rečima, za muški deo stranke je seksualno uznemiravanje prihvatljivo, dok za ženski nije. Isto tako, iz ove izjave proizlazi da je i muškom i ženskom delu stranke, ako ostavimo po strani seksualno uznemiravanje, sasvim prihvatljivo to što je predsednik opštine Brus zapošljavao i otpuštao ljude po svom nahođenju i što je poznati višedecenijski preletač i učesnik brojnih afera na lokalu.
Bilo kako bilo, predsednik opštine je podneo ostavku zato što se slučaj zbog kojeg mu se sudi „koristi za direktan napad na predsednika Aleksandra Vučića i za urušavanje SNS-a“. Naravno, ovo nema smisla, ali čak i da ima, nije jasno na koji način to suđenje može da vodi urušavanju Vučića i SNS-a, ukoliko su, kako predsednik opštine tvrdi, optužbe protiv njega neosnovane. Predsednik Srbije se bez razmišljanja složio sa nestašnim predsednikom opštine: „On nije slagao ništa, oni su kampanju vodili protiv mene“. Ko su ti oni? Dobro, nema veze. Ali ima veze kada predsednik Srbije kaže da predsednik opštine Brus nije slagao – to jedino može da kaže ukoliko sa sigurnošću zna da ga je ovih nekoliko žena lažno optužilo za seksualno uznemiravanje. U suprotnom, predsednik opštine Brus je, između ostalog, patološki lažov za koga nije moguće tvrditi da ikada govori istinu.
I na kraju, naravno, sve se u ovoj zemlji vrti oko njega, Vučića. Partijski drugari su ga učitali na Coraxovoj karikaturi, a vešala koja su se pojavila na protestima u Beogradu su bila namenjena nikom drugom nego njemu. Predsednik opštine Brus možda jeste, a možda i nije seksualno uznemiravao žene, ali je sigurno da je njihova odluka da to prijave zapravo kampanja protiv Vučića. Ovim ponašanjem predsednik Srbije jasno pokazuje da ne razume ili ne želi da razume tekuće građanske proteste. Protesti su usmereni na izgradnju institucionalno ustrojene, a ne personalno vođene države. Građani ne žele narcisa koji razmetanjem i naduvanim samopouzdanjem kompenzuje svoju nestručnost i svoje strahove. Oni žele sistem koji će ih zaštititi od upravo ovakvih pojava.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 04.03.2019.
Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Naprednjački pastuv