Članovi inicijative Pobunjeni univerzitet zatvorili su raskrsnicu Kneza Miloša i Nemanjine ulice metalnim ogradama, podigli šatore i poručili da će biti tu do ispunjenja svojih zahteva.
Protest akademske zajednice pod nazivom „Fakulteti na raskrsnici“ počeo je ispred Vlade Srbije gde je njihova delegacija Vladi predala tri zahteva: raspuštanje radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju i otvaranje javne, inkluzivne rasprave, ukidanje nezakonitih izmena Uredbe o standardima rada univerziteta i saniranje njihovih posledica, kao i usvajanje budžetskih kvota za upis na fakultete najkasnije do kraja juna.
Na protestu su govorili profesori nekoliko univerziteta, beogradskog, niškog, kragujevačkog i Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Govore prof Marija Babović, prof Branka Petković, prof Tijana Matović, prof Zorka Milivojević, prof Natalija Jovanović, doc Vukašin Slavković, prof Mikica Sibinović, prof Ljubica Oparnica.
Marija Babović: Hvala studentkinjama i profesorkama Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Hvala svima vama koji ste se ovde okupili da podržite akademsku zajednicu na ovom skupu u organizaciji Pobunjenog univerziteta u Beogradu. Univerzitet, fakulteti, akademska zajednica, na raskrsnici su, i već dugo je crveno svetlo na tom semaforu. Ne možemo nazad. Polukružno unazad nije opcija. Put za nama koji smo prešli ionako je bio veoma loš. Mada, mi smo odlični vozači, i po tako lošem putu uspeli smo da se plasiramo među prvih 10% najviše rangiranih univerziteta u svetu, a u konkurenciji je bilo preko 21 hiljada univerziteta u svetu. Univerzitet u Beogradu je rangiran među prvih 1,9% u svetu. Univerzitet u Novom Sadu među prvih 5% najviše rangiranih, Univerzitet u Kragujevcu među 7%, a Univerzitet u Nišu među prvih 8%.
A kako smo uspeli da stignemo tako visoko, u prvih 10% svi zajedno? Ovo su bili kriterijumi: naši studenti su među najuspešnijima. Naši studenti se uspešno zapošljavaju po završetku studija, doduše malo u zemlji, a malo i u inostranstvu. Imamo veliki udeo nastavnika i naučnika koji imaju najviša naučna i akademska priznanja, a sada smo na raskrsnici. I dalje je crveno svetlo. Koje su nam mogućnosti? Skretanje levo nije moguće, srušio se most, radovi u toku. Ova vlast ne gradi mostove, već ih demontira, i to uz hapšenje aktivista koji te mostove brane. Na semaforu na kome čekamo na raskrsnici, upaljena je samo zelena strelica za desno. Vlast očigledno hoće da krenemo na desno. To je put u integrisani univerzitet. To je put kojim upravljaju menadžeri, a ne dekani kao prvi među jednakima. To je put popločan vaučerima. To je put koji vodi komercijalizaciji i instrumentalizaciji obrazovanja. To je put koji vodi u društvo u kome je partijska knjižica vrednija od diplome.
Ostaje nam samo da idemo pravo, tamo kuda smo se uputili kada smo podržali svoje studente i njihove pravedne zahteve i zato zahtevamo da se rasformira Radna grupa za pripremu Nacrta zakona o visokom obrazovanju, zakona čiji je nedvosmisleni cilj dalje urušavanje autonomije univerziteta, i zahtevamo da se pokrene transparentna i inkluzivna javna rasprava koja će voditi ka usaglašenom predlogu Zakona o visokom obrazovanju. Zahtevamo hitno ukidanje poslednje izmene Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta i otklanjanje njenih nezakonitih i protivustavnih efekata. Zahtevamo da se do kraja juna odobre upisne kvote za budžetska mesta na svim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija. Zahtevamo i nećemo odustati. A sada ću dati reč mojoj koleginici koja je došla iz Kosovske Mitrovice, profesorki doktorki Branki Petković, koja predstavlja i Proaktiv Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Branka Petković: Za naše ljude sa Kosova i Metohije naš univerzitet i naše škole su mnogo više od obrazovnih institucija. One su svedoci našeg postojanja, kulture, jezika i konačno opstanka na ovim prostorima. Deklarativno se o obrazovnom sistemu na Kosovu i Metohiji oglašava i aktuelna vlast, ali je svojim činjenjem godinama unazad dokazala upravo suprotno. Naime, naš univerzitet je prvi prošao, i još uvek prolazi, kroz procese političke zloupotrebe. Briselskim sporazumom, potpisanim 2013. godine, Prištinski univerzitet u Kosovskoj Mitrovici je izgubio svoju autonomiju i samostalnost i ušao u institucionalnu nesigurnost.
U skladu sa političkim direktivama iz Ministarstva prosvete su 2017. godine, posredovanjem direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pokušavane izmene statusa Univerziteta i predlagane privremene mere kojima bi se uz ukidanje autonomije stvorili uslovi da se naš univerzitet integriše u postojeći pravni okvir takozvanih kosovskih institucija. A evo šta je iz toga za nas proisteklo: nekadašnji odlučan otpor profesora i rukovodstva Univerziteta, vremenom se istopio. Danas rukovodstvo Univerziteta istupa isključivo u skladu sa državnom politikom, i kao resurs političkih partija na vlasti koje su zaslužne za Briselskim i Ohridskim sporazumom nametnutu integraciju svih institucija u kosovski sistem. Nažalost, naš univerzitet je u teškoj posleratnog situaciji bio idealan model i preteča za postupanje i pritiske kojima su danas izloženi svi univerziteti i cela akademska zajednica.
Marija Babović: Sa nama su tu i kolege iz Kragujevca. Večeras će nam se obratiti profesorka Tijana Matović sa Slobodnog univerziteta u Kragujevcu.
Tijana Matović: Danas se borimo za opstanak, za slobodnu misao, slobodno udruživanje, slobodne univerzitete. Pametniji se organizuje. Zato smo ovde, jer ne možemo i nećemo više trpeti režimsko omalovažavanje, podrivanje i obesmišljavanje. Dolazim iz Kragujevca kao predstavnik našeg Slobodnog univerziteta. To je grupa zaposlenih na mom matičnom univerzitetu među kojima osećam sabornički duh, solidarnost i istrajnost, koje u toj meri nisam imala priliku nikad da doživim. Sledeći korak naših studenata, a naši su svi u ovoj zemlji na koju smo poslednjih 7 meseci upravo zbog njih ponosni, ohrabreni njihovom borbom, pravednošću, zdravim razumom, tu smo da bismo poručili ovom režimu da se ne bojimo, da iza sebe imamo pošten, mukotrpan rad, rad koji često pokreće samo ljubav prema onome što istražujemo i predajemo, jer je nastavnički poziv dugogodišnjom bahatošću vladajuće klike obezvređivan i formalizovan.
Profesori koji znaju šta nastavnički poziv znači nisu lažna elita. Oni stoje rame uz rame sa svojim studentima, sadašnjim i budućim. Ne kriju se iza katedre, ne strepe poslušnički od kriminalnih režimskih pritisaka, nisu kukavice. Ako jesu, nije im mesto u učionici, učionici u koju mi žarko želimo da se vratimo, ali ne dok nas ucenjuju oduzimanjem sredstava za život, ne dok nas targetiraju rečnikom koji samo oni mogu u svojim zatrovanim umovima da smisle, ne dok ne preinače sramnu uredbu koja nauku svodi na piskaranje, ne dok ne dozvole upis brucoša; ne dok se svete pretnjama o privatizaciji univerziteta, zato što su studenti pokazali da je car go. Nismo vam mi krivi što šetate goli bez srama. Krivi ste jedni drugima. Krivi ste jer se tapšete po ramenu i zlokobno smejete, dok vaši građani ginu zbog vaše korupcije i nemara, dok studente vaše zemlje gaze i lome zbog vaše mržnje i nasilništva. Ali biće vas sramota, jer nazad nema. Počela sam time da se danas borimo za opstanak, ali ne i za puko preživljavanje. Borimo se za dostojanstven rad i život, za obrazovanje koje počiva na kritičkoj misli, na akademskoj čestitosti, na znanju koje služi društvu, a ne samovolji pojedinaca. Borimo se za to da sutra gledamo jedni druge u oči i da se ne stidimo što živimo u ovoj zemlji. Ne dopustimo da nam drugi kroje sudbinu. Pokazali smo već mnogo, i suštinska promena se već desila. Preostalo je samo da izguramo do kraja, do izbora gde će građani Srbije konačno pokazati da umeju slogom sebe da spasu. Složno do pobede.
Zorka Milivojević: Hvala. Ja sam Zorka Milivojević, samostalni umetnički saradnik na Fakultetu muzičke umetnosti. Ceo život se bavim muzikom, ceo život sviram klavir i ništa drugo ne znam da radim. Ali ono što znam: pored mojih roditelja, bioloških, ja imam još jednog oca i majku, a to je moj Fakultet muzičke umetnosti. Moj životni san je bio da radim na Fakultetu, i uspela sam u tome. I znate, svi imate roditelje, kako se roditelj brani. I branićemo ga do kraja. Hvala vam.
Marija Babović: Profesorka Natalija Jovanović sa Slobodnog univerziteta u Nišu.
Natalija Jovanović: Mi smo narod Živojina Mišića, Milunke Savić, ali i Dositeja Obradovića, Jovana Sterije Popovića, Slobodana Jovanovića, Milutina Milankovića, Nadežde Petrović, Ive Andrića i mnogih intelektualaca koji su u svoje ime i svoje delo ugradili u ono što je najveći brend naše zemlje, a to je državni univerzitet. Intelektualci danas bez oklevanja stavljaju svoje znanje u službu pravde i istine, braneći čast, čovekoljublje i dostojanstvo naše nacije. U isto vreme, iz vrha vladajućeg režima stiže poruka: diploma nije važna. Čujemo i pretnje: uništićemo državni univerzitet. Probali ste vi to već, vi koji sebe doživljavate kao nedodirljive, koji verujete da vam faraon nije ni do kolena. Probali ste 1998, i? Nije uspelo. Neće ni sada.
Marija Babović: Ponovo će nam se obratiti predstavnik Slobodnog univerziteta u Kragujevcu. Ovoga puta je to docent Vukašin Slavković.
Vukašin Slavković: Kada smo pre šest meseci stali uz studente, znali smo da će naš put do slobode biti popločan mnogobrojnim i porazima i pobedama, ali ovo danas je naš prvi festival pobede. Danas pozdravljamo hrabre ljude u Kosjeriću i hrabre ljude u Zaječaru. Mi Kragujevčani moramo da se osvrnemo na nešto jako opasno, i jako važno za celo naše društvo. Mi Kragujevčani dobro znamo šta je to nacizam. Na to nas svakodnevno podsećaju naše Šumarice. Zato onima koji se ovih dana igraju time poručujemo: nikada više nacizam u Srbiji. Nikada. Od sinoć je potpuno jasno da je zlo koje se nad nama nadvilo takvo da će nas daviti i probati da nas udavi, sve dok se borimo za kritičku reč, sve dok se borimo za slobodnu misao. Mi kao akademija smo samo prvi na udaru. Šest meseci probaju da nas slome, a sutra to može biti bilo ko od vas. Zato je vreme da stanete uz nas. Sve profesore i saradnike Slobodnog univerziteta Kragujevac posebno boli ono što se dešava Beogradskom univerzitetu, pre svega zato što Beogradski univerzitet vidimo kao krovnu obrazovnu instituciju, ali ono što je za nas posebno emotivno, vidimo i kao naš majčinski univerzitet.
Svi naši fakulteti nastali su kao odeljenja Beogradskog univerziteta, a od temelja dizali su ih najbolji beogradski profesori, i upravo zahvaljujući njima, nakon 6 decenija postojanja možemo da kažemo da ponosno stojimo rame uz rame sa našim kolegama i našim studentima, dok Vladi Republike Srbije isporučujemo tri zahteva. Prvi zahtev: rasformiranje Radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, hitno ukidanje uredbe 5:35, i ono najvažnije za opstanak univerziteta: usvajanje budžetskih kvota do kraja juna, odnosno raspisivanje kvota za sve univerzitete.
Mesecima se mladost naše zemlje nalazi na ulicama naših gradova. Već 7 meseci svedočimo da stasavaju generacije koje su spremne da kažu i ne: ne tiraniji, ne bezakonju i ne nepravdi. Zato danas izražavamo i zahvalnost i maturantima i studentima. Ovo nije borba za opstanak akademske zajednice, ovo je borba za opstanak čitavog srpskog društva. Ali ipak, nedavno nam je rečeno da naši zahtevi, koje smo bezbroj puta ponavljali, više nikog ne zanimaju, da naših zahteva nema. Tačno, zahteva više nema. Ima jednog zahteva: hoćemo izbore. Hoćemo izbore. Hoćemo izbore.
(skandiranje: Hoćemo izbore!)
Marija Babović: A sada nam sledi nešto drugačije, malo ćemo napraviti predah dok se naše mlade kolege sa Fakulteta muzičke umetnosti pripreme za jedan jazz session.
(muzika)
Sada ćemo čuti doktora Mikicu Sibinovića koji će nam reći nešto o, i nešto ispred Pobunjenog univerziteta u Beogradu.
Mikica Sibinović: Ako dozvolimo urušavanje državnih univerziteta, nestaće temelji visokog obrazovanja u Srbiji, a nakon toga urušiće se srednje i osnovno obrazovanje. Šta će biti Srbija bez obrazovanja? Zemlja neukih ljudi na Balkanu. Da li takvu Srbiju želimo? Da li želimo da naša deca ceo svoj radni vek motaju kablove, jer nemamo dobro obrazovanje? Svi mi ovde prisutni ne želimo da ostavimo Srbiju bez obrazovanja. Zato ostajemo ovde dok nadležne institucije ne ukinu uredbu kojom nam smanjuju naučni rad na 5 sati nedeljno, jer bez naučnih dostignuća nema ni kvalitetne nastave na fakultetima. Ostajemo na ovoj raskrsnici dok ne rasformiraju Radnu grupu koja ima za cilj ukidanje autonomije univerziteta, a samim tim i ukidanje kritičke misli na fakultetima. Smisao postojanja univerzitetske zajednice je da ukazuje na probleme u društvu i istovremeno nudi rešenja. U demokratski organizovanim društvima vlast je smenjiva i prolazna, a ono što je večno su znanje, nauka i obrazovanje. Mi se danas borimo za ono što je večno! Živeli.
Marija Babović: Profesorka Ljubica Oparnica sa Slobodnog univerziteta u Novom Sadu.
Ljubica Oparnica: Nerazlikovanje dužnosti od nadležnosti glavni je uzrok nesporazuma u pitanjima koja se tiču autonomije univerziteta. Briga države o univerzitetu je dužnost, a ne nadležnost. Vlast nije univerzitet dobila u nadležnost, nego je zadužena od naroda da brine, podržava i na svaki način pomaže univerzitete koji su do sada osnovani. U vezi kvota za upis u Vojvodini, situacije je specifična: pokrajinski sekretarijat odobrio je upisne kvote za upis, ali rektor Univerziteta u Novom Sadu, koji treba da sazove Senat na kome bi se raspisao konkurs, to ne čini. Samovolja jednog čoveka ugrožava upis generacije. Sa druge strane, dekani Univerziteta u Novom Sadu sastaju se sa ministrom prosvete Dejanom Vukom Stankovićem.
Na osnovu njihovog izveštavanja saznajemo da su teme sastanka nalozi koje oni moraju da sprovode ako žele da sačuvaju svoje fakultete od gašenja. I tako, pod plaštom borbe za očuvanje institucija, bez javnog iznošenja svojih stavova, stavova studenata i značajnog dela profesora, dekani Univerziteta u Novom Sadu ulažu sve napore da sprovedu planove Dejana Vuka Stankovića. Kao da ne shvataju da na taj način saučestvuju u gaženju autonomije univerziteta. I ovo je još jedan primer nedostatka kuraži da se argumenti stručnosti suprotstave ogoljenoj političkoj borbi za brzim, a nadasve pogrešnim rešenjem! Pogrešnim. Pad kvaliteta obrazovanja studenata prihvata se kao kolateralna šteta za koju su, naravno, studenti sami odgovorni.
Ne mogu se institucije čuvati saradnjom sa onima čije je nasleđe političkog delovanja razgradnja istih, a odluka o ukidanju univerziteta ne može biti odluka bilo koje vlasti, već isključivo naroda. Pozivam radnike, kolege profesore, prosvetne radnike, poljoprivrednike, činovnike, studente i građane da nam se pridruže na blokadi ove raskrsnice, da zajedno odbranimo narodne univerzitete, njihovu autonomiju, i da zadržimo pravo da se naša deca školuju u našoj zemlji po visokim standardima, uz minimalne troškove.
(skandiranje: Pobeda, pobeda!)
Peščanik.net, 10.06.2025.
Srodni link: Fotogalerija – Univerzitet pred vladom
NADSTREŠNICARAZGOVOR O OBRAZOVANJU
