Zašto su protesti važni

žena sa detetom na protestu #1od5miliona

#1od5miliona

Hoće li direktor Koridora Srbije, čiji je službeni automobil izazvao sudar na naplatnoj rampi kod Doljevca, preuzeti političku odgovornost za ono što se desilo i podneti ostavku na funkciju? Odgovor je po svemu sudeći – ne. Jer kada bi on podneo ostavku, to bi se videlo kao znak slabosti – ne njegove, već nelegitimno izabranog predsednika koji odlučno štiti sve svoje pione. Predsednik opštine Grocka, koji je nedavno uhapšen pod očiglednim pritiskom iz inostranstva, samo je na prvi pogled izuzetak od ovog pravila – budući da je uhapšen pod znatno blažom optužnicom od one koja mu je po svoj prilici sledovala, i on je zapravo zaštićen.

Ukratko – nelegitimno izabrani predsednik je u šahu. S jedne strane, zbog prirode kleptokratskog sistema koji je izgradio on ne sme da reterira ni po jednom pitanju i ni u jednom slučaju. Naime, ovaj sistem je izgrađen na principu da se bezuslovna poslušnost podanika kupuje njihovom apsolutnom nekažnjivošću. Svaki pion mora biti zaštićen od odgovornosti za svoja dela, jer u suprotnom može odbiti poslušnost. Svako odustajanje od ovog principa čini sistem nestabilnim – ako će danas na odgovornost biti pozvan predsednik opštine Grocka, onda se to sutra može desiti i direktoru Koridora Srbije, prekosutra ministru sa lažnom diplomom, zatim onom „kompletnom idiotu“ koji je protivzakonito rušio u Savamali i tako dalje, sve dok ne dođemo do samog vrha ove piramide. Drugim rečima, jedno odstupanje od principa nekažnjivosti izaziva nesigurnost među svim akterima uključenim u kleptokratski sistem i u konačnom vodi do njegovog raspada. Pioni počinju da vagaju rizike i sve su skloniji da se povuku, ako ne i da promene stranu u potrazi za sigurnijim zaštitnikom.

S druge strane, nepravde se umnožavaju, a sa njima i zahtevi za kažnjavanjem odgovornih. Od Savamale, niškog aerodroma, mini-hidroelektrana na Staroj planini, preko sve brojnijih nesreća na prugama, putevima, gradilištima širom Srbije, pa sve do otvorenih slučajeva nasilja i bahatosti lokalnih šerifa koji se ponašaju kao da im je sve dozvoljeno. Nekažnjivost delova sistema stoga neposredno izaziva sve veće nezadovoljstvo građana i regrutuje sve veći broj nezadovoljnika u protestne kolone.

Pritisnut protivrečnostima situacije u kojoj se našao, nelegitimno izabrani predsednik se nalazi pred izborom u kojem je svaki potez pogrešan. Ako nastavi da ignoriše zahteve građana, time samo podgreva njihovo nezadovoljstvo i rizikuje masovnu antirežimsku pobunu. Ako pak odluči da nekom od ovih zahteva udovolji, unosi nestabilnost u poslušnički sistem koji je sam izgradio i koji mu omogućava da kontroliše medije, izbore i institucije. Šta god da izabere, rizikuje urušavanje sopstvenog režima.

Tačno je da aktuelni protesti nemaju jasan cilj. Jedan od razloga za to leži u činjenici da su sve institucije, uključujući i izbore, skoro u potpunosti blokirane i da u ovom trenutku nema jasnog puta kojim bi se nezadovoljstvo sa ulica artikulisalo u politički i institucionalni otpor samovolji režima. (Zbog toga, kako je na Peščaniku već primećeno, prvi zadatak antirežimskih aktera mora biti pronalaženje jasne putanje ka ovoj političkoj artikulaciji.) I pored toga, međutim, protesti već imaju jedan jasan i značajan efekat – oni pojačavaju pritisak na režimske aktere, unoseći nesigurnost i nestabilnost u kleptokratski sistem kojim se održava kontrola institucija. Pojačavanjem ovog pritiska, do sve većeg izražaja dolaze protivrečnosti kleptokratskog sistema zbog kojih će se on na kraju neumitno srušiti.

Peščanik.net, 01.02.2019.

TEMA – PROTESTI 2018/19