novogodišnji ukras na drvetu

Foto: Predrag Trokicić

Prošlo je skoro godinu dana od kada je ubijen lider građanske inicijative sa Kosova „Sloboda, demokratija, pravda“ Oliver Ivanović. Izvršioci i nalogodavci ubistva još uvek nisu otkriveni dok optužnica ne postoji. Istraga tapka u mestu zbog tri razloga: slaba je saradnja srpskih i kosovskih organa gonjenja; politički je opterećena odnosom Srbije i Kosova; međunarodna zajednica nije odlučno insistirala na rešavanju ovog slučaja.

Umesto jedne zajedničke postoje dve odvojene istrage, što otežava razmenu informacija i usporava istragu tužilaštava i policija. Do sredine oktobra 2018. godine održana su samo tri sastanka srpske i kosovske policije uz posredovanje Euleksa. Prvo okupljanje održano je skoro dva meseca nakon ubistva na prelazu kod Merdara, što nije dovoljno brzo za rešavanje ovako osetljivog slučaja.

Sledeća dva sastanka održana su u julu i avgustu. Policajci su se na poslednjem okupljanju dogovorili da se sledeći put vide u Beogradu, ali izgleda da to toga nije došlo. Do sredine oktobra Euleks nije dobio nikakav zahtev da posreduje u komunikaciji, a nakon toga nema zvaničnih tragova o okupljanju. Jednostavno, policajci i tužioci nisu imali šansu da odmah na početku razmene sve dokaze i indicije o slučaju i zajedno rekonstruišu zločin.

Nasuprot tome, političari u Srbiji i na Kosovu se trkaju u izjavama i time dodatno komplikuju ionako već složen slučaj. Najpre je Hašim Tači u julu ove godine po povratku iz Brisela posle još jedne runde dijaloga rekao da će u „bliskoj budućnosti izneti opipljive rezultate“ koji će izazvati glavobolje mnogima u Srbiji i na Kosovu. Aleksandar Vučić mu je odmah uzvratio izjavom da „prvi put imamo neka operativna saznanja“ o slučaju.

Slično je bilo i ove sedmice. Hašim Tači je na godišnjoj konferenciji za novinare rekao da se glavni osumnjičeni za ubistvo Olivera Ivanovića „nalazi u Beogradu“, ali nije rekao o kome se radi. Marko Đurić je munjevito uzvratio da trag do krivaca vodi ka Prištini, a ne ka Beogradu i tražio ime i prezime glavnog osumnjičenog. Tužioci i policajci se ne oglašavaju oko svega ovoga i stiče se utisak da umesto njih istragu vode političari.

Optužnice zbog krivičnog dela teškog ubistva na Kosovu i terorizma u Srbiji još uvek nema. Nedavno je kosovski sud produžio pritvor za još dva meseca trojici ljudi koji se sumnjiče da su umešani u ubistvo. To nije dobro jer trajanje pritvora treba da bude najkraće moguće. Kosovsko specijalno tužilaštvo traži i potpredsednika Srpske liste na Kosovu Milana Radoičića koji je dao izjavu srpskoj policiji. Aleksandar Vučić je nakon toga rekao da Milan Radoičić nije učestvovao u ubistvu. Igre mačke i miša se nastavljaju.

Reakcija međunarodne zajednice nakon i posle ubistva je blaga i birokratska. Bukvalno se ponavljaju iste fraze. Evropski komesar Johanes Han je odmah nakon ubistva javno osudio ubistvo i tražio brzu i efikasnu istragu. Isto je učinio i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister u svom izveštaju deset meseci kasnije. Izgleda da te poruke nisu uticale na kvalitet istrage niti ubrzale pronalaženje počinilaca i nalogodavaca ovog ubistva.

Potrebno je ispuniti dva preduslova da bi slučaj bio rešen. Prvi je da politika prestane da se meša u istragu koju bi trebalo prepustiti profesionalcima. U praksi to znači da nosioci vlasti ne koriste ubistvo Olivera Ivanovića za svoju političku agendu. Drugi uslov je da se međunarodna zajednica direktno uključi u istragu i preporuči formiranje zajedničkog istražnog tima u kome će učestvovati barem jedna država članica Evropske unije. Izgleda da je neophodno postojanje trećeg aktera koji će objektivno razmotriti situaciju.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Peščanik.net, 29.12.2018.

Srodni link:

Ljubodrag Stojadinović – Duh Vučića, duh Olivera Ivanovića