Ovo je naziv nove kampanje Ministarstva prosvete i Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ako na jutjubu nije uočio neke od promotivnih video materijala, čitalac je sigurno naleteo na bilborde sa sloganom iz naslova. Kampanja traje već dvadesetak dana i produkovano je sasvim dovoljno sadržaja da se o njoj nešto kaže.
Na sajtu Ministarstva stoji da je cilj kampanje „da predstavi najvažnije rezultate reforme obrazovanja u prethodnom periodu, kroz primere dobre prakse i predstavljanje uspeha pojedinaca koji su kroz obrazovanje stekli znanja i veštine ličnog i profesionalnog razvoja“. Pored toga, ideja je da se javnost upozna sa ciljevima „nove Strategije obrazovanja do 2030. godine“. Nakon ciljeva sledi podsećanje da je reforma, između ostalog, usmerena ka „usklađivanju obrazovanja u skladu sa interesovanjima učenika i potrebama tržišta rada“.
Kampanju „finansijski podržava Evropska unija kroz projekat REDIS 2030“. Na sajtu EU za tebe o projektu piše da je deo „Ugovora o reformi sektora obrazovanja, kojim se podržava pružanje kvalitetnih obrazovnih mogućnosti, u skladu sa potrebama tržišta rada“.
Na jutjub kanalu Ministarstva nalaze se dve grupe video materijala. U prvoj prosvetni radnici pričaju zašto vole svoj posao, ističu da je nastavnički poziv važan i daju nam par ličnih detalja o tome kako su se odlučili da postanu nastavnici. Vidimo nasmejana lica predanih prosvetara koji govore o timskom radu, velikoj porodici zaposlenih i dece, ljubavi prema poslu i slično. Sve liči na prosvetnu idilu, a znamo da je realnost sasvim suprotna.
U okviru druge grupe video klipova bivši učenici predstavljaju nam se kao zadovoljni odrasli ljudi koji rade poslove o kojima su celog života sanjali. U uvodnom klipu glas kaže „Postajemo ono što smo sanjali kao deca“. Taj veliki životni uspeh, poručuju nam implicitno nosioci projekta, ne bi bio moguć bez reformi koje Ministarstvo sprovodi godinama. Škola je konačno postavljena tako da ispunjava sve naše želje.
A šta je sa potrebama tržišta? U strategiji piše da se obrazovanje usklađuje „sa interesovanjima učenika i potrebama tržišta rada“. Ako se deca budu vodila samo sopstvenim željama, naše jadno i napaćeno tržište ostaće zanemareno. Koje su šanse da se želje baš svakog deteta poklapaju sa deficitarnim poslovima?
Ministarstvo i Delegacija Evropske unije rešavaju ovu napetost na primeru Slađane Pujović. Slađana je završila elektrotehničku školu i nije uspela da nađe posao u struci. Zato je rešila da polaže kategorije i postane vozačica autobusa. Drugim rečima, kažu nam reformatori, sledite svoje snove sve dok se oni poklapaju sa snovima tržišta. Kad snovi pogreše, tržište će ih usmeriti na pravi put. Nakon toga, obrazovna bajka može da se nastavi.
Slađanina priča, pored toga što nam ruši nadu da ćemo postati „ono što smo sanjali kao deca“, govori nam još nešto. Ako se škola okrene potrebama tržišta, ona postaje čist višak. Prekvalifikacija i obuka za posao dolaze nakon škole i redovno obrazovanje nema nikakvog uticaja na buduće zanimanje.
O tome svedoči još jedan prilog. Dina Lalović radi kao pilotkinja već dve godine. Ona je pilotsku akademiju upisala tek nakon fakulteta (čitalac ne zna kog fakulteta, ali iz konteksta zaključuje da on nema veze sa letenjem). Na akademiji je imala svega 14 ispita i 200 sati letenja. Akademija je, dakle, još jedan oblik brze prekvalifikacije.
Videli smo na dva primera da redovno obrazovanje ne utiče na buduće zaposlenje. Ministarstvo i Delegacija EU poručuju nam da je obrazovanje, zapravo, potpuno nevažno. Dovoljna je samo kratka obuka.
Krajem prošle godine tvrdili su suprotno. Njihov prethodni zajednički projekat zvao se Obrazovanje je važno. O štetnosti tog projekta već je pisano. Setimo se, i tada je jedan od fokusa bio na dualnom obrazovanju, odnosno obrazovanju za tržište. Problem je što obrazovanje, kada se okrene tržištu, postaje nevažno. Škole u tom slučaju možemo mirne duše ukinuti, jer obuka za značajan broj zanimanja koji se nude u dualnom programu traje samo nekoliko dana.
Ipak, dualni programi, koliko god su bespotrebni iz perspektive budućih radnika, krupnim kapitalistima i te kako su značajni. Obrazovanje za tržište ne uključuje samo obuku budućih radnika, već podrazumeva kompletan proces izrabljivanja i njene normalizacije. Učenici u okviru dualnih programa rade za naknade značajno manje od propisanog minimalca i nisu u mogućnosti da koriste brojna radna prava. Kako se sve odvija pod plaštom škole, takav položaj prihvata se kao prirodan i neizbežan. Rezultat obrazovanja za tržište je nepravedno društvo velikih nejednakosti.
Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Peščanik.net, 21.10.2021.
DUALNO OBRAZOVANJERAZGOVOR O OBRAZOVANJU
