Dualno obrazovanje kao naprednjački usud
Dobili smo nove izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju, koje deluju čak i apsurdnije od prethodnih, i sve više se kreću ka prinudnom regrutovanju dece za dualno obrazovanje.
Dobili smo nove izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju, koje deluju čak i apsurdnije od prethodnih, i sve više se kreću ka prinudnom regrutovanju dece za dualno obrazovanje.
Na sajtu ministarstva prosvete stoji da je cilj kampanje „da predstavi najvažnije rezultate reforme obrazovanja u prethodnom periodu, kroz primere dobre prakse i predstavljanje uspeha pojedinaca“.
Dvojica veseljaka opušteno su razgovarali o donacijama EU-a za naše škole. Od 2003, razmeće se Fabrizi, iz EU su stigli milioni evra da bi naša prosveta postala „naprednija“. Kakav nesrećan izbor reči.
Zaista, šta to „za našu decu“ nudi i garantuje tekući kriminalni režim? Dualno obrazovanje, naravno. Čitalac bi rekao, nema laži, nema prevare. Sve se kaže jasno i nedvosmisleno.
Treba da se pomirimo sa idejom da tržište rada zadaje i utvrđuje kurikulume. Dualno obrazovanje je u stvari avangarda domaćeg obrazovanja. A na njenom čelu je ko drugi nego ministar Šarčević.
VIDEO i transkript tribine iz ciklusa „Nije filozofski ćutati“ održane 11.4.2019. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Govore Dejan Ilić, Predrag Krstić i Srbijanka Turajlić. Razgovor vode Katarina Popović i Aleksandar Tadić.
U svom autorskom tekstu u Politici aktuelna premijerka se kao na glavnog autoriteta iz oblasti obrazovanja poziva na kolumnistu Njujork tajmsa. Ali nije u pitanju bilo koji kolumnista, već Tomas Fridmen.
U autorskom tekstu u Politici povodom početka nove školske godine Brnabić se jada kako se „stalno suočava s izazovom kako da na najbolji način približi našem društvu kolike su promene i izazovi pred nama.“
Ovako Vučić đacima škole u Aranđelovcu, koja je ovih dana u centru pažnje zbog vršnjačkog nasilja: „Za izgradnju puta Levosoje-Srpska kuća uvozili smo Albance da nam rade, jer nismo imali svoje“.
Ovde bukvalno sve prolazi. I bezobrazluk i laži i prestupi i krivična dela… I rušenje kuća, helikoptera, države. Sve može da prođe ako vlast tako naredi. Prošlo im je i da od dece prave robove.
Jedini cilj škole trebalo bi da bude jednostavna aritmetika, najviše do 500, pisanje vlastitog imena, te doktrina da treba biti častan, marljiv i dobar i pokoravati se poslodavcu. Čitanje nije uslov.
Školegijum – Problem obrazovanja u Srbiji nije to što iz njega ne izlaze gotovi radnici, nego to što ne izlaze gotovi ljudi. Ali Ani Brnabić gotovi ljudi ne trebaju. Takvi ne bi glasali za nju i njenog vožda.
Cilj Zakona o dualnom obrazovanju nije da se deca pripreme za buduće poslove. Cilj je da se eksploatišu na legalan način, bez srama. Politički poeni daleko su bitniji nemoralnim vlastima, nego sva deca ovog sveta.
Sredinom maja otvorena je javna rasprava o nacrtu Zakona o dualnom obrazovanju. Na internet strani ministarstva pored samog nacrta dato je i njegovo obrazloženje. Naravno, sve je to laž do laži.
„Moj sin nije upisao fakultet i sada će da postane radnik. Ponosan sam na to što će biti radnik“, rekao je predsednik vlade i zloupotrebio svog sina u promociji jedne promašene obrazovne politike.
Pošto je potpisao memorandum o dualnom obrazovanju, ministar prosvete Srđan Verbić je u autorskom tekstu u NIN-u objasnio da kod nas u stvari „nema uslova za dualno obrazovanje“.
Po Čadežu, dualno obrazovanje je potrebno Srbiji da bi njena mladež bila konkurentna na evropskom tržištu rada. S druge strane, ono je navodno uslov i za razvoj domaće privrede.
Posle opozicione Demokratske stranke, i predsednik vlade je odlučio da napravi vladu u senci. Kako bi se izbeglo pitanje šta će mu dve vlade, potonju su požurili da nazovu „diliveri junit“.
Jasno je da se u ovom društvu sve podređuje zahtevima kapitala: do sada su to bili arhitektura, etika, primaoci socijalne pomoći, zakonodavstvo – a sada je red na decu. To je smisao dualnog obrazovanja.
Ovakvo obrazovanje je u Srbiji nemoguće jer nedostaje jedan od dva ključna partnera – privreda. I ovo je validan argument samo ako prihvatimo da je osnovna svrha obrazovanja da proizvodi radnu snagu za tržište rada.