1.

U četvrtak uveče, 28. 9. 2006, u 67. sekundi fudbalske utakmice Crvena zvezda-Liberec, gledalac televizijskog prenosa mogao je da vidi neobičan, nabijen značenjima kadar. U prvom planu tog kadra našao se igrač Libereca Bilek, koji je razdragan, uzdignutih ruku trčao prema kameri, proslavljajući tako netom postignuti gol. U drugom planu vide se redovi crvenih tabli na kojima je belim slovima ispisan broj 1389, baš tako – “1389” – bez tačke. Table su u takođe uzdignutim rukama iznad svojih glava držali posetioci na stadionu Crvene zvezde, gde se utakmica igrala.

Zamislimo sad navijača Libereca, koji u Češkoj gleda ovaj prenos. U trenutku kada je pao gol, navijač je, razume se, takođe podigao ruke i od sreće nije bio u stanju da vidi išta više od razdraganog Bileka. Tek na ponovljenom snimku, on zapaža crvene table i 1389. Kao i svako inteligentno biće, češki navijač pita se šta to znači. Šta sa “1389” poručuju posetioci fudbalske utakmice Crvena zvezda-Liberec, na stadionu Crvene zvezde, u Beogradu?

Češki navijač pred nedoumicom je: 1389 može biti pozivni broj za Beograd – podigavši taj broj iznad glave, posetioci sportske priredbe u Beogradu, u želji da steknu nove prijatelje, pozivaju češkog navijača da im se javi; 1389 može biti i broj golova koji je Crvena zvezda do tada postigla, recimo u utakmicama kupa UEFA – javno brojeći postignute golove, posetioci podstiču igrače, čije su klupske boje crvena i bela, da daju nove golove; 1389 može biti i registarski broj automobila jednog od posetilaca, koji je u gužvi zaboravio gde je parkirao automobil, pa mu kolege posetioci istakavši registarski broj pomažu da automobil nađe. Kojoj god varijanti da se prikloni, dobronamerni češki navijač pomisliće da su posetioci sportskih priredbi u Beogradu neki neobični, ali ipak veseli i solidarni ljudi.

Misli gledaoca u Srbiji ići će drugim tokom. Iako iza 1389 nedostaje tačka, srpski gledalac, milom ili silom, nedvosmisleno će znati da je reč o hiljadutristaosamdesetdevetoj – 1389. sa tačkom – godini bitke na Kosovu polju. Ali, premda je ispravno razumeo jednoznačnost broja 1389, srpski gledalac će ipak imati problema da shvati tu naizgled nedvosmislenu poruku. On, na primer, može pomisliti da je u očima posetilaca utakmica sa Liberecom, poput bitke na Kosovu polju, za Crvenu zvezdu od istorijskog značaja.

Prateći tu analogiju, srpski gledalac će zaključiti da su posetioci na utakmicu došli unapred svesni da će je Crvena zvezda izgubiti, te su imali ljudsku potrebu da svoj pesimizam podele sa igračima i ostalim gledaocima utakmice. Crvena zvezda na kraju jeste izgubila utakmicu, što je i očekivano kada primi gol u 67. sekundi “istorijskog” meča – u trenutku kada su table “1389” bile visoko podignute.

Ali, srpski gledalac mogao bi se upustiti i u složenija tumačenja “1389”: recimo, rasprava o statusu Kosova privodi se kraju, i odluka o konačnom rešenju je blizu; sva je prilika da će to rešenje biti – nezavisnost Kosova; podigavši crvene table sa belim 1389, posetioci fudbalske utakmice Crvena zvezda-Liberec iskazali su protivljenje takvoj odluci i uverenje da je Kosovo oduvek bilo i da će zauvek biti deo Srbije. Svoje protivljenje i uverenje posetioci su uputili češkom navijaču, Bileku i ostaloj desetorici igrača Libereca. Zapravo, oni su ih zamolili za pomoć, i za uzvrat obećali – istakavši “1389” – da će utakmicu izgubiti.

Izgubivši – u skladu sa datim kosovskim zavetom – utakmicu protiv Libereca, Crvena zvezda zauvek je obavezala Liberec i češke navijače: od 28. 9. 2006, kad god budu u prilici za to, jedanaest igrača Libereca i njihovi navijači prenosiće i zastupaće u međunarodnim telima stavove i uverenja beogradskih posetilaca sportskih priredbi da je Kosovo oduvek bilo i da će zauvek biti srpsko.

2.

Kakve sve to veze ima sa knjigama i književnošću, srpskom, u tranziciji? Nikakve – baš kao što ni ta književnost, srpska, najčešće nema veze sa stvarnošću u Srbiji.

Op.a, septembar 2006.

Peščanik.net, 27.09.2006.

NOGOMET / FUDBAL

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).