Kako odgovoriti na tekstove, a obaška na muziku i izvođenje bakute Bekute? Po snegu, jedino grudvama. I kako jedna od najvećih srpskih umetnica na to odgovara? Proziva vlasnike baka i mama (oni koji nju gađaju IMAJU ih kod kuće) i time utemeljuje rodni1 sistem u kojem su dotične zaglavljene u kuhinji, kuvaju, peru, peglaju, štrikaju, neguju, a poneku od njih i ubiju, uglavnom isto kod kuće. Jer jedna od najvećih srpskih umetnica, koja se dere i cupka za jednokratni iznos veći od višegodišnjih penzija pomenutog soja, smatra, sasvim pogrešno, da među ubilačkim grudvašima nije bilo i baka i mama! Bakuta Bekuta nije razumela da je drati se i cupkati na svetu noć za masne pare nešto tako neetično, simbolički nepodnošljivo i uvredljivo za polusmrznute građane pola Srbije, da su grudve nešto najmilosrdnije što joj se moglo desiti. Ne, bakuta Bekuta morala je probuditi polovinu emirata i samog bivšeg predsednika da bi se požalila na nezahvalni narod i plaćenike-grudvaše. I bivši predsednik bio je zgrožen, jer je rodna grudva njemu veoma važna: sem bakuta koje mu se obraćaju sa „druže“ i „care“ i relativno malog broja karleušoida, vlast ima mnogo teškoća da drugi soj privuče svome svetu. Nikako da ih ubedi da su one najveća meta blokadera te da im preti talas silovanja po kućama. I dok su se po tropskoj noći širili slatki zvuci haremskog pojanja, on se, pravi hrišćanski vitez, bacio u verbalnu bitku za prava srpskog ženskinja da se dive zagovaračicama istog a za lovu. Zagovarač/zagovaračica, kako to snažno zvuči u poređenju sa starim zagovornik/zagovornica! I šta bi Božić bio bez pesme iz zlatnog grla ženoubice! Zvuči savršeno smušeno, ali to je upravo odnos vladajućih narativa vlasti prema ženama. Ono što hoda u krug po Pinku smatra da treba da posebno istakne da se porodica sastoji od mama, tata i dece samo koji minut pre nastupa Brnabić, bre na istoj lokaciji. Sve to je rezultat smele zamisli da se pornografijom može boriti protiv, najšire opisano, pismenosti i građana. Bitka za soj time je nepovratno izgubljena. Bilo je dovoljno baciti nekoliko grudvi…
Moglo bi se reći da se rodna grudva vraća zagovaraču pornografije kao bumerang: iz razloga koje ne treba tražiti, sve što bivši predsednik kaže o ženama zvuči opsceno, čak i porodilište, naročito ako je u istom verbalnom čvoru sa naučnim parkovima, stadionima i Expo 27. Naravno, važno je kako se izgovara – i najvažnije, ko izgovara, odnosno ko je izgovarač. I da bi stvari bile još gore, tu je bio još i udbin saboter, bič sudstva i najveći potrošač imalina za kosu na Balkanu, skoro klonuo posle tri dana lagano smanjenog holesterola proglašena štrajkom, uz majku koja preti vlasti nedeljama, jer se hrani ambrozijom otpora…
To je jedna strana, bledi i smešni odraz. Glavno ostaje to da je moć otpora u velikoj meri ženska: bez napora preskakane su generacije, u svim smerovima. Sve što su žene radile, postalo je osnova za tekstove otpora. Vučimediji su zaurlavali nad otkrivenim stomakom devojke koja je ćaciju zabranila ulaz na okupirani fakultet, odnosno sprečila provokaciju i denunciranje iznutra; državne institucije optužile su studentkinju od 22 godine da ruši državu, na osnovu fabrikovanog snimka; silovanje, lomljenje vilice i batinanje je uglavnom bilo posao policije. I uz sve to, vlast je oslobodila „devojčicu“ od 27 godina što se svojim kolima našla na putu zlobnoj akrobatkinji, branila je i slavila svaku estradnu plastičarku, a pred pad proklete ćaci avlije, jedna je strasna – od onih koje žele da uče, rekla vučimedijima „da su se molili“ rektoru, ali je on, avaj, em grešan em bezveran. Umesto da kao Brnabić, bre ljubirukupopi.
Izraz je odvratan ali odgovara kontekstu: opunomoćivačice su pobedile duž celog fronta. Upotreba pornografije rasturila je svaku mogućnost učešća značajnijeg broja žena u prljavim poslovima vlasti, a istovremeno nije privukla neke nove muške klince – a ni starce. I što je najvažnije, uopšte se nisu umorile.
Već nekih petnaest godina upotrebljavam termin „soj“, koji isto, dobro usklađeno značenje ima u SHB jeziku i u slovenačkom, bolje nego dvosmisleni „rod“; ovoga puta, vraćam široj publici poznatiji termin.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
