Evropski problem Orbana
Uoči poslednjeg samita, lideri EU su brinuli da će Orban staviti veto na pristupne pregovore sa Ukrajinom, ali ne i na paket pomoći za Kijev od 50 milijardi evra. Na kraju se desilo obrnuto.
Ukrajina u senci Bliskog istoka
Evropljani se sada suočavaju sa dva veoma različita, ali međusobno povezana rata koji ugrožavaju ne samo bezbednost Evrope, već i politički identitet evropskih društava.
Poljski paradoks
Unutrašnji rat konzervativaca iznedrio je dramatičnu liberalizaciju poljskog društva. Utišali su se čak i protivnici evropskih vrednosti iz opozicije, da ne bi time podržali omraženu partiju.
„Tajni Hitler“ i rizik liberalne konfuzije
„Zabavnije je biti fašista“, izjavio je moj 14-godišnji sin, koji inače voli slobodu, pošto je veći deo leta proveo sa drugarima igrajući društvenu igru „Tajni Hitler“, objavljenu u trampovskoj 2016.
Vladavina kolektivnog Putina
Da bi pobedio u ratu, Putinu su potrebni nemilosrdni lideri poput šefa Vagnera. Ali da bi obezbedio svoju moć i garantovao jedinstvo elite, mora da se osloni na lojalne, neharizmatične ličnosti.
Demokratija ne voli dramu
U mnogim demokratijama nastupa la lutte finale, „poslednji i odlučni teški boj“. Ovaj nezaboravni stih iz refrena „Internacionale“ prikladan je opis većeg dela savremene demokratske politike.
Ukrajina u EU: kako da se desi nemoguće
Primanje tako velike zemlje koja je u ratu u EU izgleda gotovo nemoguće. Jedino što je neprihvatljivije od toga je da odbijete da je primite. Sve to zahteva preispitivanje čitavog evropskog projekta.
Evropa i Rusija, nova realnost
Izlaganje na skupu Evropskog saveta za inostrane odnose: Dugo nismo imali ukrajinsku politiku, već samo rusku. Sada smo otišli u drugu krajnost: imamo ukrajinsku politiku, a ukinuli smo rusku.
Evropa posle rata u Ukrajini
Teška zima neće navesti Evropu da odustane od podrške Ukrajini. Smenjuju se vlade, ali sankcije Rusiji opstaju. Pogledajte Italiju, gde je i vlada krajnje desnice prihvatila evropski konsenzus.
Amerika i Obećana zemlja
Prikaz dve knjige: Izrael „zauzima čitav kontinent u američkom umu… Ideja povratka Jevreja u biblijsku postojbinu dotiče neke od najvažnijih i najintimnijih tema u američkoj religiji i kulturi“.
Gorbačov, gubitnik bez razloga
Čitavo moje političko sazrevanje odvijalo se u senci fenomena Gorbačov. Nije nas oslobodio, ali nam je dao priliku da okusimo slobodu. Zainteresovao je svet da zamisli jednu drugačiju Rusiju.
Tempus fugit
Transkript nastupa na Lennart Meri konferenciji: Period koji je počeo mirnim ujedinjenjem Nemačke završava se pokušajem Rusije da nasilno podeli Ukrajinu. Gde smo pogrešili u tih 30 godina?
Intervju
N1 – Razgovor za Spiegel: Delovi deklaracije o aneksiji Krima su preuzeti iz deklaracije o nezavisnosti Kosova, a napad na Kijev je počeo rušenjem televizijskog tornja…
Putinov svet
Nakon ruske okupacije Krima 2014. Merkel je Obami rekla da je Putin izgubio dodir sa realnošću, da živi „u drugom svetu“. Danas svi živimo u tom svetu gde slabi trpe, a jaki rade šta hoće.
Kompromis sa populistima
Za liberalne kritičare Angele Merkel kompromis sa čelnicima Mađarske i Poljske odražava sve ono što ne valja u Evropskoj uniji: nedostatak vizije, fokus na puki opstanak i brutalni realizam.
Pandemija i demokratija
Nešto se desilo sa samim konceptom moći i to je ono što demokratiju danas čini drugačijom. Ranije smo imali osećaj da znamo gde je moć, šta ona jeste i bilo je lakše preuzeti je i preraspodeliti.
Budućnost kao noćna mora
Autor govori o novoj knjizi i nasleđu 1989: U osnovi podrške populistima nije strah od sveta bez granica, već strah od gradova bez lekara. U protekle dve godine, Bugarsku je napustilo 10.000 lekara…
Zašto populisti vole Izrael
Novi magazin – Centralnoevropske populiste privlači Netanjahuov Izrael na način na koji su zapadnoevropski levičari 1960-ih i 1970-ih bili hipnotisani Kubom Fidela Kastra.
Zašto Orban neće dobiti evropske izbore
Broj migranata koji su tokom prošle godine ušli u EU jednak je broju turista koji za jedan dan u avgustu posete Atinu. Ankete pokazuju da građane više brine problem korupcije…
Balkan između Putina i Evrope
„Tranzicija na Balkanu je završena“, rekao mi je nedavno Remzi Lani, albanski politički analitičar. Pritom on ne misli na transformaciju diktature u demokratiju: „Mi smo imali tranziciju iz represivnih u depresivne režime“.
Posle Evrope
Iz nove knjige Samizdata: EU je uvek bila ideja u potrazi za stvarnošću. Ali raste zabrinutost da nestaje ono što je držalo na okupu. Pola dece u nemačkim srednjim školama ne zna da je Hitler bio diktator…
Makronovo iznenađenje
Deutsche Welle – „Ne želimo da se Balkan okrene Turskoj ili Rusiji“, rekao je francuski predsednik u Strazburu. Ali, dodao je, ne želimo ni da se Evropa na brzinu proširi na 30-32 članice po starim pravilima.
Evropa i kriza na Balkanu
„Drugi svetski rat je završen, ali Prvi još traje“, kazao mi je nedavno jedan turski zvaničnik u Ankari. On je mislio na Bliski istok, ali u Moskvi, Kijevu i na Balkanu isti komentar sam čuo o Evropi.
Raspad postkomunističkog poretka
Da biste promenili život više vam ne treba partija. Dovoljan je čamac. U svetu bez društvene mobilnosti, lakše je preći nacionalne nego klasne granice.
Utopijski snovi i granice
Obećani su nam turisti, a ne izbeglice. To su postala dva lica globalizacije. Turisti su lice koje prihvatamo. Privlačenje turista i odbijanje migranata: to je sažet opis istočnoevropskog idealnog sveta.
Nerazumevanje Rusije
Kažu da je na vest o izbijanju pariske revolucije 1848. Nikolaj Prvi uleteo u dvor, prekinuo ples i izdao kontrarevolucionarnu zapovest: „Na konje! Na Pariz!“ U Putinovom Kremlju vlada slično raspoloženje.
Ivan Krastev – intervju
Putin pokušava da iznenadi Zapad. Ne mislim da će doći do ruske vojne intervencije na Balkanu, ali mislim da će Rusija tu testirati jedinstvo EU.
Balkan kao Ahilova peta Evrope
Ruski uticaj u regionu ne počiva na sličnim kulturnim sklonostima, slovenskoj solidarnosti ili uticaju pravoslavne crkve, već na nečem mnogo prizemnijem. Korupcija povezuje ljude, a na Balkanu povezuje opasne ljude.
Ruski otpor globalizaciji
Pretpostavka da bi post-putinovska Rusija bila prozapadna je nerealna. Evropski lideri bi napravili ogromnu grešku ako bi poverovali da Rusijom mogu da rukuju na način na koji su se devedesetih godina bavili Srbijom.
Od politike do protesta
Izbori gube centralnu ulogu u demokratiji, jer građani više ne veruju da njihova vlada upravlja državom. Živimo u društvima „nedužnih kriminalaca“, gde vlade radije pokazuju svoju nemoć nego snagu.
Šta se dogodilo sa evropskim snom
Evropska unija više ne postoji. Svi stubovi na kojima je bila sagrađena danas su srušeni.
Raspad EU i sovjetski kolaps
Ako nadvlada dinamika dezintegracije, kolaps Unije će više ličiti na pljačku banke nego na revoluciju.
