Posle veoma dugog vremena, Srbija se pojavila na CNN-u, sa živahnim snimcima poslaničke tuče u skupštini. Osnovne informacije bile su kratke i tačne – da je tuča nastala zbog nesreće u kojoj je poginulo petnaest ljudi i u autoritarnom režimu te države.
Parlamentarne tuče nisu retkost, veoma su televizične, i začudo, odgovarajući inače glupim stereotipima, češće u južnim krajevima Evrope i sveta. Ova međutim baca posebno svetlo na odnos SAD i Srbije, inače ambivalentan i uvrnut. Kada Tramp stupi na vlast, skoro je sigurno da ćemo takve scene viđati u kongresu: izabrani predsednik sa sobom dovodi vladu koju je sakupio na svom imanju, po vrlo strogim kriterijumima – pedofili, seksualni predatori, prevaranti, šarlatani, televizijski ignoranti, podivljali branioci i braniteljke njegovog lika, čak i jedna simpatizerka Putina i Asada…
Izbor je uistinu ogledalski, dakle manijakalno egotički, jer odražava različite aspekte Trampovog lika i njegovih aktivnosti. Zapaljivost takve grupe ministara očigledna je za bilo koju grupu koja odlučuje, senat ili kongres, svejedno: u ovom slučaju to su samo dva bojišta. Opis sastavljanja bilo koje Vučićeve vlade uveliko odgovara ovom opisu – jedino što nema nikoga da to opiše svetu. Upravo zato novinari CNN-a nisu bili u stanju ne samo da vide širi kontekst događaja tamo negde u Srbiji, nego nisu bili u stanju ni da vide očigledni paralelizam, bljesak svoje bliske budućnosti. Dotle dovodi slepi kolonijalizam. Vučić je već bio na vlasti kad je Tramp prvi put postao predsednik, i nije morao da uradi baš ništa da to i ostane, sem nekih sitnih prebacivanja iz jedne fotelje u drugu više puta po potrebi. Nije mu bilo potrebno ni da gubi vreme sa nekakvim protivnicima, još manje sa jezičavim protivnicama; istini za volju, nešto slično srpska opozicija ionako ne može da iznedri. Da i ne govorimo o nepodnošljivoj lakoći izbora…
Tramp je predlagao injekcije varikine protiv kovida, Vučić je predlagao parizer kao zdravu hranu; Tramp je pitao pošto Grenland, Vučić je rekao da Kosovo nema cene, što je zapravo isto. Tramp je pržio krompiriće, Vučić palačinke. Tramp se raskukao zbog toga što mu je metak okrznuo uvo, Vučić stalno kuka i bez toga. Zaključak je neizbežan: Vučić je u svemu prvi, trajniji i uspešniji. Zato prilog CNN-a nije šaljivi izveštaj iz udaljene rupe na Balkanu, već potpuno neosvešćeni prikaz Trampove sporosti i neinventivnosti. Načina da se CNN osvesti nema. Mudrost kolonijalizovanog, postkolonijalizovanog i svakog, ko to postane samo na osnovu praznine u znanju moćnih i samouverenih, nema šanse da se utemelji, dobije glas i dokaže kako je u svemu prva: zato sasvim logično, trampovsko naduvavanje u ogromnom i privilegovanom prostoru, u nekom manjem prostoru sa manje privilegija doživljava kao daleko dramatičnije, zapaljivije i opasnije naduvavanje.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
