Foto: Slavica Miletić
Foto: Slavica Miletić

Predsednik Skupštine nastavlja da briljira. Već smo pisali o tome kako je nedavno poslanici opozicije u plenumu isključio već isključeni mikrofon, što je rezultiralo novčanom kaznom za poslanicu Draganu Rakić. Sada je, u želji da opoziciji onemogući da dopuni dnevni red sednice narodne Skupštine, sednicu zakazao u tajnosti, na alternativnoj pisarnici Skupštine (u staroj zgradi), uz korišćenje metoda otvaranja i zatvaranja pisarnice. Ovo je učinio da bi postigao odbijanje opozicionih predloga za dopunu dnevnog reda i proglasio ih neblagovremenim. Poslanici tvrde da Orlić ovo ne čini prvi put, ali da u svojim manipulacijama tehnički i organizaciono napreduje. Kako i priliči naprednjaku.

Na dnevnom redu Orlićeve sednice naći će se čak 35 tačaka dnevnog reda. Tu su predlog zakona o budžetu, predlog zakona o budžetskom sistemu i završnom računu, predlozi izmena poreskih i carinskih zakona, predlozi zakona o potvrđivanju više međunarodnih ugovora, te odluka o izboru viceguvernera Narodne banke. Veštačka koma u kojoj se Skupština nalazila od februara do avgusta ove godine dovela je do maratonskog dnevnog reda za koji poslanici treba da se pripreme za neverovatnih 24 sata.

Poseban problem predstavlja to što dnevni red sadrži čak 9 tačaka koje se tiču kadrovskih rešenja u sudstvu – jedno razrešenje sudije, predlozi za izbor 62 sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i predlozi za izbor 12 predsednika sudova.

Pažljivi čitalac će se iznenaditi. Zar nismo u januaru na referendumu promenili Ustav i time okončali eru skupštinskog kadrovanja sudstvom? Zar nam ministarka pravde Maja Popović nije više puta rekla da su pravosudni zakoni u pripremi sjajni i ocenjeni najboljim međunarodnim ocenama? Ne zaboravimo i da je prilikom proglašenja ustavnih promena u februaru tadašnji predsednik Skupštine Ivica Dačić rekao da je Srbija napravila veliki iskorak u reformama vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa i da je redak primer da se aktuelna vlast odrekla dela svojih ovlašćenja, naročito kada je reč o kadrovskoj problematici.

Sve bi bilo tako – osim što nije tako. U praksi stvari stoje dramatično drugačije.

Naime, Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, koji posebno uređuje nadležnost Skupštine u periodu između usvajanja izmena Ustava i usvajanja novih sudskih zakona, Skupštini je omogućio da još godinu dana, do usvajanja Zakona o Visokom savetu sudstva, nastavi da bira sudije koji se prvi put biraju na ovu funkciju (na tzv. trogodišnji probni mandat). Imajući u vidu da rok za usvajanje Zakona o VSS ističe početkom februara, nameće se pitanje – da li je bilo neophodno da 62 sudija bude izabrano u Skupštini koja se navodno odrekla sudskog kadrovanja. Ovi kandidati, kao i sudski sistem u celini, mogli su da sačekaju još dva meseca da budu izabrani u novoj, vanskupštinskoj proceduri. U scenariju koji je osmislila vladajuća većina, budući VSS će moći tek da konstatuje da je sudijama izabranim u skupštinskoj prelaznoj proceduri mandat postao stalan. Time skupštinska većina koristi poslednju priliku da izabere više desetina sudija koji će to biti do kraja svoje profesionalne karijere.

Stvari još gore stoje sa predloženim izborom predsednika sudova. U članu 7 Ustavnog zakona se navodi da Narodna skupština nastavlja da bira sudije i zamenike javnih tužilaca prvi put na te funkcije do konstituisanja novog saziva Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, a novi sazivi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva konstatuju da njihova funkcija postaje stalna. Odnosno, Ustavni zakon Skupštini nije omogućio izbor predsednika sudova u prelaznom periodu. Na ovo je na sednici Odbora za pravosuđe razborito ukazala narodna poslanica Jelena Jerinić (1:09 min sednice Odbora).

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović je na ovu primedbu odgovorila tvrdnjom da će se Ustavni zakon primenjivati tek nakon usvajanja pravosudnih zakona (!), te da poslanica Jerinić (inače profesorka ustavnog prava) čita pogrešan propis. Ustavni zakon, naročito njegov član 7, može biti nepogodan za čitanje samo iz jednog jedinog razloga – jer njime Skupštini nije dozvoljeno da bira predsednike sudova. Čudno je da tako nešto ne vidi ili ne želi da vidi predsednica najvišeg suda. Možda zbog toga što joj je ustavni zakon po istom modelu omogućio produženje trenutnog mandata i nesmetan izbor na još jedan mandat u budućnosti.

Pomoću stava ko još čita te zakone, na Orlićevom dnevnom redu su se našli predlozi za izbor predsednika izuzetno važnih i velikih sudova – Apelacionog suda u Beogradu, Apelacionog suda u Nišu, Prvog osnovnog suda u Beogradu, Drugog osnovnog suda u Beogradu, kao i Upravnog suda. Ovi sudovi su važni kako sa stanovišta broja predmeta u kojima postupaju (ovo se naročito odnosi na beogradske sudove), tako i sa stanovišta njihovog uticaja na postupanje nižih sudova i sudsku praksu (ovo se odnosi na apelacione sudove i Upravni sud). Izborom njihovih predsednika u ovom trenutku, kandidati za predsednike tih sudova dobijaju mogućnost da dovrše četvorogodišnji mandat na koji će ih Skupština uskoro izabrati, a da po usvajanju novih pravosudnih zakona (opet zahvaljujući ustavnom zakonu) budu smatrani kandidatima koji ranije nisu vršili ove funkcije. Drugim rečima, predloženi kandidati imaju ozbiljnu šansu da na čelu svojih sudova ostanu narednu deceniju. Ovde je naročito ilustrativan slučaj predsednika Apelacionog suda u Beogradu koji je na toj funkciji već 8 godina i koji će, u predočenom scenariju, moći da je zadrži čitavih 17 godina. Na ovo je na sednici Odbora upozorio i narodni poslanik Vladimir Gajić (00:58 min sednice Odbora). Predsednica Vrhovnog kasacionog suda je na ovu primedbu odgovorila da kandidate koji valjaju ne treba menjati, a da ona „samo radi svoj posao“ i da poslanici takođe „treba samo da rade svoj posao“. Čitaj – da ne pametuju previše, da glasaju o predlozima i da što pre okončaju nedeljnu noćnu sednicu Odbora za pravosuđe.

Dakle, u stvarnosti specijalno pripremljenoj za međunarodnu zajednicu, Skupština nema više ništa sa izborom sudija i predsednika sudova. U stvarnosti u kojoj će živeti građani Srbije, najvažnijim sudovima će još najmanje 4 (a potencijalno i 9) godina upravljati ljudi od poverenja koji kao poklon uz novi mandat dobijaju i solidna hijerarhijska ovlašćenja u kontroli rada sudova, koja su predložena radnim tekstom Zakona o uređenju sudova, koje je Venecijanska komisija ocenila kao zapanjujuća ili rešenja kojima je zatečena (struck by very broad competences of court presidents, par. 26 Mišljenja venecijanske komisije od 24. oktobra 2022).

Ovakve opsene – u kojima je moguće hvaliti se odricanjem od kontrole nad kadrovanjem u sudstvu i istovremeno kadrovati u sudstvu, moguće su samo u Srbiji. U tim opsenama uvek postoje najmanje dve paralelne stvarnosti, kao što postoje i dve skupštinske pisarnice. Dok se posmatrači pitaju šta se zaista dogodilo, trik će već biti izveden. Institucionalnu prevaru 9 tačaka zameniće naredna, skrojena po istom iluzionističkom modelu.

Peščanik.net, 06.12.2022.

REFORMA PRAVOSUĐA

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Članica je Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Vladavina prava kroz Poglavlje 28 – zaštita prava potrošača i zaštita zdravlja (NKEU, 2020), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2020), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)