Nalepnica na podu na kojoj piše: Stanite ovde
Foto: Peščanik

Evo, bolest ponovo i nezadrživo nadolazi sa svih strana. Epidemija nigde nije odlazila odavde, postala je naš neprijatni saputnik koji nas drži u stalnom strahu od ovako krhkog života. Taj strah se podstiče i neguje kao najava opšteg pomora, samo ako se ne uozbiljimo. Građanska neozbiljnost, ako sam dobro razumeo srdite prekore koji dolaze iz srca tame i struke, uzrok je naše moguće, i skoro izvesne propasti.

Ne možemo znati šta se zaista događa oko nas niti u nama, šta je sa vakcinama i krdom koje pokušava da se prokuži, ali mu ne ide. Pandemija koju izaziva neuništiva korona, jedini je uzrok smrti koji se računa, sva ostala milionska umiranja prolaze mimo sveta, neopažena kao i uvek.

Hajde da malo zavirimo u naš utrnuli socijalni život, i tamo potražimo znake ravnodušnosti prema životu i smrti od samo jedne stvari. Ljudi su skloni da se adaptiraju na strah, pa i na stalno podsećanje o mogućnosti najgoreg ishoda. Ali, ovde se slobodni građani očima svojih spasilaca vide kao vaspitanici kojima je sloboda oduzeta, pa im više i ne treba. U neslobodnim društvima bolest je samo sredstvo za dalja ograničenja, ako je moguće i potpuna. Na taj način bolest se prepušta svom toku, a kontrola nad životom ljudi postaje tiranska opsesija.

Takve kontrole nema bez zabrana. Zabrana mora da bude zastrašujuća, a pretnja o tome neprekidna.

Videli smo koliko je nestručan Krizni štab, nepouzdan i lažljiv u svojim opasnim protivrečnostima. Njegovi glasnici nemaju veze sa bolešću, ne znaju šta da rade, ali imaju sa režimom i njegovom zlom naravi. Pandemija je idealni saveznik koncepcije svevlašća, pri čemu se zdravi ljudi zatvaraju u geta a bolest pušta na slobodu, jer niko na zna šta će sa njom. Nje ne bi ni bilo ako bi nestali ljudi. Zato je oduzimanje slobode ponovo njihova najbolja ideja.

Ponovo je Predrag Kon, posle samo jednog dana pauze pripretio okupacijskim policijskim satom, vanrednim stanjem i zaključavanjem Beograda. Narod ne zna drugačije, on je navikao na motku!

Da ovaj tekst ne bi bio proizvod samo laičke logike, malo sam popričao sa strukom, ali istinskom. Epidemiolog koji je nekada radio na VMA, kaže da štab radi pod pritiskom politike i panike i da mere koje predlaže Kon samo podstiču bolest. Ideja o zaključavanju Beograda je nelogična i pogubna. Ako glavni grad ima najviše obolelih, njegovo zatvaranje pretvara ga u haotično žarište. Unutrašnje izolacije u izolovanoj trećini Srbije nisu moguće, takvih modela nema, nema sredstava niti ljudi koji bi kontrolisali karantin iznutra. Nema lekara, nema vakcine, nema lekova. To bi omogućilo širenje zaraze na više desetina hiljada ljudi za kratko vreme.

Doktor se nada da je ta ideja samo pretenciozna glupost, čiji je cilj održavanje opšteg straha. On misli da „štab“ mora da nauči osnovnu stvar: kako se obraćati ljudima. Poštovani građani, za početak.

Dakle, poštovani građani, mi nismo vlast nad vama, želimo da pomognemo. Želimo da nam verujete. Govorićemo vam samo istinu koja će biti proverljiva, ništa neće niti sme biti urađeno silom, niti na grub način. Sva ograničenja, ako ih bude, moraju da budu logična, humana i dobro obrazložena. Ne služimo nikome, samo vama. Sa nama su sada najbolji ljudi, želimo da im verujete. Kon, Nestorović, Kisić, Tiodorović, Gojković više nisu ovde i neće biti u prilici da šire strah, budu transmisija jedne volje, nanose štetu opštem zdravlju i masovno ugrožavaju živote u Srbiji. Svi progoni lekara iz grupe Ujedinjeni protiv kovida prestaće odmah, i oni će uložiti sve svoje snage i znanja u lečenju obolelih.

Na primer.

Mere: samo maske, distanca, suplementi za imunitet. Mogući oblici povratka radosti, bliskosti i ljubavi. Najgora je bolest ostati bez dodira.

To je sve u razorenom sistemu. Sistem nisu rasturili oboleli niti opšta neozbiljnost, nego čežnja za svevlašćem uz niz kapitalnih, patoloških laži. I lekarska posluga čiji je smisao postojanja da te laži opravda.

Ako nećete pobunu na ulicama Beograda bar dok ne prođe ovo, ne pretite nego poštujte građane Srbije. Ne umete to, ali probajte. Sklonite negde Kona, ili mu dajte da bude noćni portir, izbacivač na manjem splavu, stražar, zatvorski čuvar, komandir voda, upravnik staračkog doma, dreser virusa… Bilo šta, samo neka zaćuti.

Peščanik.net. 19.10.2020.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.
Ljubodrag Stojadinović

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)