Foto: Zorana Antonijević
Zagreb, foto: Zorana Antonijević

Da je Tonino Picula ustaša, mogli smo da saznamo istoga dana kad je postao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Shvatili smo poruku, rekao je A. Vučić, uz grimasu koja je podupirala njegovu duhovitost.

Nešto kasnije ukazala se Ana Brnabić i uz ozbiljnu brigu a povodom Tonina Picule, izgovorila originalnu misao nastalu na licu mesta: shvatili smo poruku.

Još nekoliko lica bliskih samom vrhu vlasti, misleći o značaju Picule za budućnost Srbije, reklo je: shvatili smo poruku.

Niko od tih ljudi sa vodećim misliocem nad svojim glavama, nije uspeo da sroči originalnu izjavu koja bi značila približno isto ili nešto slično. Ne sme se menjati misao niti smisao, ono što je rekao prvi – to im je.

To da je Picula ustaša, jer šta bi inače mogao da bude, tinjalo je u podtekstu raskošnog misaonog korpusa naprednjačke rodoljubive pameti. Zašto baš tog Piculu da odrede da nam dolazi i ocenjuje dokle smo stigli u kretanju ka EU? To je, naravno provokacija i loša poruka. Dalje nećemo moći, niti nam daju. Ne žele nas tamo! Da je drugačije ne bi odredili Hrvata da nas posmatra. A ako je Hrvat zna se šta bi mogao da bude, domobran sigurno nije nego nešto mnogo gore.

Picula još nije došao u Srbiju, biće da i njemu nije zgodno da se nađe u neprijatnom okruženju. Vučić je nekoliko dana pošto je shvatio poruku, rekao da će svakako razgovarati sa tim Toninom kad jednoga dana stigne, ako stigne. To je njegov domaćinski posao, ma koliko mu bilo odvratno.

O Piculi se posle toga nije mnogo govorilo, tabloidni smetlarnik je imao druge teme koje su se svodile na panegirike svom vlasniku i pogrom njegovih protivnika.

Prekjuče (u sredu), Picula je održao govor u Evropskom parlamentu i izrazio saosećanje za žrtve u Novom Sadu. Ali je izrekao dve rečenice koje su jasno pokazale čuvarima ovdašnje distopije ko je u stvari on. Te rečenice glase ovako: „Nakon tragedije u Novom Sadu građani su organizovali proteste kako bi odali počast žrtvama, zahtevajući pravdu i odgovornost za ovu tragediju. Drage kolege, žalimo za žrtvama ove tragedije i odajemo im počast.“

Ako ništa drugo, ova izjava Tonina Picule dokazuje da su sumnje opasnih paranoika i teško oštećenih Vučićevih činovnika bile opravdane. Picula je ustaša, dužnost tih rodoljuba je bila da se o tome javno govori i da se on protera odavde pre nego što stigne. Najvažniji među istaknutim paževima, Aleksandar Vulin je rekao: „Kada smrdljivo ustaško đubre postavite za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, onda nije čudo što se svaka tragedija koristi da se Srbiji nanese još bola. Lešinar nije mogao da umukne ni kada su u pitanju ljudski životi. Ne znam šta Evropski parlament misli da ustaša znači u Srbiji, ali znam da ću tražiti od predsednika i premijera da taj ološ u Srbiji ne bude primljen od bilo koga, osim od ministra koji baš mora da se bavi takvim pojavama.“

Eto! Potpredsednik vlade Srbije bez kontrole i nadležnosti, postavio je dijagnozu izvestiocu a vlada je i dalje stabilna. Niko se nije odrekao Vulinovih misli niti ih odbio od sebe, rekavši, na primer da budaletina valja gluposti. A to znači da je Vulinovo jako ogorčenje iskazano u ime vlasti.

Tako vlast smatra izvestioca Evropskog parlamenta za smrdljivog ustašu, lešinara i ološ, i to je znala odmah čim je Broj 1 shvatio poruku. Picula je svojim iskazom da su građani bili na protestima kako bi zahtevali pravdu i odgovornost, dokazao da je upravo takav, tačno kako ga je video A. Vulin.

Vulinov jezik je pogan samo na prvi pogled. To je nešto mnogo gore: proizvod infekcije organa koji pokreće nesuvisli govor. U Vulinovom slučaju patologija omraze više je ulizički čin nego herojska odbrana prava na zločin.

Ali, to nije samo običan udvorički poduhvat. Vulin je čovek od najvećeg poverenja i može da luta i slobodno pogađa sve koji mu se ne dopadaju, u dobroj veri da ih mrzi i onaj koji mrzi sve.

Vulin zagovara napuštanje ideje o Evropskoj uniji i pristupanje Briksu, pa je tako Picula ovde ne samo ustaša, nego čist višak, ubačena protuva i predmet pažnje službi i nižih vladinih činovnika.

Čovek je inače samo izrazio saučešće i uočio kako je ovde bilo opravdanih protesta. I to je srpskom dvoru nanelo dodatni bol, jer Evropski parlament ne zna šta ustaša znači u Srbiji.

Srpski režim je potpuno izgubljen u vremenu i prostoru. Jurodivi su na sebe preuzeli državne poslove i plemensku diplomatiju. U tome je šef posluge, A. Vulin zadužen da kese sa smećem baca u komšijska dvorišta i uzvikuje prostačke pogrde. Čovek nastao ukrštanjem nespojivih dogmi, dvorski ljubimac nastranog gazde. Opasni fanatik u završnom razvoju.

Peščanik.net, 15.11.2024.

LJUBAVNA PESMA ZA EVROPU
NADSTREŠNICA

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)