Vučimediji su podivljali na izjavu gospodina Jaćimovića i njegovo predviđanje da će bivšem predsedniku biti potreban jedan ili više aparata za merenje krvnog pritiska u prošli petak, uz napomenu da mu je došao kraj. To bi trebalo da bude pretnja smrću bivšem predsedniku. Ničega sličnog nema u toj izjavi. Gospodin Jaćimović dao je političku procenu na osnovu dobrog tumačenja činjenica i informacija koje je imao, i koje su, uostalom, svima dostupne: Tramp će preseći dobavljanje nafte i time dovesti državu Srbiju u nemoguću situaciju a bivšeg predsednika u procep, zbog loše politike koju je vodio, potpune nesposobnosti predviđanja i poslovične neodgovornosti. Umesto da ode do gospodina Jaćimovića, ispuni njegove zahteve i dobije dragoceni savet, bivši predsednik opet je pustio sa lanca svoje verne sluge i ceo aparat koji oni pokreću trčeći u krug. Sipali su predloge kako da se uhapsi gospodin Jaćimović, terorista, otkrivali zaveru i obavljali svoju rutinu. Pametan političar bi gospodina Jaćimovića odmah postavio za savetnika ili ministra, jer je, za razliku od rulje na vlasti i njenih anal-litičara, tačno protumačio šta će se desiti u petak. Desilo se upravo to, i bivšem predsedniku bio je bez sumnje potreban aparat za merenje krvnog pritiska.
„Pametan političar bi…“ je loša šala. Bivši predsednik je već odavno morao pristupiti majci koja protestno gladuje, bez preduslova, cenjkanja i vrludanja, bez bezobraznog poziva da ona njega poseti. Morao bi moliti za oproštaj. Umesto toga, on je punu pažnju posvetio poslaniku Mrdiću, koji je širokoj publici izneo ceo plan koji sam očito nije imao, kao i detalje svog bivanja na samom ulazu u skupštinu, tokom predstave o štrajku glađu: koristio je skupštinski toalet, a sad će u nastavku svoje aktivnosti organizovati čitavu seriju nelegalnih postupaka, kako bi se sudstvo pokorilo njegovom voljenom vođi. Odsustvo pameti u ovom slučaju naprosto je uvredljivo. A na toj lestvici svakako je najgori zevalica Dačić, koji je lepo objasnio zvučni top, čime je zabetonirao položaj svog šefa kao bivšeg, zapečatio i overio sve njegove laži i otkrio javnosti sve što je ona već davno znala:
1. Policija ima zvučni top, jer ga je kupila
2. Zvučni top ima dve funkcije, da oštro obaveštava i još oštrije rasteruje, od kojih ova druga nikad nije bila upotrebljena, a upotreba prve nije nikad registrovana
3. Sam Dačić uklonio je zvučni top posle prve neupotrebe (bacio? prodao? sakrio?)
4. Zvučni top dakle nikad nije postojao
Gospodin Jaćimović ocenio je da događaj od prošlog petka znači da je došao kraj. Njegovoj oceni verujem, kao što verujem ožalošćenoj majci. Njihove sposobnosti procenjivanja i težina njihovih zahteva obećavaju bolju budućnost građanima, daju im primer kako treba razmišljati, osećati i odlučivati. Zato je od životne važnosti da njihovi životi ne budu ugroženi, da sa svojom tako prisutnom snagom pomognu svima ostalima, da prihvate da je jedna njihova trepavica važnija od celokupnog sastava podanika bivšeg predsednika, da ostanu, ostanu, ostanu i da svi zajedno proslavimo kraj. A kraj će biti prirodna pojava, mala nepogoda, veliko spremanje „doma narodne skupštine“, poveći usisivač za Ćacilend, sađenje lukovica, kadifica i maćuhica u Pionirskom parku posle čišćenja.
Pred bivalištima gospođe Hrka i gospodina Jaćimovića, najvažnijih građana Srbije, treba napraviti red drugih građana koji žele da ih, svako lično, zamole da prestanu sa štrajkom glađu, jer bivši predsednik, njegova podrepna vlada i njihova društvena klasa uskoro odlaze, jer su im upravo njih dvoje skinuli sve maske, razbili sva ogledala, zavezali im ruke i začepili usta. Molim vas!
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
