Od 17. novembra 2015. više smo zaštićeni nego što smo bili do tad. To nam kaže ministar pravde u svojstvu zamenika predsednika vlade na mestu koordinatora Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Da treba da mu verujemo, da se njegovoj izjavi nema šta dodati ni oduzeti, nemim prisustvom u pozadini ministra potvrđuje direktor policije u svojstvu blede pozorišne kulise. Ovako ministar: „Biro želi da obavesti javnost i građane da je u potpunosti pripremio sve operativne planove za slučaj zatvaranja državnih granica Nemačke, Austrije i Slovenije, da država vrlo dobro zna šta radi i šta treba da radi i da svakako i nikako nećemo našu državu obavijati bodljikavom žicom i različitim ogradama i zidovima.“

Nećemo ovde o tome kako ministar pravde poistovećuje Biro i državu. Od toga nam je zanimljivije to što se od nas očekuje da mu verujemo na reč. Posle unezverenog ponašanja vlade za vreme poplava i teške nesreće sa helikopterom, ministar pravde misli da je dovoljno da kaže: ništa ne brinite, imamo plan.

To što nas ministar umiruje u vezi je sa događajima koji su usledili posle terorističkih napada u Parizu. Srednjoevropske države Evropske unije požurile su da zatvore svoje istočne granice. Zbog toga, izbeglice koje sada stižu u Srbiju, mogle bi ovde i ostati. Prema spekulacijama Biroa i ministra pravde, to povećava verovatnoću da se napad sličan napadima u Parizu dogodi u Srbiji, iako iza napada u Parizu stoje uglavnom državljani zemalja Evropske unije. (Ubistva koja su se dogodila juče u Sarajevu, pokazuju pak da bi napad zaista mogao da se dogodi i u Srbiji. Ali to opet nije ni u kakvoj vezi sa izbeglicama s Bliskog istoka, kojih u Bosni i Hercegovini praktično nema.)

Plan koji je obelodanio ministar pravde ima dva koraka. Prvi je negativan: Biro smatra da Srbiju ne treba obavijati bodljikavom žicom, ogradama i zidovima. To je razumna odluka. Dobro je da granice Srbije ostanu otvorene i da se i dalje pruža kakva-takva pomoć ljudima koji beže od rata, nasilja i nemaštine. Mimo toga, Makedonija već priprema teren za podizanje ograde prema Grčkoj. Još jedna ograda na toj izbegličkoj trasi bila bi čisti višak. Odustajanje od ograde oslobađa nas i od potrebe da odgovorimo na pitanje: duž koje granice bi Srbija podigla ogradu? Ne treba sumnjati da bi žica prema Makedoniji usmerila izbeglice ka Kosovu. Šta bi se u tom slučaju dogodilo, možemo samo da nagađamo. Treba se nadati da nikome ne pada na pamet da otvara to pitanje.

Drugi korak dat je u četiri tačke:

„Biro je doneo zaključak da nadležne bezbednosne službe, naročito službe obaveštajnog karaktera, drastično pojačaju svoje aktivnosti i da u saradnji sa pravosudnim organima obezbede sve mere koje su neophodne za uspostavljanje pune operativne kontrole, a u cilju zaštite ljudi i imovine u Srbiji.

Drugi zaključak je da se definišu sve ciljne grupe koje mogu biti počinioci ili pomagači krivičnih dela sa posledicama po veći broj ljudi u Srbiji.

Selaković je kao treći zaključak naveo potrebu da se u korenu saseče svaka vrsta verskog fanatizma militantnog karatera.

Ministar je naveo i da je odlučeno da se uspostavi najtešnja saradnja sa svim obaveštajnim i kontraobaveštajnim službama prijateljskih zemalja.“

Plan je, dakle, da se „drastično pojačaju“ aktivnosti i uspostavi „najtešnja“ saradnja! Bolje je ne pitati kakve smo aktivnosti i saradnju imali do sad, ako je moguće „drastično“ ih „pojačati“. Tačke dva i tri posebno su zanimljive. U tački dva, članovi Biroa zaključuju da treba identifikovati „sve“ potencijalne grupe iz kojih bi mogli doći izvršioci terorističkih napada. U narednoj tački daje se i kriterij za identifikaciju – verski fanatizam militantnog karaktera. Da ne bude suviše očigledno da se tu misli isključivo na verski fanatizam islamske provenijencije, dodata je opšta zamenica „svaki“. S tom zamenicom, međutim, idu i problemi. Ako ikome padne na pamet da doslovno i dosledno sprovede odluke Biroa, kao predmet bezbednosne obrade mora se pojaviti i verski fanatizam militantnog karaktera – hrišćanske pravoslavne provenijencije.

Jer, šta je to, ako ne verski fanatizam militantnog karaktera kada patrijarh Srpske pravoslavne crkve 3. novembra izjavi da „milom ili silom“ treba vratiti „Kosovo i Metohiju“. A onda 9. novembra ponovi da „Crkva blagosilja odbrambene ratove“. O domaćoj doktrini „odbrambenih“ ratova, koji se u glavama njihovih zagovornika prelivaju izvan teritorije zemlje koja se navodno brani, ovde je već bilo reči, a povodom izjava predsednika vlade. Ta odbrambena doktrina, koja je u nekim svojim oblicima i fanatična i militantna, odavno je izašla iz okvira crkve i postala doktrina države. Ako zaista nameravaju da se obračunaju sa „svakom vrstom verskog fanatizma militantnog karaktera“ i „saseku je u korenu“, Biro i „službe“ postaće predmet vlastite obrade.

Peščanik.net, 20.11.2015.

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)