Savamalac, foto: Ivana Tutunović Karić
Savamalac, foto: Ivana Tutunović Karić

Pitanje za milion dolara (evra ili čega god, a rodoljubi neka čitaju: dinara) – da li se studenti izbacuju iz domova ili ne? Sinoć Vučić: zatvaramo domove. Oko ponoći studenti: ne damo domove. Dobri Šarčević posle ponoći: reč je o nesporazumu. Nema sumnje da je reč o nesporazumu, preciznije – o nesporazumu sa zdravim razumom.

Uživevši se kao i obično u svoju ulogu neprikosnovenog i apsolutno obaveštenog autoriteta, Vučić je sa javnog servisa naredio studentima – marš iz domova. To je teška mera. Pogotovo u ovoj konkretnoj situaciji. Podsetimo se: za vreme vanrednog stanja studenti su hitno iseljeni iz domova. A onda su pred izbore u njih hitno vraćeni. Sada bi ponovo trebalo da izađu, kaže Vučić.

Najavio je Vučić i zatvaranje Beograda. Ako je u zatvaranje Beograda krenuo iz istih razloga zbog kojih mu se prohtelo da zatvori studentske domove, onda se to može razumeti jedino kao kazna za nedavni uspeli bojkot izbora u Beogradu. Žiteljima Beograda preti se kolektivnim karantinom/logorom jer su odbili da budu podanici autokrate. Autokrata je, znamo, osvetoljubiv. Sledi kazna: Koronom po Beogradu.

Čitalac će reći, s dobrim razlogom, da bi zatvaranje Beograda bila opravdana mera u uslovima nekontrolisanog širenja zaraze. Ali, mi u stvari ne znamo u kojim tačno uslovima bi se donela ta mera. U apsolutno istim uslovima nedavno su bili izbori. A malo pre toga desetine hiljada se našlo u znojavom muškom zagrljaju na jednom od beogradskih stadiona.

Ali, da ne idemo u prošlost, makar ona bila i nepodnošljivo bliska. Vratimo se na zatvaranje domova. Domove (čitaj i: Beograd) ili treba ili ne treba zatvoriti. Ne može i jedno i drugo. Ili su uslovi takvi da je zatvaranje nužno ili nisu takvi. Kada Vučić kaže da će zatvoriti domove on ili ima dobre razloge za to ili ih nema. Kako sada stoje stvari – nema ih. Bio je to čisti hir.

Ili ih možda ima, ali se uplašio studentske pobune pa se odmah povukao na rezervnu poziciju Šarčevićevog nesporazuma. Kako god da se stvari postave, one su sada već nepopravljivo pokvarene. Ako se domovi ne zatvore, ostaje pitanje: a šta ako je bilo dobrih razloga da se zatvore? Ako ih pak zaključaju: šta ako je to samo puki hir hirovitog autokrate?

Šarčević kaže da je još prošle nedelje rekao da nema razloga da se zatvaraju domovi, jer se zaraza ubrzano širi među studentima koji žive kod rođaka u Beogradu. Ako je on to znao još pre nedelju dana, dakle da domovi nisu problem, da li je moguće da Vučić to ne zna i da tako, kao puki neznalica, propisuje mere kako mu padne na pamet?

Slika 1: Vučića pozovu u studio (bilo koji nacionalni) i on se tamo nalupeta svega i svačega, jer ionako ni o čemu nema pojma.

Slika 2: Vučića pozovu u studio (bilo koji nacionalni) i on tamo sadistički izgovara stvari koje nemaju veze sa stvarnim stanjem iako je inače dobro informisan.

Slika 3: Vučića pozovu u studio (bilo koji nacionalni) i on tamo kao dobro informisan obrazlaže mere koje je neophodno primeniti, ali se posle predomisli jer to tobože ugrožava njegov takozvani rejting.

Na sve tri slike, koliko god da se one među sobom razlikuju, čitalac u središtu vidi samo Vučića. Tako izgleda Srbija danas – kao igračka nerazumnog/hirovitog/uplašenog deteta. To je slika. A stvarno imamo zarazu i krajnje nekompetentnu vlast da se sa njom nosi. I na slici i u stvarnosti, pak, jasno je da će igračka biti razbijena u paramparčad.

Peščanik.net, 03.07.2020.

Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Stvor nas mrzi

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).
Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)