Pre nekoliko dana, mega-popularni podkaster Džo Rogan savetovao je svoje mlade slušaoce da izbegnu vakcinu protiv kovida-19. „Treba da se vakcinišete ako spadate u ranjive grupe“, rekao je Rogan. „Ali ako imate 21 godinu i pitate me da li da se vakcinišete, ja bih vam rekao ne.“
Roganov komentar je naišao na opštu osudu. Međutim, njegov stav je iznenađujuće rasprostranjen. Jedan od četvoro Amerikanaca kaže da ne planira da se vakciniše protiv kovida-19, a oko polovine republikanaca mlađih od 50 kaže da se neće vakcinisati. Ovaj partijski jaz već se oseća u svakodnevnom životu. Prosečan broj dnevnih vakcinacija pao je za 20 odsto tokom prošle dve nedelje, pretežno zbog slabog odziva na vakcinaciju u državama koje su glasale za Trampa.
Kako razmišljaju neodlučni, protivnici i ravnodušni? Želeo sam to da saznam, pa sam na Tviteru objavio poziv svakome ko ne planira da se vakciniše da mi piše i objasni zašto. Tokom par narednih dana, razgovarao sam ili se dopisivao sa desetak njih. Rekao sam im da sam zdušno za vakcinu, ali da ovo neće biti tekst u kome ih prozivam. Hteo sam etnografski pristup poziciji koju uistinu ne razumem.
Svi moji sagovornici mlađi su od 50. Nekolicina se izjasnila da je za republikance, a niko od njih ne glasa za Demokratsku stranku. Većina kaže da nije protiv svih vakcina; samo protiv ove. Oni su kovid-19 nevakseri, a ne tvrdokorni antivakseri.
Mnogi s kojima sam razgovarao veruju da će ih sačuvati prirodni imunitet. „Niko ne gleda iz perspektive nekog kao što sam ja“, kaže Bredli Baka, 30-ogodišnji vozač kamiona iz Kolorada. „Ja sam esencijalni radnik, moj život se ne menja ni u pandemiji. Znao sam da ću se zaraziti u svakom slučaju. Mislim da imam antitela, pa što da rizikujem s vakcinom?“
Neki su se već oporavili od kovida-19 i smatraju da im vakcina nije neophodna. „Bio sam pozitivan u decembru 2020. i imao sam simptome“, kaže Derek Perin, 31-ogodišnji tehničar iz Konektikata. „Pošto sam već preživeo jedan susret sa virusom, ne vidim zašto bih primio vakcinu koja je odobrena samo za vanrednu upotrebu. Verujem svom imunitetu više nego tom eksperimentu.“
Drugi brinu zbog mogućih neželjenih posledica od vakcine. „Kao crna Amerikanka, sa ropstvom u nasleđu, ja sam najniža kasta u smislu finansija“, kaže Žoržeta Rasel, 40-ogodišnjakinja iz Nju Džerzija. „Nema šanse da tužim vladu ili farmaceutsku kompaniju u slučaju loših reakcija na vakcinu, to mi je jako problematično.“
Neki navode da su čitali o malim rizicima od kovida-19 kod ljudi mlađih od 50 godina, zbog čega misle da pandemija za njih nije posebno opasna. „Veće su šanse da umrem u saobraćajnoj nesreći nego od kovida-19“, kaže Majkl Serl, 36-ogodišnji vlasnik konsultantske kompanije iz Ostina u Teksasu. „Što ne znači da ne sedam u auto.“
Drugi kažu da ih je preterivanje liberala gurnulo udesno. „Pre marta 2020. bila sam solidna progresivna demokratkinja“, navodi Dženin Junis, 37-ogodišnja pravnica. „A onda me je potreslo to što demokrate nisu u stanju da shvate značaj građanskih sloboda. Glasaću za bilo koga ko se jasno zauzme za građanske slobode i spreči eroziju temeljnih prava koja se sad dešava“. Bredli Baka, kamiondžija iz Kolorada, kaže da nije glasao pre pandemije, ali ga je ponašanje liberala izazvalo. „Kada je krenuo kovid, gledao sam kako se naša prava urušavaju. Prvi put u životu sam glasao 2020. i na listiću zaokružio samo republikance.“
Posle više razgovora i razmene mejlova, čini mi se da sam utvrdio šta je u osnovi priče američkih antivaksera. Mislim da je najbolje da to opišem u kontrastu sa vlastitom pričom.
Moj stav o vakcinama zasnovan je na mom odnosu prema pandemiji. Stvarno ne želim da se zarazim. Ne samo da želim da izbegnem bolest sa neizvesnim dugoročnim posledicama, već ne želim ni da prenesem virus nekome ko je u rizičnoj kategoriji, svejedno da li je to moja baka ili neko meni nepoznat kome je imunitet kompromitovan. Tokom proteklih godinu dana radikalno sam promenio svoj život da izbegnem zarazu. Bio sam ushićen kad sam čuo da su vakcine delotvorne u sprečavanju teškog oboljenja i prenošenja. Odmah sam se prijavio za vakcinu, čak i pošto sam pročitao sve o njenim neželjenim posledicama.
Priča antivaksera mlađih od 50 godina ima sasvim drugačiju startnu poziciju:
Opasnost od korona virusa je debelo precenjena. Da, dobro je zaštititi stare i ranjive ljude. Ali ja nisam ni star ni ranjiv. Ako se zarazim, izvući ću se. U stvari, možda sam se već zarazio i izvukao. Ne znam zašto bih smatrao ovu bolest opasnijom od vožnje kolima, što je rizik koji svaki dan preduzimam bez imalo brige. Liberali, demokrate i zdravstvene elite toliko često i puno greše, bolje da radim sve suprotno od onog što kažu.
Kao što moja priča o kovidu-19 oblikuje moje ushićenje vakcinama, priča ove grupe oblikuje njihov skepticizam. Svako od njih ima svoju varijaciju iste teme:
Neće meni neki novi farmaceutski proizvod određivati da li smem da radim ono što ionako radim. Ovo čak nema ni odobrenje Federalne agencije za lekove; vakcina je odobrena za vanrednu primenu. Meni lično kovid-19 nije ništa vanredno, pa zašto bih onda bio pokusni miš za terapiju koja mi ne treba, o čijem se dugoročnom dejstvu još ne zna ništa? Pre ću se osloniti na svoj imunitet, nego na krupnu farmaciju.
I kod pristalica i kod protivnika, stav prema vakcini izgrađen je na odnosu prema pandemiji.
Mada verujem da sam u pravu, istina je da je moj stav motivisan. Otkazao sam odmore, otkazao sam i svoje venčanje, izbegavao izlaske u zatvorene prostore i uglavnom sedeo kod kuće proteklih 15 meseci. Sve je to grozno. Ja navijam za delotvorne vakcine.
Ali antivaksere s kojima sam razgovarao nije briga. Putovali su, jeli po restoranima, okupljali se sa prijateljima po zatvorenim prostorima, neki se zarazili i preživeli; po njima, to nije ništa strašno. Štaviše, preživeli su dok su se rugali savetima Centra za suzbijanje zaraze, Svetske zdravstvene organizacije, Antonija Faučija, demokratskih poslanika i liberala, za koje ne veruju da će dati istinit odgovor na bilo šta u vezi s virusom.
I antivakserski rezon je motivisan. Konkretno, motivisani su da ne veruju zdravstvenim vlastima za koje misle da su gomila lažnjaka i neurotika, i motivisani su da se uvere da su vakcine rizičan farmaceutski eksperiment, a ne proboj koji bi mogao da obnovi normalan život (koji su ionako jedva prekidali). To je suština antivakserske priče: Verujem u sopstvene ćelije više nego u farmaceutski krš; verujem sebi više nego liberalnim elitama.
Šta bi onda moglo da im promeni stav?
Ne verujem da bi bilo kakva galama, vređanje ili saopštenja zdravstvenih vlasti ili demokrata bilo šta promenilo. „Izgubio sam poverenje u medije i zdravstvo“, kaže Majls Pindus, 24-ogodišnjak iz Bruklina koji navodi da je skeptičan prema iRNK vakcinama, ali je zainteresovan za onu koju proizvodi Johnson & Johnson. „Možda zvuči ludo, ali pre ću da slušam šta na Tviteru kažu ljudi kojima verujem, nego Centar za kontrolu zaraze, SZO ili Fauči“, kaže kamiondžija Baka. I ostali nevakseri slično govore o administraciji demokrata i liberalima, ali neke od tih izjava radije ne bih citirao.
Iz razgovora sa antivakserima, prepoznao sam tri moguća rešenja problema: vakcine treba da su dostupnije; odbijanje vakcinacije treba da povlači za sobom neku sankciju; treba podstaći pozitivno razmišljanje o vakcinaciji u zajednici.
1. Kućna dostava vakcina
Da bismo naveli ljude da učestvuju u nekoj aktivnosti za koju ih nije briga, učešće treba učiniti što lakšim i zanimljivijim. Već se predlaže da se u zamenu za vakcinaciju ljudima ponudi novac, besplatna hrana, pa čak i lozovi za lutriju. Čuo sam i predlog o kućnoj dostavi.
Svaku novu tehnologiju prvi prihvate oni najspremniji da trpe greške i loša iskustva. To je u redu na malom uzorku, ali masovnije tržište zahteva usavršen proizvod i iskustvo.
Po gradovima bi mogla da se pokrene brza dostava vakcine. Ekipa dođe na vrata, možda donese i neki poklon uz vakcinu. Do sada gradovi verovatno već imaju dovoljno kapaciteta i osoblja za to, a takva usluga bi bila ključna za mlađe generacije.
2. Bez vakcine je dosadno
Možda će vlade i kompanije pribeći podmićivanju da privuku antivaksere. Guvernerka Mičigena Grečen Vitmer, na primer, povezala je odluke o merama sa napretkom u vakcinaciji. Odobrila je kafićima i restoranima da povećaju maksimalan broj gostiju kada je 60% stanovnika države vakcinisano i obećala da će ukinuti obavezu nošenja maske kada 70% stanovnika Mičigena primi obe doze.
Milioni ljudi žele da idu na sportske događaje, koncerte ili da putuju van zemlje. Ako se to uskrati onima koji nemaju dokaz da su vakcinisani, verujem da bi neki od njih pristali da se vakcinišu. „Ako sve zemlje, ili većina njih uvede vakcinalni pasoš, možda se predomislim“, rekla mi je pravnica Junis.
Međutim, reakcije na zabrane i ograničenja mogu biti gadne. Ako guverneri i uprave sportskih stadiona iz redova demokrata uskrate nevakcinisanima učešće u nekim aktivnostima, dok republikanci puste svakog u kafiće i na tribine, to će produbiti tenzije u kulturalnom ratu između zajedljivih liberala i predusretljivih konzervativaca – i to na način koji bi mogao loše da se odrazi na demokrate, čak i ako su u pravu.
3. Šta ako zaraziš svoju baku?
Najčešći argument protiv vakcine glasi: meni je moj imunitet dovoljan. Solidan kontra argument glasi: tako je, ali vakcine su još bolje za zaštitu drugih.
Čak i kod ljudi koji su preležali kovid-19, vakcinacija jača zaštitu protiv bolesti, a po svemu sudeći pruža zaštitu i od varijanti virusa koje su u stanju da preskoče prirodne imunske barijere.
Zašto je važno imati više nivoa zaštite? Zato što vakcine ne služe samo izgradnji odbrambenog zida oko mladih i zdravih. Njima zajednički gradimo zid oko ranjivijih članova društva. Mala rupa u tom zidu može uzrokovati smrt koja se mogla izbeći.
U aprilu je Centar za kontrolu zaraze saopštio da je zbog jednog nevakcinisanog zdravstvenog radnika izbila zaraza u domu za stare u Kentakiju, gde je većina bila vakcinisana. Razbolelo se nekoliko vakcinisanih seniora, a jedan je preminuo. Treba biti potpuno jasan: vakcinama je moguće sačuvati većinu. Nijedna vakcina nije savršena, pa ni vakcine protiv kovida-19 neće sprečiti sve infekcije, naročito kod onih sa slabim imunitetom.
Nekolicini nevaksera sam ovako rekao: vaši dede i bake, starije komšije, prijatelji sa slabim imunitetom, svi će biti bezbedniji ako se vi vakcinišete, čak i ako ste preležali koronu. Koristio sam njihovu metaforu o vožnji auta: za većinu ljudi vožnja je bezbedna u prihvatljivom stepenu, ali zamislite da vam neko besplatno instalira sistem koji upozorava na direktan sudar. Tad bi jedna, već prilično bezbedna aktivnost postala još bezbednija; štaviše, bez ikakvog troška biste podigli stepen bezbednosti i drugim vozačima.
Ne kažem da su moji sagovornici na kraju odjurili po vakcinu i istetovirali Faučijevo ime na ramenu. Teško da sam bilo kome promenio mišljenje. Ali siguran sam da je nekoliko njih zastalo da razmisli. Umesto o svom imunitetu, pričali su o lancu prenošenja virusa u zajednici. Neki su zatražili dokaze, da ih sami razmotre na miru.
Amerika pati od nesposobnosti da se zamisli život drugog. To se svakako može reći za moje istomišljenike: vakcinisani liberali nemaju strpljenja da saslušaju logiku ljudi koji neće da se vakcinišu. Ali to važi i za nevaksere, koji bi možda preispitali svoj stav kad bi shvatili dalekosežne posledice svojih odluka o vakcinaciji. Pristup koji nevakserima ukazuje na krug bliskih ljudi za koje njih jeste briga bolji je od vređanja i galame: Možda su tvoje ćelije dovoljno jake da sačuvaju tebe, ali vakcina će sačuvati i tvoga dedu.
Derek Thompson, The Atlantic, 03.05.2021.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 13.05.2021.
KORONA