Kažnjenička kolonija

#1od5miliona Kragujevac

#1od5miliona

Umetnicima koji su uveliko na mojoj crnoj listi (Ristovski Lazar, Goncić Svetislav, Jung Aja, mada mi balet kao gledaocu nije jača strana) pridružujem i neka nova imena. Što god odglumili i koliko god to dobro bilo, na pažnju moje neznatnosti ne možete računati: neka je film o Kralju Petru, Svetom Petru ili Petru Lukoviću, ne gledam to ni u bioskopu ni kod kuće, ako samo znam da je režirao Ristovski Lazar, ili neko od njeg. pravn. naslednika!

Ako bez nečega mogu, mogu bez umetnosti, i bez one najslavnije, koja je u stotinama muzeja, galerija, u hiljadama doktorata, u kinotekama, pozorištima, operskim i koncertnim dvoranama (prosvetljujem znance, protivno njihovoj volji, da je uživancija u umetnosti najvećma navika i kliše, da je to i društvena obaveza, ne moći bez kulture, biti kriv ako ne pročitaš delo ovenčano NIN-ovom nagradom i sl.), a pogotovo mogu bez umetnosti onih sa kojima se razilazim oko temeljnih pitanja dobra i zla, jer su to istovremeno i pitanja dobrog ukusa.

&

Umetnički opus glumca Bikovića nepoznat mi je, gledao sam ga u filmu o ruskoj klizačici, i neću više ništa gledati, momak je vispreno i klasnosvesno smislio da „ne ide na proteste ako ne zna ko ih je organizovao“, umesto toga obreo se sa olimpijskim plemenom na ručku koji je skuvala i servirala svevladajuća stranka, dobro, mlad čovek, jednom nogom je umetnički u Rusiji, drugom je još u Srbiji, i drži da će biti pametno ako se bude držao podalje od protesta, ali danas i Manojlović Predrag bespovratno gubi jednog gledaoca, iako će gledaocu neko reći da takozvani Miki nije podrio proteste i nije izdeklamovao hvalospev vlastodršcima, rekao je samo da su protesti uzaludni, možda mu je glas od tuge i zadrhtao, ili mu se u oku iskrila suza, a mediji to nisu preneli.

Ne, nisam pao na to što glumac nije prekoračio prirodnu meru. Da služi stvari pogrešnoj potvrdio je okrivivši, baš sada, Demokratsku stranku za silnu štetu nanesenu kulturi koja je, je li, g. Manojloviću prirodna sredina! Dočim je sila protiv koje ustaju gradovi i univerziteti jednom putničkom avionu dala ime „Miki Manojlović“, i, gle, tim meni smešnim viražom osigurala je možda ne trajnu odanost počastvovanoga, ali ga je pridobila makar toliko da joj kad zagusti ipak drži stranu, oprezno, proračunato, naizgled odmereno, ali ipak javno! Ako je neko prepoznao moju veličinu i ako je moje ime napisao na vazduplohovu koji leti iznad cele geografije, mora biti da taj avionov kum – a moj, gle, veliki poštovalac! – ima silesiju kvaliteta koji su mi pre ovog svečanog čina promicali neopaženi!

Da nije svoj životni put ukrstio sa erbasom, glumac bi može biti rasuđivao drukčije, ovako nema kud: zar može propasti, zar da padne elita koja je moje ime dala avionu?!

Jer, da je počastvovanome tako nešto bilo strano, nepotrebno i neumesno, da on i jedan A-319 postanu imenjaci, verujem da bi se ljubazno, ali odlučno suprotstavio. Pretpostavljam da čak ni naša država ne može bez pitanja i bez mog ličnog pisanog pristanka overenog kod notara da nazove bilo koje saobraćajno sredstvo mojim imenom i prezimenom, iskreno, nisam bio ni u najširem krugu da se neka letelica nazove „Ljubomir Živkov“, ali da jesam, ja bih to zabranio, a ako bi me predsednikovi ljudi baš saletali da pristanem, možda bih u jednom trenutku rekao: „Može, ali to će da vas košta! Za potpis odmah petsto hiljada evra, a nagodićemo se oko procenata koje ću imati od svakog leta i odredićemo maržu od sviju prodatih karata!“ (Možda bismo se našli u suvozemnom saobraćaju, da se za 800 evra putnički voz na obnovljenoj pruzi Novi Sad-Orlovat nazove po meni?)

U avion „Miki Manojlović“ zajedno sa Bikovićem i Manojlovićem ukrcavam o istom trošku Basaru Svetislava, književnika ovdašnjeg, poradi toga što se u „Danasu“ istrajno podsmeva naivnosti ljudi koji protestuju. Nisam vlasnik pomenutog dnevnika, da se kolumnisti zahvalim na saradnji (i ne radujem se kad neki hranilac porodice ostane bez posla), ali sam vlastan da ne pročitam đuturumi nijedno pismeno više, ni o besmislu protesta, ni o slavskom pojasu, ni o podnaredniku, ni o kožnim gaćama, pa ako padnem u amok neka padnem.

Peščanik.net, 05.02.2019.

TEMA – PROTESTI 2018/19