Početnica za osnovnu pismenost, u ovom slučaju za razumevanje srpsko-kosovskih odnosa nije ništa novo ni nepoznato: problem je samo u tome što je to razumevanje neizgovorivo, neprimenjivo i zapravo nezamislivo. Otuda početnica. Nema nikakvog smisla prizivati razum, ljubav, prijateljstvo, nuždu, obaveze i slične apstraktne pojmove, jer je više puta dokazana njihova neupotrebljivost. Pa da probamo.
Kosovo: samostalna država, republika, većinom priznata u svetu i u susedstvu, sa podrškom bivše članice promenljivog sastava Saveta bezbednosti UN, Albanije. Od 2018, Kosovo je kandidat za širenje EU. Od 27 članica EU, pet ih ne priznaje Kosovo. Kosovo priznaje manjine, priznaje i pretežno srpske opštine, politički pokušava da u njima dobije više vlasti.
Srbija: samostalna država, republika, priznata u svetu i susedstvu, kandidat za širenje EU od 2012. Ne priznaje državu Kosovo i smatra je delom svoje teritorije. Srbija priznaje manjine.
Manjina: Srbi su najveća manjina u Kosovu. Srbi su još veća manjina u Hrvatskoj, ali Srbija priznaje Hrvatsku kao državu. Srbi nemaju status manjine u Sloveniji, ali Srbija priznaje Sloveniju kao državu.
Srbi u Kosovu: vreme, i pouke iz Hrvatske (Srbi) i Austrije (Slovenci).
Republika Srpska: mogla bi biti utočište za sve slobodoumne, za one koji se dvoume ili neće da prihvate nijednu etničku pripadnost, jugoslovenska i kosmopolitska utopija. Pa nije.
Rešenje: Srbija mora priznati državu Kosovo i sa njom urediti status i prava srpske manjine. Teritorijalne ambicije, istorijske pretenzije i lirsko-epska fantastika nisu deo diplomatije. Isključenje Kosova iz dnevnog reda svih parlamentarnih stranaka znači normalizaciju političkog života. Izvanparlamentarna kosovalgija (bol za Kosovom) zahteva promišljeni prosvetiteljski program sa školama, medijima i kulturom uopšte.
Kurti, Albin: predsednik vlade države Kosovo, nekadašnji tvrdi nacionalista, danas političar na kojeg se može uticati sa evropske i sa američke strane. Govori dobro engleski i ume da se izražava, spreman na razgovore, time i na kompromise. Radi isključivo u korist svoje države. Smenjiv, zavisno od izbora.
Vučić, Aleksandar: predsednik vlade ili države Srbije, kako zapadne, nekadašnji i današnji tvrdi nacionalista. Govori razumljivo engleski, ali niko izvan Srbije nije u stanju da shvati značenje. Na njega se može, nakratko, uticati sa bilo koje strane. Radi uglavnom na štetu svoje države. Nesmenjiv, nezavisno od izbora.
Parlamentarna opozicija: u Kosovu radi protiv Kurtija, u Srbiji za Kosovo i time za Vučića.
Pobuna protiv nasilja, vlade i Vučića: kad se u pobunu ušunja Kosovo/kosovalgija, nestaće.
Odgovornost za ratove i nasilje: reč izgubljena u originalu i u svim prevodima. Posle 3. i 4. maja 2023, morala bi biti ponovo nađena.
Kulturne veze Srbije i Kosova: brižljivo i temeljito sakrivene u obe države. Istraživanje je, međutim, bogato rezultatima.
Ja volim Kosovo. Volim albanski jezik u svim narečjima. Volim putopise Idit Darem, opise usmene albanske iz pera poezije Dore d’Istrije, volim gradove albanskih naseljenika u italijanskoj provinciji Marke (i njihov jezik, koji je zabeležila Dora d’Istrija), volim poemu Skenderbeg Grigora Prličeva iz Ohrida, koji je pisao na savršenom grčkom i smatrao da je Bugarin, volim kosovske plesove i albanske horove, volim Aleksandra Gavrića kao kapetana Lešija i Bekima Fehmiju kao najboljeg filmskog Odiseja. Volim turizam/karavansku pratnju, šverc oružja, dragog kamenja i voća, koje Albanci na Balkanu suvereno vode negde od 17. veka. I ne volim status Roma ni u jednoj od država na području bivše Jugoslavije, uključujući Kosovo. Bukvar bi bio dobar oblik obrazovanja/početnice za bilo koju od ovih tema.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
