Pošto je Autonomni ženski centar pokrenuo Kampanju „Zakuni se u zakon“, kojom je pozvao građanke i građane da potpišu peticiju da neovlašćeno deljenje snimaka intimne sadržine postane krivično delo, stigla nam je poruka „ne sramotite se, to delo postoji“.
Isti argument se mogao čuti i od predstavnika Ministarstva pravde decembra 2023, kada je održan sastanak članova Radnih grupa za izmene krivičnog zakonodavstva sa predstavnicima organizacija civilnog društva.
Možemo se onda pitati zbog čega žene, koje su preživele ovakvu vrstu zlostavljanja na internetu, govore o tome kako ih država nije zaštitila, kako su im se u policiji podsmevali i naslađivali njihovom intimom, kako su od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal dobijale obaveštenja da se ne radi o delu koje se goni po službenoj dužnosti… Naravno, ne bi bilo prvi put u Srbiji da se neko krivično delo ne primenjuje, ali ovde se ipak radi o nečemu drugom.
U Srbiji postoji krivično delo neovlašćenog objavljivanja fotografija i snimaka bilo koje sadržine, koje se goni po privatnoj krivičnoj tužbi. To delo je uvedeno u vreme kada je neovlašćeno objavljivanje bilo u novinama, na TV, u knjigama, i mnogo se lakše moglo utvrditi ko je učinilac dela.
Danas, neko ko je oštećen ovim krivičnim delom, kada se ono čini u onlajn prostoru, ne može da utvrdi ko je učinilac dela, posebno ako se učinilac krije iza lažnih naloga, avatara… Član 64 Zakonika o krivičnom postupku propisuje da privatni krivični tužilac može da podnese privatnu krivičnu tužbu u roku od tri meseca od kada je saznao za krivično delo i osumnjičenog. To znači da će tužba biti odbačena ako se podnese protiv nepoznate osobe. Isti član propisuje i da privatni krivični tužilac ima prava koja pripadaju javnom tužiocu, osim onih koja javni tužilac ima kao državni organ. To znači da privatni krivični tužilac nema mogućnost da sprovodi istragu i da naloži da se nečiji telefon ili kompjuter privremeno oduzmu da bi se otkrilo da li je snimak intimnog sadržaja poslat sa IP adrese koju koristi osoba na koju sumnja.
Skoro je zanemarljiv procenat žena koje su se odvažile i imala novčana sredstva da angažuju advokate da bi podnele privatnu krivičnu tužbu. Autonomni ženski centar nije čuo za primer da je neka žena uspela u ovom postupku, već su dodatno bile obavezane da učiniocima nadoknade troškove postupka. Retke, koje bi angažovale IT stručnjake da im pomognu, susrele bi se i sa problemom da su intimni snimak ili fotografije postavljeni preko servera koji se nalazi u drugoj državi, pa se postavilo i pitanje (ne)nadležnosti institucija u Srbiji.
Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (VTK) nikada nije objavilo saopštenje o tome na koji način se postupalo po prijavama da se na Telegram grupama dele intimne fotografije i snimci devojčica, devojaka i žena svih uzrasta, pa čak i snimak silovanja upotrebom droga za silovanje. Jedino što su novinarke uspele da saznaju jeste to da je nakon dve godine istražnog postupka, za koji ne znamo na koji način je vođen i da li su oštećene u tom postupku svedočile, odbačena krivična prijava protiv administratora Telegram grupe. Razlog – nije on postavljao intimne snimke i fotografije.
Iako Krivični zakonik članom 35 predviđa da će se kazniti i onaj koji pomaže učiniocu da izvrši krivično delo, tako što stvori uslove ili otkloni prepreke za izvršenje krivičnog dela, što je administrator učinio kreiranjem i administriranjem Telegram grupe, Tužilaštvo za VTK je odlučilo da ga krivično ne goni. Da su saslušane devojke i žene čije su adrese, brojevi telefona i drugi lični podaci deljeni u tim grupama, te su ih kontaktirali nepoznati muškarci, a neke i presretali na ulici, zbog čega je njihova bezbednost bila ugrožena, administrator je mogao biti gonjen za neko drugo krivično delo. Ovako, Tužilaštvu za VTK je bilo najjednostavnije da se pozove na činjenicu da ne postoji krivično delo po kome bi administrator grupe na kojoj se dele intimni snimci bio odgovoran za radnje koje podsećaju na takozvanu „komandnu odgovornost“. Administrator nije pitao članove grupe da li imaju saglasnost osobe koja je na snimku da taj snimak podele, niti je upozorio ili isključio iz grupe sve one koji su neovlašćeno delili intimne snimke.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je izradilo tekst Strategije za borbu protiv visokotehnološkog kriminala za period 2019-2023, ne smatra da borba protiv sajber nasilja koje pogađa odrasle osobe, prvenstveno žene, zaslužuje da bude pomenuta u Strategiji, ako već nije predviđena kao posebna aktivnost. Ni u uvodu Strategije nisu pobrojana ratifikovana međunarodna dokumenta kojima se država Srbija obavezala da će unaprediti zaštitu žena i drugih višestruko diskriminisanih osoba od svih oblika nasilja. Nije ustanovljena saradnja sa organizacijama civilnog društva koje zastupaju prava žena, LGBTIQ, Roma, osoba sa invaliditetom i dr. u procesu donošenja Strategije, a ni tokom njenog sprovođenja. Strategija je usmerena samo na borbu protiv svih vrsta novčanih prevara putem interneta i na sajber nasilje prema deci.
A u međuvremenu, dok država Srbija spava, svi drugi oblici sajber kriminala poprimaju oblike u kojima će i državnim organima biti teško da ih otkriju i čiji su vinovnici deca uzrasta od 12 do 18 godina. Setimo se slučaja četrnaestogodišnjaka koji su postavljali montirane (deep fake) fotografije svojih drugarica i nastavnica, za šta im, sa današnjim aplikacijama, nije bilo potrebno više od 5 do 10 minuta da te fotografije montiraju i jednim klikom prošire po celom internetu.
Preko 19.000 građanki i građana, koji su samo u roku od tri dana potpisali peticiju, podržavaju inicijativu da se država Srbija priključi državama koje su neovlašćeno objavljivanje snimaka intimne sadržine proglasile krivičnim delom. Nakon Hrvatske, čija odredba nam je bila uzor, i Crna Gora je decembra 2023. uvela ovo krivično delo na osnovu inicijative ženskih organizacija. Iako je predlog za uvođenje ovog novog krivičnog dela u Srbiji podnet maja 2022, mesec dana pre nego u Crnoj Gori, on, prema rečima članova Radne grupe za izmene Krivičnog zakonika, nije bio razmatran na njihovim sastancima.
Stoga vas pozivamo da potpišete peticiju i da je delite dalje. Potrebna nam je podrška svih kako bi Ministarstvo pravde što pre predložilo Narodnoj skupštini usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kojim bi neovlašćeno objavljivanje snimaka intimne sadržine postalo krivično delo.
Autorka je advokatica i članica Autonomnog ženskog centra.
Peščanik.net, 13.03.2024.
Srodni link: Sanja Pavlović – Odgovornost
FEMINIZAMNOVE TEHNOLOGIJE
