Brdo ne mora da se ruši, kažu stručnjaci, ali zato moraju neistomišljenici. Nakon predsednikovog autorskog teksta usledilo je obraćanje potpredsednice vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u kojem je dodatno pojasnila da sa opozicijom nema o čemu da se razgovara, ali da je vlast uvek spremna da razgovara sa nezadovoljnim građanima.
Nema razgovora sa opozicijom, to jest sa onima koji su „opljačkali fabrike i ljude izbacivali na ulicu, sa onima koji nisu bili sposobni da izgrade kilometar autoputa ili obnove prugu“.
Predsednik nas je prethodno upozorio da se među nezadovoljnim građanima u protestu nalaze i kriminalci, a onda je dodao da su tu i loši političari koji su u prethodnom mandatu pljačkali Srbiju, iz čega se nazire da su ti kriminalci – upravo ti loši političari. Ako je tako, zašto nisu u zatvoru? Kakva je to vlast koja dopušta da su kriminalci ne samo na slobodi, već i da se svake subote okupljaju i šetaju?
Zar koalicioni partneri sadašnje vlasti nisu tada kada se, kako kažu, nemilice pljačkala Srbija bili na vlasti? Zar u to doba na čelu ministarstva unutrašnjih poslova (koje bi trebalo da hapsi pljačkaše) i ministarstva infrastrukture (kada se već pominju neizgrađeni putevi i neobnovljene pruge) – nisu bili predstavnici njenih današnjih koalicionih partnera? Da li to sadašnja vlast hoće da kaže da oni koji su sada sa njima u koaliciji svojevremeno nisu učestvovali u pljačkanju Srbije? Ali ako nisu u tome učestvovali, onda su u najmanju ruku u tome saučestvovali, jer su vršili vlast. Da li to znači da je protivzakonito učestvovanje u nezakonitim radnjama, ali da saučestvovanje nije?
Vredno pomena je i pojašnjenje potpredsednice vlade da su svega toga svesni i organizatori protesta, zbog čega su se ogradili od opozicionih lidera: „Njih građani koji protestuju ne podržavaju, već se javno distanciraju od njih.“
Ergo, smisao ovih protesta je da se građani ograde od opozicije. Zbog toga vlast valjda nema o čemu da razgovara sa opozicijom, ali hoće da razgovara sa nezadovoljnim građanima. Opet, zar članovi opozicionih stranaka nisu građani? Na primer, Demokratska stranka ima preko 190.000 članova. Da li su svi oni učestvovali u pljačkanju Srbije?
Na kraju, zar opozicione partije nisu predstavnici dela građana u parlamentu? Zar nije smisao parlamenta debata između pozicije i opozicije i donošenje zakonskih propisa koji su u skladu sa interesima svih građana, bez obzira na njihovo stranačko opredeljenje? Zar ne bi trebalo da upravo na taj način „svakog dana popravljamo Srbiju“? Zar vlada u svom radu nije politički odgovorna parlamentu u kojem sede i opozicione stranke?
Jedino što onda možemo da zaključimo je da opozicija ne predstavlja građane, već da građane isključivo predstavlja vlast. Čemu onda parlament? Da bude fasada autokratiji?
Kada se postave ova sistemska pitanja, a dobiju ad hominem odgovori („jedino što opozicione stranke znaju jeste da su protiv svega u Srbiji i da mrze predsednika Srbije Aleksandra Vučića“), onda je sasvim moguće da će neki nezadovoljni građani odlučiti da se malo prošetaju. A i šetnja je dobra za zdravlje, barem tako kažu stručnjaci.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 09.01.2019.
Srodni link: Ognjen Radonjić – Šah-mat
PROTESTI 2018/19.