česma iz koje teče voda

Foto: Predrag Trokicić

Reagujući na građanske proteste protiv krvavih košulja predsednik je izjavio da se tamo nalaze kriminalci, ali da među nezadovoljnim građanima ima i pristojnog sveta, zbog čega je izrazio volju da se preispita kako bi uvideo gde greši. Nakon toga je došao do saznanja da se među šetačima nalaze i loši političari, koji su dok su bili na vlasti upropastili Srbiju i kojima je jedini cilj da se ponovo dočepaju vlasti kako bi krali, kombinovali i rasprodali sve što vredi u ovoj zemlji.

U drugom talasu se javila potpredsednica Vlade, koja je ponovila da opozicija nema legitimitet, ali da je vlast spremna da razgovara sa nezadovoljnim građanima. Opozicija nema legitimitet jer je, kako ona veli, opljačkala Srbiju. Pošto je pljačka krivično delo, može se zaključiti da su kriminalci u šetnji na koje je ukazivao predsednik zapravo opozicija. Iako ta opozicija ima svoje članove i simpatizere i predstavlja deo građana u parlamentu, vlast ne želi sa njima da razgovara, pa samim tim ne želi da razgovara ni sa građanima u protestu koji su članovi i simpatizeri opozicije. Dakle, građane predstavlja isključivo vlast i niko drugi. Na kraju, potpredsednica Vlade konstatuje da je opozicija „protiv svega u Srbiji“, što bi u prevodu značilo da je ona protiv vlasti koja predstavlja sve u Srbiji. A oni koji su „protiv svega u Srbiji“, logično, mrze istinsko oličenje „svega u Srbiji“, to jest „mrze predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.

Pitanje koje je do tog momenta i dalje bilo nejasno je ko su onda ti pristojni građani u protestu koji nisu „protiv svega u Srbiji“, pa samim tim ne „mrze predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, a sa kojima vlast hoće da razgovara. Konačno, tek u trećem talasu odgovor na to pitanje nam je dala predsednica Vlade: Nema ih! Njih nema jer je, kako to ističe premijerka, jedini zahtev učesnika protesta rušenje predsednika. Dakle, građanske proteste organizuje opozicija koja po mišljenju vlasti nema legitimitet, pa ga stoga nemaju ni građani protiv krvavih košulja, bez obzira na to da li jesu ili nisu članovi ili simpatizeri opozicionih stranaka. Ko je protiv predsednika on je „protiv svega u Srbiji“, a ko je „protiv svega u Srbiji“ nije građanin. Šah-mat! Doduše, ne preterano originalan. Erdogan je pre nekoliko godina poručio svojim oponentima: „Mi smo narod. Ko ste vi?“

Premijerka je potom zaključila da nije moguće srušiti predsednika bez izbora koje opozicija ne želi. Zanimljivo je viđenje premijerke da je smisao izbora rušenje predsednika. U demokratskim društvima se izbori organizuju kako bi, kroz pružanje ili uskraćivanje podrške glasača, opozicija i pozicija dobile povratne informacije o svom radu na osnovu kojih mogu da poprave ono što ne valja i rade na daljem poboljšanju onoga što valja. Kroz tako organizovan proces se osvaja ili gubi vlast. Rušenje je, barem do sada, bilo isključivo rezervisano za diktatore, jer ih na demokratski transparentan način nije moguće smeniti.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Peščanik.net, 11.01.2019.

Srodni link: Ognjen Radonjić – Ministarstvo rafalne paljbe

TEMA – PROTESTI 2018/19