Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić
Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Od 1979. godine sam na Beogradskom univerzitetu. Kao i većina drugih nastavnika, prošao sam sve faze napredovanja. Od asistenta-pripravnika do redovnog profesora Šumarskog fakulteta. Tokom tih godina svašta sam doživeo i preživeo. Bio sam u situaciji da osporavam pojedine radove zbog toga što su bili plagijati ili su promašili temu. Nisam imao podršku ostalih profesora na mom fakultetu, iako su posle sednice Nastavno-naučnog veća obično govorili da sam u pravu. Oportunizam je prevladao. Neko je bio u fazi izbora, nekome je izbor sledio, neko je trebalo da konkuriše za neki projekat itd. I niko nije hteo da se sukobljava. Tragedija je u tome što je jedan od tih plagijata bio magistarski rad, što znači da je ta osoba započela univerzitetsku karijeru plagijatom.

Kada se radi o izboru za redovnog profesora, kandidat treba da, pored ostalih uslova, ima i udžbenik. Filozofski fakultet je doneo ispravnu odluku ne prihvativši plagijat kao referencu. Na Odseku TMP Šumarskog fakulteta, kome i ja pripadam, u ovom trenutku rade bar 3-4 redovna profesora koji su izabrani bez udžbenika. Većina ostalih udžbenika su reprinti, tako da su udžbenici stariji od studenata.

Problem plagiranja radova i knjiga se kao kancer širi Univerzitetom i društvom. Niz zvučnih imena iz sveta politike je prozvano da su im doktorske disertacije plagijati. Niko od njih se nije nasekirao. Za premijera je „najgluplje obrazloženje“ tvrdnja da je doktorat njegovog pulena Stefanovića plagijat. Gradonačelnik Siniša Mali se podsmeva akademiku Teodoroviću. Nekada su se ljudi zadovoljavali diplomom više škole ili fakulteta čije je sedište negde daleko od Beograda, tako da je to bilo teško proveriti. Danas nije dovoljna ni diploma mastera. Ili doktorat, ili ništa.

***

U narednim redovima izneću svoja razmišljanja o događanjima na Filozofskom fakultetu. Redovni profesor Vladimir Vuletić, u pokušaju da odbrani v. prof. Slobodana Cvejića, koristi neadekvatne, ali očekivane argumente. Težište problema prebacuje na naučnu kvalifikovanost i moralni lik red. prof. Vladimira Ilića, proceduralne stvari koje postoje pri izboru u više zvanje i sukob poslovnih interesa.

Da li Vladimir Ilić ima potrebne moralne i etičke kvalitete i kakve su njegove naučne i pedagoške kvalifikacije? O tome je trebalo razmišljati prilikom njegovog izbora za redovnog profesora. Nikako ne u odgovoru na njegovo osporavanje izbora v. prof. Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora.

Profesor Vuletić u svom tekstu piše: „Ja sam sociolog. Skloniji sam socio-ekonomskim hipotezama koje je moguće proveriti. Ako nemate valjano objašnjenje pratite tokove novca, uči stara mudrost. Zaista, Cvejić i Ilić su poslovni konkurenti. Cvejić je osnivač Seconsa, a Ilić Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina. Istraživačka interesovanja ovih centara se u značajnoj meri podudaraju. Zainteresovani čitalac to može sam ustanoviti poređenjem ciljeva i lista realizovanih projekata dostupnih na njihovim internet stranicama. Ali to je samo hipoteza. Nemam vremena, volje, ni interesa da se bavim istraživanjem ko i zašto finansira Ilića”.

Može se zaključiti da obojica profesora, v. prof. Slobodan Cvejić i red. prof. Vladimir Ilić imaju privatne organizacije koje učestvuju na konkursima za projekte iz oblasti sociologije. Poslednja rečenica u citiranom tekstu treba čitaocu da ukaže na činjenicu da je osnova sukoba u novcu. I da istovremeno odvuče pažnju čitaoca sa nečeg što je u ovom slučaju bitno. Da li je bilo, ili ne, preuzimanja teksta bez navođenja? Da li je to sukob interesa profesor-privatna organizacija? Ne znam. To drugi treba da kažu. Da li je to razlog sukoba? Možda. Ali, ni u tom slučaju ne treba kriviti Vladimira Ilića. On je samo vršio dužnost za koju je izabran u Kadrovskoj komisiji.

Profesor Vladimir Vuletić se nije ni potrudio da konkretno opovrgne Ilićeve tvrdnje. On je svoj odgovor na primedbe formulisao pitanjem: „Prvo pitanje koje normalan čovek postavlja je zašto bi iko uopšte poželeo da optuži, a posebno da lažno optuži, bližnjega?” Implicitno, dakle, tvrdi da knjiga v. prof. Slobodana Cvejića „Socijalna ekonomija“ nije plagijat. Budući da sam i ja „univerzitetski poslanik“, poslušao sam prof. Vuletića. Otišao sam na internet i ukucao „Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”. Dobio sam kompletan tekst u pdf formatu sa nizom informacija u impresumu, od kojih sam izdvojio samo neke:

CIP – Katalogizacja u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
364(497-15)
061.2(497-15)

Koordinator istraživanja: Danilo Vuković

Sva prava zadržana. Sadržaj ove publikacije se može slobodno koristiti ili kopirati u nekomercijalne svrhe uz obavezno navođenje izvora.

Prvo što sam video je slovna greška u reči Katalogizacja. Nedostaje slovo „i“. Rekli bi, sitnica, ali… Poimenično se spominje samo koordinator istraživanja. To je malo čudno. Da li to znači da svaki autor, kada mu zatreba referenca, taj materijal može da prisvoji? Nema istu težinu „knjiga“ i „poglavlje u knjizi“. Prof. Vladimir Ilić u svom tekstu navodi da se na službenom sajtu Pravnog fakulteta plagirana knjiga vodi kao autorsko delo docenta Danila Vukovića. Međutim, impresum ga demantuje. Docent Danilo Vuković nije autor, već samo koordinator istraživanja. Ali, ono što je bitno je da su delovi teksta iz ovog materijala prepisani tokom pripreme monografije “Socijalna ekonomija” prof. Slobodana Cvejića, a da to nije navedeno u literaturi. U impresumu jasno piše „… u nekomercijalne svrhe uz obavezno navođenje izvora“. Jasno je da to nije urađeno iako se eksplicitno navodi kao obaveza.

Dodao bih još nešto. Profesor Vuletić piše: „Skloniji sam socio-ekonomskim hipotezama koje je moguće proveriti… Ali to je samo hipoteza. Nemam vremena, volje, ni interesa da se bavim istraživanjem ko i zašto finansira Ilića”. Ako je tačno da je sklon dokazivanju hipoteza, pitam se zašto onda nije izveo egzaktan dokaz hipoteze: “Prepisani tekst u knjizi “Socijalna ekonomija” nije, i ne može biti plagijat, zato što Ilića finansira NN lice”.

Peščanik.net, 14.07.2016.

Srodni linkovi:

MASA – Nečastivi u Masi

MASA – Povodom kandidature za REM

Ognjen Radonjić – Puno sreće g-dine Cvejiću

Slobodan Cvejić – Demanti

Ognjen Radonjić – Otvoreno pismo Mreži akademske solidarnosti

Vladimir Ilić – Naprednjaci i još jedan slučaj plagijata

Vladimir Ilić – V.d. dekana Filozofskog fakulteta učestvuje u prikrivanju plagijata

Dejan Ilić – Kratak komentar na demanti

ŽIVKOVIĆ/SAMARDŽIĆ – Demanti

Milan Vukomanović – Malo zataškavanje među prijateljima

Vesna Pešić – O uzrocima masovnih plagijata

Vladimir Vuletić – Malo ubistvo među prijateljima ili zloupotreba pojma plagijat

Vladimir Ilić – Sociolog i plagijat

PLAGIJATI