Mačka sedi na kutiji za struju na kojoj je nacrtan simbol anarhije
Foto: Predrag Trokicić

Baš je teško kritikovati ovu vlast. Ne zato što joj se nema šta zameriti – dapače, ima joj se onoliko zameriti – nego zato što svaka kritika nailazi na objektivne teškoće. Prva je što ovu vlast nemate gde da kritikujete, svakako ne u medijima sa nacionalnom frekvencijom koje prati većina stanovnika. Drugo, nemate koga da kritikujete jer su dve grane vlasti uveliko bivše (novi parlament još nije verifikovao mandate, nova vlada nije ni na pomolu) a sudska vlast sebe ionako ne doživljava kao treću granu vlasti. Ako biste pak kritikovali one koji sebe neopravdano doživljavaju kao vlast, direktore javnih preduzeća na primer, oni su mahom svi u v.d. stanju pa se kao takvi, dakle tek puki vršioci dužnosti, ne smatraju odgovornim ni za šta, naročito ne za rusvaj i krađe koje su napravili.

A ako i imamo neko državno telo koje nije ni bivše ni u v.d. stanju, kao na primer Krizni štab, ispada da su baš te dve stvari: što nije bivši i što ne vrši dužnost – naš najveći problem.

Zahtevi da članovi Kriznog štaba pod hitno postanu bivši i da oni koji ih zamene moraju da časno vrše svoju dužnost (odbranu nacije od pandemije) naravno da su namah iznervirali vlast. A pošto je te zahteve inicirala „struka“ (dakle, lekari) vlast je sve te lekare proglasila nekompetentnima čime je samoj sebi uskočila u usta jer je do sada baš medicinsko obrazovanje isticala da bi novinare proglasila nekompetentnim za postavljanje pitanja („trebali bi da završite medicinu pa da pričamo o tome“). Nažalost, ministru niko nije odbrusio da bi onda i on „trebao“ da završi srpski jezik i književnost pa da priča sa pismenijima. Kao i da se ne kaže: vi bi, nego: vi biste.

Opasku o potrebi za opismenjavanjem nije dobila ni premijerka (pa ne rekoh li vam da je teško kritikovati ovu vlast) možda i zato što njeno nepismeno izražavanje padne u zasenak pred njenom nesposobnošću da artikuliše misli i smisleno dovršava rečenice. Što sve skupa i ne bi bilo problem kada bi bar govorila istinu umesto što druge optužuje za „monstruozne laži“ – kao što je sada optužila francusku novinsku agenciju koja je samo objavila zvaničnu bolničku dokumentaciju u kojoj se kaže da je naš slikar, inače francuski penzioner, ipak preminuo usled nedostatka respiratora mada su i premijerka i predsednik države tvrdili da se nijedan takav slučaj nije desio u Srbiji. Koja, naročito po rečima predsednika države, ima bolje bolnice nego Nemačka, više naoružanja nego region, veći rast nego cela Evropa, lepše žene nego Turska i Kina… I najbolju vlast na planeti, naravno. Koju biste vi da kritikujete, nezahvalnici jedni.

Peščanik.net, 27.07.2020.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.
Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)