Hoće li izbori umeti da pevaju k’o što su ankete pevale o njima?

 
Igrom slučaja, zatekao sam se u Zagrebu za vreme održavanja hrvatskih parlamentarnih izbora prošle godine, koji su protekli bez većih iznenađenja: HDZ je očekivano oteran sa vlasti nakon što mu je bivši vođa i premijer stacioniran iza brave, dok je SDP (Kukuriku koalicija) na velika vrata ušao u Banske dvore. Najveće iznenađenje priredili su laburisti koji su ušli u parlament, kao i don Ivan Grubišić, liberalni sveštenik koga je crkva suspendovala nakon njegovog ulaska u Sabor. Pupovčev SDSS nije dobacio do svog četvrtog zastupnika, da bi potom izleteo i iz kombinatorike za formiranje Vlade.

U Srbiji je kud i kamo neizvesnije, pa ipak teško da će rezultati ići mimo očekivanog scenarija. Štaviše, ne samo da se „zna“ poredak stranaka i predsedničkih kandidata, već se „zna“ i to ko će formirati Vladu. Evo šta iz kugle veli logika očekivanog: najveću podršku imaće SNS pa DS, treća je koalicija oko SPS, dok Vladu formiraju demokrate i socijalisti, praćeni svojim koalicionim partnerima, plus manjinske – vojvođanske i sandžačke partije. Ako im bude potreban još neko, a verovatno hoće, sledi dil sa Preokretom i URS-om, ili samo sa Preokretom. Jer, sve i da se naprednjaci dogovore sa DSS-om, u SF varijanti i sa radikalima i manjinskim strankama, nema dovoljno sabiraka za vlast. Naravno, to ne znači da Dačić neće tvrditi pazar, možda i Dinkić (šta bi mu falilo da bude ministar ekonomije i kod Jorgovanke Tabaković, zbog onih sto milijardi investicija morao bi da obeća bar po 10.000 evra za besplatne akcije). Ostaje, dakle, samo pitanje Dačićeve alavosti, tj. ostvarivosti njegovog premijerskog sna. Naravno, tu je i više scenarija o manjinskim vladama ili, ako se ne postigne dogovor, o raspisivanju novih izbora. Za predsedničke izbore je neizvesnost još manja: po oprobanoj formuli Tadić dobija Nikolića u drugom krugu. Istina, nije svejedno kome će do održavanja drugog kruga Tadić morati da se udvara. Nije nemoguće da počne da podilazi „građanistima“ i belim listićima, što bi bilo simpatično čuti.

Ipak, ima nepoznanica. Zadatak za čitaoce: poređajte stranke od 4. do 7. mesta. U igri su: Preokret, DSS, URS, radikali. Mislite da će biti baš takav redosled? Jeste li sigurni? Hoće li baš svi preko cenzusa? Hoće li se Dveri približiti cenzusu? Hoće li novopečeni zaštitnik Vlaha, Đ. Vukadinović, nakupiti dovoljno glasova za skupštinsku stolicu? Hoće li muftija Zukorlić otkinuti značajniji komad glasova Ljajiću i Ugljaninu? Vidite li neko potencijalno iznenađenje? Odgovori u narednom, postđurđevdanskom broju.

Ipak, glavno pitanje za čitaoce sajta Peščanika biće hoće li nevažeći listići „preći cenzus“, a svakako će njihov broj biti povećan. To takođe može biti jedno od izbornih iznenađenja, koje će pokazati ne samo zgađenost profilisanih birača postojećom partijskom ponudom, već i uticaj dva nezavisna sajta, e-novina i Peščanika koji su vodili proaktivnu kampanju u korist belih listića.

Preostaje da vidimo hoće li srpska izborna stvarnost slediti hrvatski model: očekivano sa sitnim iznenađenjima ili slovenački model potpunog iznenađenja. U srpskom slučaju, to ne bi značilo da lidersku poziciju zauzme autsajder (Dragišić, muftija Zukorlić, NOPO…), što je domen SF-a, već da se ispolji drastična razlika bilo u korist DS bloka i Tadića, bilo bloka koji inklinira naprednjacima i Nikoliću. U tom slučaju bi trebalo oduzeti licencu mnogim istraživačima javnog mnenja, kao i mnogim političkim komentatorima (koji još nisu ušli u političke vode).

Elem, predlažem forsiranje kladionica: uz izgubljen novac, izbori će nas više boleti

 
Peščanik.net, 03.05.2012.