Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Dok sam pisao komentare za jedan dnevni list, svake godine sam pravio svoju listu događaja koji su obeležili godinu. Ništa nije bilo potrebno izmišljati niti senčiti literarnom fikcijom. Stvarnost je neverovatnija od svega što se može zamisliti. Probaću da nešto slično uradim za čitaoce Peščanika krećući se od desetog prema nultom mestu.

10. Beograd na vodi, večna tema, ma koliko se činilo da je zamisao izvan svake stvarnosti, nezavisno od toga što je i izvan zakona. Pre desetak dana premijer se popeo na deseti sprat neke betonske kaskade, kao romantični junak ničega, dok mu se vetar igrao nemirnom kosom. Prozvao je sve skeptike sa te visine i rekao da stoji na kuli, bar onoj koja će to postati. Fantazmagorični prizor morao je da ohrabri sve pesimiste: pogled odozgo bio je zastrašujući. Videlo se da je za projekat koji menja istoriju, geografiju i realnu politiku, a koji se zove Beograd na vodi, obezbeđena samo voda.

9. Izbori. Srpska politička konstanta, ako to već nije neprekidna predizborna kampanja. U Srbiji se pre izbora događa sve a posle njih ništa, sve dok ne počne priprema za nove. Četvorogodišnji mandat vlade ovde traje oko sto dana, što svedoči o relativnosti političkog vremena i prostora. Na ovogodišnjim izborima su još ubedljivije pobedili oni koji su to učinili na prethodnim, a učiniće i na idućim. Problem je u tome što se pobednicima u parlament provuklo i nešto opozicije, ali to je rešivo tako što opozicija ne dolazi do reči. Pošteno govoreći, šta će opoziciji reč?

8. Vaspitavanje medija. Sve redovne pres konferencije premijera dobile su u ovoj godini značaj vanrednog događaja. U svakom nastupu, premijer nas je uveravao da živimo u najboljem od svih paralelnih svetova. Svaki njegov nastup je bio antologijski, a već je osnovano udruženje prepadnutih novinara. Sve što je bilo od istorijskog značaja, predsednik vlade je saopštavao prvo novinarima, koje inače ne podnosi. Većinu istorijskih događaja većina je davno zaboravila, osim ocene sopstvenog naroda (građana) koje je na jednom susretu sa novinarima izrekao predsednik srpske vlade. A to je da su podanici lenji, neposlušni, pokvareni, skloni zabušavanju, probirači rada i da on kao takav svakako zaslužuje bolje građane. Pa dobro, život je, možda, pred nama. Da vidimo šta je moguće učiniti za onoga koji čini sve za nas. Popravićemo se, veruj nam!

7. Lalatović Nenad, fudbalski trener. Nekada fudbaler, prosečan trkač po balkanskim njivama na kojima se juri lopta. Uglavnom nezapažen. Ali… govoreći o teškom trenerskom hlebu i problemima u rukovođenju igračima i igrom, taj trudbenik reče otprilike i ovo: I ja bih voleo da svoj posao radim tako dobro kao Vučić. Da vodim klub kako on vodi državu. Svaka mu čast, reče taj trener, divim mu se kako on to radi. Dabogda vladao ovde pedeset godina.

Jezik pregrizao bre Lalatoviću!

6. Mile Dodik, mogao bi da bude i prvi na ovoj listi. Čovek je organizovao referendum bez značaja i ukazao na svoju nacionalnu atletsku disciplinu preskakanja Drine. Kad god zabrlja u Srpskoj, beži u Beograd. Najveći uspeh u karijeri – postao je predsednik sabora u Guči. Na jednom mitingu, uveren da je pobednik nekog političkog nadgornjavanja, otpevao je stari hit Mitra Mirića: „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine!“ I tako pokazao da na političkoj estradi ipak postoji gori pevač od Ivice Dačića. Tramp ga je pozvao na predsedničku inauguraciju, ali mu Obama nije dao vizu.

5. Dnevnik uvreda sa Hrvatskom. Političkim garniturama tamo i ovamo nema opstanka ako se ne svađaju. Ustaše i srbočetnici su oživeli u glavama njihovih unuka, odurni folklor mračne prošlosti postao je tema godine. Više se ne postavlja pitanje ko je bolji, gori su i jedni i drugi. Posle povratka sa najnovije robijaške sesije, vojvoda Šešelj je ponudio erotske usluge hrvatskoj predsednici, a režimski tabloidi vode ratove i nadmeću se u mržnji. Povodom njih, Dačić je izrekao jednu od najvećih političkih mudrosti: „Ako nam od Hrvata zavisi ulazak u EU, koj’ će nam moj EU!“

Neko reče: i Srbima i Hrvatima je preko glave (ili nečeg drugog) i Srba i Hrvata.

4. Brat premijera Vučića. Zove se Andrej. U toku parade ponosa prebili su ga niški žandarmi zbog nasilničkog ponašanja i pitanja: „Znate li vi ko sam ja?“ Nisu znali. Premijerov brat mnogo voli premijera, a važi i obrnuto. Oni su jedan drugome jedina slabost, kaže ministar Nebojša Stefanović, objašnjavajući moguće motive za navodni pokušaj atentata na braću. Neki ozbiljni listovi probali su da obrazlože poziciju Andreja Vučića: kolika je, dakle, njegova moć? Možda najveća, tako da je na osnovu toga premijer drugi čovek u državi. Svejedno ko je veći i moćniji, bratska ljubav je nedeljiva, ali ima tu stvari koje braća dele.

3. Štrajk vojnika. To se dogodilo prvi put u istoriji srpske vojske. Štrajkači tvrde da nemaju dovoljno para da prežive i da su gladni. Pokušali su da im prilepe etiketu izdajnika, ali momci (i devojke) nisu odustali. Ne veruju vladi, ali ni ona njima. Ne veruju ni načelniku Generalštaba, generalu Dikoviću. On se setio kako da ih prepadne, pa je obećao da će poslati navijače na njih. Možda i najpoznatijeg navijača u Srbiji, žestokog momka sa Severa, koji trenutno predsedava vladom.

2. Kupovina „migova“. Boraveći u Moskvi, Vučić je dobio besplatne lovce za srpsko vojno vazduhoplovstvo, ali taj dar će skupo da nas košta. Da li su nam poklonjene olupine, za čije će oživljavanje biti potrebno skoro pola milijarde dolara? Ko bi ga znao! U Moskvi nije bio nijedan inženjer iz remontnog zavoda u Batajnici, nijedan komandant iz ovdašnjeg vazduhoplovstva, niti pilot. Funkcioner SNS-a, inače novinski komentator, reče da u ovu nabavku sumnjaju samo budale, amateri ili oni koji ne misle dobro zemlji. Bio sam u velikoj nedoumici gde da se denem između ove tri privlačne mogućnosti. No, ipak, i kad se kupuje polovni krš od auta, dođe majstor pa ga stavi na kanal. Dobili smo dakle mačku u džaku, eksponate za muzej, predložak za rimejk „Neke ptice nikada ne polete“.

1. Ja, predsednik. Gledali smo (kod Zorana Kesića) kako Tomislav Nikolić drži iznad glave neku toljagu, maše njome i đuska u ritmu egzotične muzike, valjda u Čadu, ili negde slično. Okolo njega, još neki ljudi u haljetcima, drže štapine i čine isto. Živ me sram izeo dok sam gledao te scene zaumnog predsedničkog plesa. No, dobro, uhvatio se u kolo pa igra, i to je državnički posao. Ali, ovih dana građanin Nikolić namerava da se izjasni o tome hoće li se kandidovati za novi sinekuristički mandat. Pre toga je rekao dve antologijske rečenice: „Kao predsednik nisam napravio nijednu grešku“. I još: „Ne vidim čoveka u Srbiji koji bi bio bolji predsednik od mene.“

Ako je ovo drugo tačno, bojim se da nama zaista nema spasa.

0 (nula). Politički analitičari. Ispod njih nema ničega.

Peščanik.net, 29.12.2016.

NOVE GODINE, BOŽIĆI I OSTALI DUPLIKATI

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)