Foto: Vedran Bukarica
Foto: Vedran Bukarica

Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle silaska sa položaja započeo je ekspertsku i savetodavnu karijeru, sledeći primere nekadašnjih predsednika država, koji su novi izvor prihoda i samoafirmacije našli u sferi lobiranja i piara: u veoma kratkom periodu posle izjave da, ako se dokaže da akustičkih sredstava za smirivanje uzbuđenih građana uopšte ima i da su bila upotrebljena – on više nije predsednik, već je započeo sa intenzivnom aktivnošću – posetom Briselu i razgovorom sa nadležnom evropskom činovnicom, a obećavaju se i drugi susreti.

Postavlja se pitanje njegove objektivnosti, budući da je oko narodne pobune u Srbiji bivši predsednik Srbije bio izrazito protivan, da je kao izvršilac vlasti obavio niz akcija za onemogućavanje pobune i pojedinaca u njoj; sa druge strane, bivši predsednik Srbije pokazao se kao čovek koji drži do reči, jer je, kada se pojavio veći broj dokaza da akustično oružje postoji i da je bilo upotrebljeno, odmah postupio onako kako je javno obećao. Time je bivši predsednik Srbije stekao određeni ugled i status pouzdanog i iskusnog partnera u rešavanju problema kojeg se evropska politika odgovorno latila. Korist od njegove saradnje možemo videti pre svega u obaveštavanju i poučavanju komesarke za širenje EU Marte Kos (posebno za Zapadni Balkan), koja je svojim prvim nastupima izazvala burne reakcije u oblasti koju bi trebalo da dobro poznaje.

Sa druge strane, bivši predsednik Srbije morao je u svojim prvim koracima ka novoj karijeri osigurati više objektivnosti, time što bi na razgovore u EU došao sa predstavnicima druge strane, one koja će i pre izbora legitimno predstavljati zahteve nove državne politike. Tek njihovo prisustvo bilo bi garancija potpunog međusobnog razumevanja i donošenja ključnih odluka u bliskoj budućnosti.

Bivši predsednik Srbije uštedeo je sebi mnogo neprijatnosti time što je sišao sa vlasti obavezan svojim rečima. To mu daje nešto kredibilnosti i mogućnost da izbegne postupak na Međunarodnom sudu, ali ne i na domaćim sudovima, posebno ako dođe do ostvarenja jednog od ključnih zahteva pobune – obnove i opunomoćenja institucija. Kako tokom 150 dana pobune nikada nije bio smatran važnim za pobunu, može se pretpostaviti da će sudovi biti neopterećeni tim aspektom njegovog delovanja. Takođe se u procesima može pojaviti sumnja u opsesivno insistiranje bivšeg predsednika Srbije da je izložen opasnostima napada na njegovu ličnost i na njegovu porodicu, sve do ubistva.

Nemoguće je tačno predstaviti kakav je lični odnos bivšeg predsednika Srbije prema razvoju stvari, sem što njegovo brzo okretanje novim karijernim mogućnostima potvrđuje njegovu samouverenost. Realna beznačajnost bivšeg predsednika Srbije unutar pobune može, paradoksalno, da umiri emocije i samom bivšem predsedniku Srbije omogući period kreativne aktivnosti sa temeljnim smanjenjem prisustva u javnosti. Time bi i opasnost širenja negativnih i ponekad agresivnih pojava u društvu mogla biti znatno smanjena.

Peščanik.net, 21.03.2025.

NADSTREŠNICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)

Author: Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.