Kragujevac je dugo imao mali broj zaraženih, a onda je postao epidemološko žarište. Pre 10 godina imao je žarište korupcije na Pravnom fakultetu. Akterima afere Index, koji su osuđeni na zatvorske kazne, sud već godinu dana ne uručuje presude. Nikolići više ne vladaju gradom. Samo Vučić. Govori Zoran Radovanović, dopisnik lista Danas. Razgovor vodi Svetlana Lukić.

Svetlana Lukić: Kragujevac se sve do jesenas relativno uspešno nosio sa epidemijom. Međutim, poslednjih meseci situacija je eskalirala. Da li se, kolega Radovanoviću, može reći da je Kragujevac epidemiološko žarište, i kada se poredi sa ostalim gradovima u Srbiji?

Zoran Radovanović: Jeste. U Kragujevcu živi negde oko 200 hiljada, a minulih dana smo dnevno imali i po 300-400 obolelih od Kovida 19, tako da je Kragujevac bio najveće žarište zaraze korona virusom u Srbiji, a možda i šire. Više je razloga tome. Jedan je taj što je Kragujevac zdravstveni, univerzitetski, industrijski i ini centar, kojem gravitira oko 2 miliona ljudi centralne, zapadne, jugozapadne Srbije, te severa Kosova. Takođe, kao univerzitetski centar, ima dosta mladog sveta sa strane.

Drugi razlog po mom sudu je da je Kragujevac ubedljivo najveći industrijski centar u Srbiji. Tu je Fiat Krajsler, tu je Zastava oružje, tu je Simens sada sa proizvodnjom delova za vagone i sa proizvodnjom tramvaja za svetska tržišta. Tu je još more malih kompanija. E sad, ma koliko se poslovodstva i menadžmenti tih kompanija trudili da stvore dobre epidemiološke uslove, to je praktično nemoguće zbog prirode tehnološkog postupka, je l’. Vi u Zastavi oružje imate radionice gde po nekoliko stotina ljudi radi u istom pogonu, u istoj radionici, gde je fizička distanca od 2 metra praktično nemoguća. S druge strane, vrlo je teško raditi 8 sati dnevno fizičke poslove sa maskom na licu.

U početku, kada smo imali vanredno stanje, kad smo imali vojsku i policiju na ulicama, Zastava oružje je tada na nekoliko nedelja obustavila rad. Fiat, koji inače slabo radi ove godine zbog slabije prođe modela 500L na svetskim tržištima, je zbog kovida 19, bio obustavio rad na više od mesec dana. Simens je svim radnicima koji su stariji od 60 godina, a i onima koji imaju malu decu i koji su slabijeg zdravstvenog stanja, dozvolio im je da ne rade ili da rade od kuće. To su sve mere koje se više ne primenjuju, niti kompanije više imaju obavezu da ih primenjuju, niti ih država na to nagoni. Očigledno država ima nekakav razlog, a to može da bude jedino ekonomski.

Svetlana Lukić: Obično se svi žale, s razlogom, da javnost nije informisana o broju smrtnih slučajeva ili o broju obolelih. Međutim, vi ste u Kragujevcu praktično tek pre neki dan dobili prve podatke o broju ljudi koji su umrli od Kovida 19.

Zoran Radovanović: Pa jeste. Klinički centar u Kragujevcu je dugo krio koliko ljudi je hospitalizovano, koliko ljudi je na respiratorima, tako da je grupa kragujevačkih novinara, među njima sam bio i ja, bila prisiljena da piše pismo ministarstvu zdravlja i da se žali na menadžment Kliničkog centra, konkretno na v.d. direktora te ustanove, doktora Predraga Sazdanovića.

Svetlana Lukić: To je onaj večni direktor?

Zoran Radovanović: Pa, večni je. On je, u stvari, večni v.d. direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, pošto valjda ne ispunjava uslove da bude direktor, a podoban je partijski kadar, onda ga oni drže tu već godinama, na mestu v.d, što je protiv svih zakona. Ali dobro, ovo je zemlja Srbija, je l’. E, i mi smo pisali to pismo, tražeći da mu ministarstvo naloži da se otvori prema javnosti, tim pre, ponavljam, što tom Kliničkom centru gravitira 2 miliona ljudi, tako da ne samo da je šumadijska javnost uskraćena za informacije o tome koliko ljudi tu leži, koliko ljudi je na respiratoru, koliko ljudi dnevno umire, nego su te informacije uskraćene, i ljudima iz zapadne Srbije.

No, tamo su lokalni domovi zdravlja i lokalne bolnice obaveštavale javnost koliko je ljudi preminulo, tako da su oni znali, ali mi u Šumadiji nismo, pa smo se dovijali na raznorazne načine. Tako smo saznavali uz pomoć Javno komunalnog preduzeća Šumadija, u okviru kojeg deluju gradska groblja, pa prema njihovim podacima koliko je ljudi sahranjeno tog i tog dana u Kragujevcu, pa koliko je preminulih poslato, ne znam, u Novi Pazar, u Užice. Na taj način smo otprilike saznavali koliko je ljudi umrlo toga dana ili te nedelje u Kliničkom centru Kragujevac od kovida.

Svetlana Lukić: Ali zvaničan podatak je…

Zoran Radovanović: Taj zvanični podatak, 42-oje Šumadinaca i 30-ak Kragujevčana, opet nije saopštio Klinički centar nego Institut za javno zdravlje na osnovu pismenih podataka o broju umrlih od kovida i tako dalje, i tako dalje. Znači da je Klinički centar i dalje u velikoj meri zatvoren za javnost, jedino je otvoren za ove medije koji su pod kontrolom vladajuće stranke. Mislim da ovaj v.d. direktora često gostuje na Pinku, često ga ima i na Happy, povremeno se pojavljuje i na RTS-u, ali u svim ostalim medijima ga nema.

Svetlana Lukić: Za vreme pandemije je uobičajeno, naravno, ne samo u Srbiji nego i svuda u svetu, da privreda lošije radi, da se biznisi ne otvaraju, naprotiv, nego da se zatvaraju. Ali, sudeći po podacima Republičkog geodetskog zavoda vi imate pravi bum u prodaji nekretnina, pre svega poslovnog prostora. Zvuči nelogično. Kako vi to objašnjavate?

Zoran Radovanović: Pa, i za mene je to tajna, verujte mi. Ne znam o čemu se zapravo radi. Pretpostavljam da je to zbog industrije koja ovde radi. Tu je Fiat Krajsler, tu je Simens koji uveliko radi, već je isporučio prve tramvaje koji su kompletno proizvedeni u Kragujevcu, isporučio je Bremenu. Tako da ja mislim da dosta mladih ljudi, posebno možda i sa Kosova i Sandžaka, odlučuje da ostane u Kragujevcu. Do skora su odlazili masovno za Beograd i Novi Sad, sada verovatno da vide nekakvu perspektivu, u smislu da industrija ponovo funkcioniše. Evo sad Kina prave neku novu fabriku autodelova, tako da ja mislim da je to razlog što ovde cene nekretnina skaču i što raste promet nekretnina.

Svetlana Lukić: Na osnovu toga što ste rekli, dakle koje su sad sve velike fabrike u Kragujevcu, logično je da Šumadija ima najveći regionalni suficit.

Zoran Radovanović: Jeste.

Svetlana Lukić: Naravno da to nema direktne veze, ali ipak ima određene veze: da li je i zašto Kragujevac prezadužen grad? To je na neki način priznao i vaš novi gradonačelnik Dašić.

Zoran Radovanović: Ta prezaduženost Kragujevca datira još iz vremena Veroljuba Stevanovića, u čije vreme se grad zaista ubrzano razvijao. Samo da pojasnim: Kragujevac je do 2000. godine bio među prvih 5 gradova u onoj bivšoj Jugoslaviji po standardu stanovnika, zahvaljujući Zastavi, Filipu Kljajiću. Uvek je bio veliki industrijski centar, mnogo ljudi je tu radilo, bio je veliki obrt novca, tu se radilo, gradilo. Kragujevac je, mislim, posle 4 grada: Ljubljane, Maribora i još dva slovenačka grada bio peti grad po standardu života.

Početkom 90-ih, dakle raspadom bivše Jugoslavije, Kragujevac je načisto pukao zahvaljujući činjenici da je Zastava bila jugoslovenski koncipirana fabrika. Kad je pukla Zastava, puklo je njeno tržište, pukli su lanci dobavljača i na desetine hiljada ljudi je ovde ostalo bez posla. Desetine hiljada Kragujevčana je živelo maltene od socijalne pomoći. Kragujevac je – tu sintagmu sam ja skovao – postao dolina gladi, i to ga je pratilo sve do početka 2000-ih kada je, nakon demokratskih promena, ta situacija počela polako da se menja.

I dolaskom Fiata, Kragujevac je bio ponovo krenuo. Nakon toga, u Kragujevac su došli Fiatovi kooperanti, došli su veliki trgovinski lanci. Ali otkud dugovi? Bilo je tu, posebno u vreme Veroljuba Stevanovića, i megalomanskih planova. Ja se slažem, gradu veličine i značaja kakav je Kragujevac je neophodan i zatvoreni bazen, novi sportski tereni, Kragujevac je izgradio sajmište i nove tržnice i mnogo toga, ali sve to mnogo košta, a u gradskoj kasi nije bilo dovoljno para, pa su uzimani krediti, pomalo i nekontrolisano.

I onda, pošto to nije moglo da se otplaćuje na vreme, kamate su rasle, dugovi su rasli, i zbog toga je Veroljub Stevanović ovde u oktobru 2014. izgubio vlast. Nakon toga je došao sin Tome Nikolića i preuzeo vlast u gradu. On je u početku imao veliku finansijsku podršku svoje partije i vlade Srbije, ali i on je počeo da uzima kredite. Međutim, ispostavilo se da su te kredite uzimali bez dovoljno razvojnih planova i projekata, da i kredite koje su uzimali nisu mogli da povuku na vreme jer nisu stizali da urade projekte na osnovu kojih su uzimali kredite. Tako da su obaveze prema bankama rasle, gomilale se, drugo, nasleđeni su veliki dugovi prema energetici kragujevačkoj, prema Elektroprivredi.

Sve je to uticalo na to da Kragujevac vremenom postane prezadužen grad. Ovaj novi lokalni ministar finansija, koji je pristojan čovek i profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, priznaje da Kragujevac jeste prezadužen grad, ali figurativno kaže da mu to nije omča oko vrata, da ti dugovi ipak mogu da se vrate i da neće da ugroze funkcionisanje grada i gradske uprave.

Svetlana Lukić: Samo za momenat da se vratim na jedan podatak Državne revizorsku instituciju koji kažu da je Srpska napredna stranka od Kragujevčana na različite načine dobila skoro 4 i po miliona evra, je li. Dobijaju od tzv. članarine, ali i iz lokalnog budžeta, je l’ tako?

Zoran Radovanović: Pa ja koliko sam razumeo to su i individualne uplate Kragujevčana, verovatno i iz lokalnog budžeta, tako da se ispostavilo da je Kragujevac jedan od najvećih donatora Srpske napredne stranke, a ne znam zbog čega jer upravo je Kragujevac u vreme Srpske napredne stranke doživeo nezapamćenu marginalizaciju, pre svega u infrastrukturnom smislu. Kragujevac je danas jedino veće naseljeno mesto u Srbiji koje se ne nalazi ni na jednoj, ni izgrađenoj, ni projektovanoj, ni predviđenoj saobraćajnici prvog reda, kakvi su koridori, brze saobraćajnice i drugo.

S jedne strane to, s druge strane kulturno-istorijska baština Kragujevca je potpuno zapostavljena, devastirana. Devastirani su i takvi objekti kojima je početkom i tokom 19. veka stvorena moderna srpska država. Kompleks Milošev Venac, gde je bio dvorski kompleks Miloša Obrenovića – na tom prostoru se sad pravi podzemna garaža, prave se nekakvi bunkeri, lagumi. Država uopšte ne interveniše, iako je to i njeno kulturno-istorijsko nasleđe od neprocenjivog značaja.

Svetlana Lukić: Pre nego što pređemo na sledeću temu htela sam samo da dodam jedan podatak koji se odnosi na donacije SNS-u. Iz Kragujevca su dobili tih 4 i po miliona evra, a po podacima Državne revizorske institucije na prvom mestu prihoda od članarine SNS-u prednjači, ni manje ni više nego Leskovac, gde su ljudi dali 5,4 miliona evra. Kao da su našli neke zlatne poluge u Leskovcu.

Zoran Radovanović: Pa ko bi ga to sad znao. Što se tiče Kragujevca ja pretpostavljam da je Radomira Nikolića, koji je do skora vodio Srpsku naprednu stranku ovde u gradu Kragujevcu, hteo da se dodvori Vučiću ne bi li opstao ovde na političkoj sceni. Međutim, Nikolić junior na poslednjim izborima nije bio ni na klupi za rezerve, ni na lokalnoj ni na republičkoj listi. Ali mislim da je dobro što je Nikolić junior sklonjen sa političke scene i sa mesta gradonačelnika pre svega, zato što je neradom, neinteresovanjem, letargijom naneo nenadoknadivu štetu Kragujevcu time što je u njegovo vreme Kragujevac potpuno marginalizovan u svim infrastrukturno-saobraćajnim planovima države Srbije.

Svetlana Lukić: Kragujevac je poznat i po aferi Indeks. Samo da se kratko podsetimo: dakle, 2007. godine…

Zoran Radovanović: Uhapšena je grupa od 26 profesora i saradnika Pravnog fakulteta. Krivični postupak je obuhvatao 86 ljudi koji su na raznorazne načine bili uključeni u prodaju diploma i ispita na ovdašnjem Pravnom fakultetu. To je najveća korupcionaška afera u srpskom visokom obrazovanju od 1838. kad je u Kragujevcu osnovan Licej, pa sve do današnjih dana. Konsultovao sam gospođu Slađanu Bojković, koja je sudeći sudija u tom postupku. Ona je prošle godine u novembru izrekla prvostepene nepravnosnažne presude grupi od 16 aktera afere Indeks. Te presude im do dan danas nisu uručene, tako da oni nisu uložili žalbe. Pojedini postupci u međuvremenu zastarevaju, a već su zastareli postupci mnogim profesorima. Podsetiću vas da su u Hrvatskoj imali sličnu aferu i da su je završili za 9 meseci.

Svetlana Lukić: Ko su ljudi koji su osuđeni na kaznu zatvora? Neki od njih su u međuvremenu i napredovali na Pravnom fakultetu.

Zoran Radovanović: Jesu, pa da. Evo ovako, na najtežu kaznu je osuđen bivši dekan Sveto Purić. On je nakon izlaska iz pritvora i u vreme trajanja postupka bio ponovo unapređen na jednu od vodećih funkcija na fakultetu, prodekan, čini mi se, za finansije. Druga najteža kazna je izrečena profesorki Dragani Petrović. Sva krivična dela koja se pominju u aferi indeks upućuju delom i na nju. Ona je osuđena na 7 godina zatvora. Profesor Dragan Bataveljić, profesor Ustavnog prava, je osuđen na 6 godina. On i dalje predaje na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

I tu je Srđan Đorđević, koji je osuđen na 3 godine. Čovek je u međuvremenu avanzovao, sad je prodekan za nastavu. Ostalo je još da se izrekne presuda nekadašnjem dugogodišnjem dekanu Pravnog fakulteta, gospodinu Bori Čejoviću, koji je po meni rodonačelnik svega toga što se dešavalo, i gospodinu Branislavu Markoviću, koji je otac nekadašnje funkcionerke Demokratske stranke a sada Srpske napredne stranke, Jelene Trivan. Njihov predmet je zbog njihovih godina i zdravstvenog stanja izdvojen iz ukupnog predmeta.

Svetlana Lukić: Moj omiljeni lik iz te grupe je domar fakulteta. Kako to da je domar osuđen na 5 godina? Kako se uopšte našao u tom društvu?

Zoran Radovanović: A, možete da mislite koliki je to bio buvljak, mislim to je bila javna tajna, ali oni su toliko bili izgubili meru, toliko su bili se bahatili, da su to bukvalno javno radili. U to su uključili i domare, i autolimare, mislim, to je bio jedan ogroman buvljak. Mnogi ljudi su se tu lepo obogatili, tako da, ja se bojim da će, kako stvari stoje, to sve da se završi „tresla se gora, rodilo se ništa“.

Svetlana Lukić: Pošto to toliko dugo traje, već 13 godina, u međuvremenu su mnogi od ljudi koji su kupili diplome, kupili ispite, u međuvremenu zauzeli pozicije u državi, policiji, pravosuđu.

Zoran Radovanović: Pa naravno. Ali to niko sad ne može da dokaže, da je on kupio, pošto ga tamo verovatno nema na spisku. I sad, i oni studenti koji su kupovali te diplome, oni sad negde rade, u nekakvim tužilaštvima, u nekim sudovima. To je zemlja Srbija.

Svetlana Lukić: U Kragujevcu, kao i svuda u Srbiji, neprikosnoveno vlada Srpska napredna stranka. Međutim, vi ste imali jednu dosta specifičnu situaciju, koja je malo neobična za tako autoritarno ustrojene stranke kao što je Srpska napredna stranka. Ona je u Kragujevcu imala praktično dve liste. Na jednoj je bio aktuelni gradonačelnik Dašić…

Zoran Radovanović: A na drugoj je bio Vladica Stanojević, direktor Zavoda za zbrinjavanje odraslih „Male pčelice“. On nije bio na liniji sa Tominim sinom, sa Radomirom Nikolićem i sa ovim Nikolom Dašićem i sa tom grupacijom oko njih, pa je počeo da solira. U međuvremenu se dovoljno osilio, dovoljno obogatio, dovoljno postao moćan, i počeo je da veruje da je moćan, zato što je uprkos mahinacijama i zloupotrebama kojih je očigledno bilo – što se i pokazalo sad na kraju, kad su ga uhapsili – da je i on poverovao u jednom trenutku da je nedodirljiv, i da može bez ikakvih sankcija da učestvuje na izborima sa grupom nezadovoljnih članova SNS-a, a njih ima mali milion u Kragujevcu.

I kao što se i očekivalo, on je posle toga vrlo brzo uhapšen, za sve te mahinacije koje je godinama pravio. Uprkos njima on je više puta bio nagrađivan kao menadžer godine u oblasti socijalne politike, to su udeljivali ministri, njegovi partijski drugari, Zoran Đorđević, Vulin. Vulin je tu dolazio, pričao hvale, ode o njemu. Čim se zamerio centrali i nije poslušao centralu da ne treba da ide sa svojom listom, odmah je platio cenu, je li.

Svetlana Lukić: Rekli ste da se osilio. Da li jedan razlog može biti i to što je on li poreklom ili je došao sa Kosova, a vi imate jako veliki broj ljudi koji su u različitim periodima dolazili iz tog kraja zemlje?

Zoran Radovanović: Pa da, Kragujevac je upravo zbog Zastave, kad je 50-ih godina ovde počela proizvodnja automobila, masovno pokupila svu mladež iz okolnih sela, i onda kako se proizvodnja razvijala, više nije bilo dovoljno mladog sveta koji je mogao da radi u autoindustriji ovde u Šumadiji, pa se onda krenulo na Kosovo, pa se krenulo na Sandžak, pa su onda ih dovozili vozovima, autobusima, na kraju su ih dovozili kamionima. Na kraju, za njima su posle dolazili njihovi rođaci, njihovi prijatelji.

Samo da vam kažem, krajem 80-ih Zastava je imala 50 hiljada radnika. 50 hiljada ljudi ulazi, izlazi iz jedne fabrike, možete li to da zamislite? Tako da dobar deo tih radnika čine ljudi koji su sa Kosova, i on je očigledno računao da će ti ljudi da ga podrže, tim pre što je uporno pričao da ima dobru komunikaciju sa Vučićem, implicite poručujući da Vučić nema ništa protiv toga što se on kandiduje. A nekoliko dana uoči izbora ovde je došao njihov sekretar, Darko Glišić, i rekao da je jedini njihov kandidat Nikola Dašić, koga, inače, malo ljudi u Kragujevcu zna. Tek nakon što se pojavio čulo se da je on kum porodice Nikolić. On navodno, prema nekim informacijama, sada pokušava od njih da se distancira, ali ne uspeva.

Meni je dosta indikativno to, u Kragujevcu je pre neki dan otvoren Državni data centar. Nikola Dašić, aktuelni gradonačelnik je na sednici Skupštine grada, zvanično dva dana uoči toga rekao: „U petak u Kragujevac na otvaranje državnog Data centra dolazi predsednik Srbije, premijerka Srbije i neki od ministara“. I u četvrtak popodne stiže informacija da Vučić ipak ne dolazi u Kragujevac, a da nikakvo obrazloženje nije rečeno. Ja mislim da je to ozbiljno Vučićevo upozorenje gospodinu Dašiću, da nije raščistio sa nasleđem dinastije Nikolić u Kragujevcu, Šumadiji.

Svetlana Lukić: Kolega Radovanoviću, mnogo vam hvala na ovom razgovoru.

Zoran Radovanović: Hvala i vama.

Peščanik.net, 26.12.2020.

KORONA VIRUS