Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Nema Vučić šta nama da poruči svojim skupom od 26. maja. Po običaju, on laže. Navodno, sa skupa će se slati poruke svim žiteljima Srbije, a pre svega – pokazaće se koliko je jaka podrška Vučiću i njegovoj partiji, koja će dan kasnije postati pokret, a zapravo je bila i biće samo firma. Tako je sve to besmisleno na nivou poruka. Ali, nisu žitelji Srbije adresati poruka sa skupa od 26. maja. Ne mari Vučić za žitelje Srbije, ni punoletne ni maloletne. Taj skup se organizuje samo za članove partije/pokreta/firme na vlasti i tiče se samo njih. Oni su jedini adresati. To je jedini Vučićev „narod“.

Ko je do sad bio protiv Vučića, biće protiv njega i nadalje, šta god da se desi 26. Ko je do sad demonstrirao protiv njega, demonstriraće i nadalje, jeste, šta god da se desi. To znamo mi, kao što i on to zna. Svrha skupa od 26. maja je politička u jednom vrlo uskom, ograničenom – u pežorativnom smislu te reči – shvatanju politike. Ako će se ići na izbore, mora se proveriti da li radi novoradikalska izborna mašina za iznudu glasova. To sa demokratijom nema blage veze. Ali ima sa opstankom na vlasti, što je jedini razlog za postojanje partije/pokreta/firme. A to nije politika. To je nasilje.

Mašina se mora proveriti da bi se videlo da li je i koliko štete pretrpela od najnovijih u nizu tragedija koje pogađaju Srbiju od 2012. naovamo. Neka ih čitalac sam nabroji – pamti ih dobro kao i ja. Treba pritegnuti matice na šrafovima, naštelovati i podmazati zupčanike, promeniti delove za koje se pokaže da su dotrajali. Jeste, partijski ili poslovni (kad smo već kod toga) skup od 26. maja u stvari je remont. Što ne znači da ga treba olako shvatiti. Taj skup je uvod u izbore. Vežbaće se poslušnost i meriće se koliko je pritiska potrebno da mašina obavi posao.

U tom smislu je skup zanimljiv i za nas. Čitalac se seća prethodnog sličnog skupa. I taj smo skup bili pogrešno shvatili kao svojevrsni obračun sa opozicijom i demonstrantima protiv Vučića. Samo što on to nije bio. Tada je mašina takođe puštena u probni rad. Računali smo tada koliko je novca bilo potrebno da se iznajme autobusi i plati gorivo. Da se osiguraju dnevnice i hrana za put za učesnike skupa. Bila je to demonstracija sile na nivou raspoloživih resursa. Nismo se tome čudili, kada partija/pokret/firma okupiraju državu, njihovi su onda i državni resursi. To nas dakle nije iznenadilo.

Kao što se nismo pitali ni zašto se arči taj novac. Pitanje o zajedničkoj dobrobiti kada se troše zajednička (dakle državna) sredstva ukinuto je od kad su novoradikali s Vučićem na čelu na vlasti. Više smo bili zbunjeni brojem poslušnih učesnika skupa. Što je drugi nivo demonstracije sile – Vučić hoće da pokaže da može jedan veliki broj ljudi da primora da urade šta god mu padne na pamet, koliko god to besmisleno bilo – da dođu na skup bez ikakvog razloga ili da glasaju za njega, takođe bez ijednog dobrog razloga iz ugla zajedničke dobrobiti.

Sada ćemo gledati reprizu štelovanja izborne mašine. U taj petak, 26. maja, skup će nam dati solidnu osnovu da napravimo projekciju rezultata ako bude izbora u septembru. Ako mašina radi, sva je prilika da nećemo imati mnogo čemu da se nadamo. Ako se pokaže da škripi, nećemo imati izbore. Naravno, u Srbiji je doslovno sve postalo moguće i više ništa nije nezamislivo, taj prag smo prešli 3. maja. Tako da do septembra – ko živ, ko mrtav. Ali, ako se držimo poznatog i potisnemo sve što nam je provalilo u svest tog 3. maja – 26. maj daće neke, kakve-takve smernice.

Taj 26. maj pored vojne izborne vežbe biće i svojevrsni ogled, baš iz malopre pomenutog potiskivanja. Mašina na skup treba da dovede desetine i desetine, ako ne baš i stotine hiljada osoba. Pitanje je – koliko osoba u Srbiji misli da ono što se dogodilo 3. i 5. maja ne može da se dogodi njima i njihovima, pod ovim režimom. Ako je do tog 3. maja rezon bio – idem u partiju/pokret/firmu da sebi i svojima obezbedim kakvu-takvu materijalnu sigurnost (a za najveći broj njih reč je doslovno o mrvicama sa trpeze gospodara), od 3. maja je postalo jasno da nema sigurnosti u Srbiji ni za koga, pod ovim režimom.

Svi, ali baš svi žitelji Srbije to dobro znaju. U petak 26. maja videćemo koliko njih je u stanju da to potisne ili je spremno da se kocka i sa svojim životom i sa tuđim životima zarad neznatne dobiti. Taj ogled na živom ljudskom materijalu u svakom smislu je nehuman, ali žitelji Srbije raskrstili su sa humanošću pre više od tri decenije. Nije reč više o humanosti, sada je reč o golom preživljavanju, jer novoradikalska partijsko-poslovna mašina – kako su nam oni sami to spremno pokazali – jeste mašina za mlevenje ljudskog mesa.

Peščanik.net, 19.05.2023.

Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Sendvič

3. MAJ 2023.

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)