Irena Lagator Pejović, „Reč i misao. Velika apstraktna slika“, 2025, Salon MSUB, foto: Predrag Trokicić
Tako Branko Radičević, pre skoro dve stotine godina. Uz ’Rvaćana, pevao je o Dalmatincu i o Dubrovčanu, uz Srbina pojavljuje se i Era, Crnogorac je posebno, a obaška tri prečanska (valjda) Srbina. Pomešani su etnički, jezički/dijalekatski, manjinski, svakojako. Brankov slovenski Balkan naprosto je – đuture. Pokušavajući da opredelim deo toga, nazvala sam srpsku i hrvatsku kulturu blizanačkim, jer se neprestano dopunjuju u razlikama.
A onda je došla predizborna histerija, sa srpskom diktaturom i hrvatskim ustaštvom tipa kroz pesmu da ti kažem. I sa izjavom koja će još desetine godina sramotiti srpsku kulturu, o tome da sve ustaše nisu Hrvati, ali da su svi Hrvati ustaše… Konačno, ološ iz vučimedija, onaj što se najviše dere i gura laktom ko-voditeljku, pa zlobni hrčak, pa ono u donjem vešu i ostali, svako svoga ustašu za gušu. Ništa lepše i ništa lakše, zlatni trenuci srpskog novinarstva. Nije potreban podatak, ni izdatak, iskaz je kratak, jer je Paja Patak dobio zadatak. Mnogo je teže beležiti šta je sve „snažno“ rekao diktator, može se slomiti jezik na prezimenu neke čestite gostoljubive porodice (premda su uglavnom Prodanovići, Podrepovići i Slinovići) ili spoplesti o baćka dok meri asfalt: ustaše ostaju najstabilnija, nepogrešiva konstanta srpske žrtve u večnosti i šire.
Najveća greška je pristati na igru time što će se još jedanput priznati grozota ustaških zločina: time se samo daje šlagvort gorepomenutim likovima, da sladostrasno usta šire i dalje raspaljuju ustašizu. Pametni mediji diskretno bi zabranili pominjanje reči koja izaziva univerzalni srpski užitak, ali takvih nema. Takođe bi prepustili ustaše hrvatskim medijima, a sami bi se pobrinuli da raščiste (a nije teško) još štogod o četnicima i ljotićevcima. Postoji internetska grupa koja se zove „Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“; zvuči kao dobra adresa da se potraže informacije.
A u međuvremenu, na Zemlji, ni dan nije prošao otkako sam spomenula izraelske mešetare za diktatore i njihove izbore između Bliskog Istoka, Balkana i Srednje Evrope, kad puče afera u Sloveniji: izraelska privatna tajna služba, preduzeće pod imenom Black Cube, radila je za Janšu i snimala kratke klonirane VI intervjue bivših ministara i drugih političara oko vlade sa ciljem da se pred izbore blamira sadašnja vlada. Predsednik preduzeća nedavno je firminim džetom više puta posetio Ljubljanu, a pred središtem svoje stranke SDS sačekao ga je sam Janša. Stvar su na konferenciji za štampu objavili dva NVO i novinar Mladine, jedinog kritičkog časopisa u Sloveniji. SHTF (shit hit the fan) je nezamislivo velikih razmera i potpuno će premešati karte 22. marta, na dan izbora, premda ne treba ulagati mnogo nade. Za razliku od srpskog, slovenački diktator in spe nije ustanovio kapilarni sistem koruptivne zavisnosti na terenu do poslednjeg dede koji sanja asfalt, već računa na stalnu i biološki obnovljivu populaciju domobranskih frustriranaca, što je za tako malu zemlju skoro dovoljno. Tračak nade je i u tome što ne može ništa posebno sa ustašama, premda se trudi: Janša je posetio Tompsonov koncert i na svome skupu imao je i muzičku tačku – slovenizovanu Tompsonovu pesmu, formalno plagijat.
Ostaje da se otkrije još više detalja o delovanju Ajnhorna u Srbiji, forme radi. Jer diktatori koji se time služe blizanački su modeli, koji se neprestano dopunjuju u razlikama…
Nama ostalima ostaje rani rock’n’roll Branka Radičevića, ljubav prema svima iz Našica i Vašica i neodoljivi erotizam između Dubrovčana i Sremaca svakoga soja (moja preferenca).
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
